Преджелуце инервишу првенствено две гране вагуса: дорзална (лева) и вентрална (десна).

После тоталне ваготомије контракције бурага и мрежавца ишчезавају. Њихове контракције се такође могу спречити средствима која паралишу дејство вагуса (атропин). Вентрална грана вагуса има значајнију улогу од дорзалне, јер се њеним пресецањем јављају трајнији поремећаји у моторици. Потпуним пресецањем стабла вагуса губи се способност пражњења мрежавца и бурага, престаје преживање, подригивање и рефлекс једњачког жлеба. Међутим, и поред губитка способности провођења хране, преджелуци показују извесну врсту некоординисане моторне активности, а такође се налазе у стању појачаног тонуса, што указује на постојање аутономног нервног сплета у зидовима преджелудаца. Обострана симпатектомија има мало утицаја на моторну активност и пражњење преджелудаца, а такође не мења ефекат ваготомије.

Постоји више експерименталних доказа да су покрети преджелудаца рефлексне природе. Зато што код дуготрајног гладовања престаје моторика, присуство садржаја у бурагу, мрежавцу и листавцу је примаран подражај на рецепторске зоне које се налазе у зиду преджелудаца, а нарочито оне у зиду мрежавца и предњој бураговој гредици. Импулси са рецептора са аферентним нервима проводе у централни нервни систем, одакле се моторним неуронима вагуса раздражење преноси у глатку мускулатуру у зиду преджелудаца. И промена електрохемијске реакције садржаја бурага може битно да утиче на моторику а регулација се одвија преко хистамина. Ово једињење се стално ослобађа у бурагу декарбоксилацијом аминокиселине хистидина. Хистамин се ресорбује али се у слузокожи бурага одмах разлаже деловањем ензима хистаминазе која се у њој налази. Код промена pH садржаја бурага у правцу киселости или базности долази до инхибиције активности хистаминазе што доводи до повећаног стварања и ресорпције хистамина, који у тако увећаној количини (тровање хистамином) инхибиторно делује на моторику (кисела и алкална дигестија).

Од преджелудаца у централни нервни систем иду и аферентна вегетативно-сензибилна нервна влакна. Она омогућавају настанак важних рефлекса: висцеро-кутаних, висцеро-моторних и висцеро-висцералних. Висцеро-кутани (цревно-кожни) су веома значајни у дијагностици присуства страних тела у преджелуцима. Наиме, код обољења у абдомену, а нарочито код трауматског ретикулитиса изазваног продирањем страног тела кроз зид мрежавца, постоји повећана осетљивост на бол у пределу гребена. Испитивање појачане осетљивости на бол, притискивањем на каудални део гребена (6-8. торакални пршљен), представља један од начина дијагностиковања страног тела. Проба се састоји у прављењу кожног набора на поменутом делу гребена у почетку ексипирјума животиње. Уколико је присутно страно тело, које је озледило преджелудац, животиња због осећаја бола зауставља за кратко експиријум, а затим га завршава, уз појаву стењања.

Висцеро-кутани рефлекси имају одређену улогу и у лечењу поремећаја рада желуца. Тако је, на пример, могуће масажом коже или другим физичким и хемијским надражајем коже утицати на санирање тимпаније (надуна) бурага.

Види још Бураг Мрежавац Покрети бурага и мрежавца Једњачки жлеб Кисела индигестија бурага Варење хране у желуцу преживара Преживари Домаће говедо Овца Коза

Референце

Литература

Стојић, Велибор (2004) Ветеринарска физиологија. Научна КМД, Београд. стр. 226, 229. Божић, др Александар; Звекић, др Душан (2017). Физиологија домаћих животиња. Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. Нови Сад.

Додатна литература

Спољашње везе THE NATURE AND CONTROL OF GASTRIC MOTILITY IN RUMINANTS The effects of peripheral and central nervous influences on gastric centre neuronal activity in sheep

Категорија:Пољопривреда Категорија:Сточарство Категорија:Ветеринарска медицина Категорија:Говеда