Изазов злог Бога је филозофски мисаони експеримент. Изазов се састоји у објашњењу зашто је сведобри Бог вероватнији од свезлог Бога. Они који постављају овај изазов тврде да, уколико не постоји задовољавајући одговор на њега, нема разлога да се прихвати да је Бог добар или да може пружити морално вођство.

Порекло Радови које су написали Стивен Кан,1976, Stephen Cahn, Cacodaemony, Analysis 37 (1976). Питер Миликан, Едвард Стајн, Кристофер Њу,. и Чарлс Б. Данијелс,Daniels, Charles B. (1997). , Vol. , June, pp. 177–181. истраживали су појам „анти-Бога” — свемоћног, свезнајућег и свезлог Бога. Изазов злог Бога је детаљно и у неколико формата развио филозоф Стивен Ло.

Подржавајући већу вероватноћу постојања свезлонамерног творца, Џон Занд је 2015. године објавио проширени аргумент за тезу о злом Богу, тврдећи да неодољива, самокомпликујућа природа овог универзума не само да решава проблем добра, већ успоставља и теолошке доказе који се не могу занемарити о опакој нарави Творца. Стивен Ло је приметио да је овај рад интригантан развој у теологији злог Бога.

Изазов Изазов злог Бога захтева објашњења зашто је веровање у свемоћног, сведоброг Бога значајно разумније од веровања у свемоћног, свезлог Бога. Већина популарних аргумената за постојање Бога не даје никакве назнаке о његовом моралном карактеру и стога се чини, посматрано изоловано, да подједнако добро подржавају и злог и доброг Бога. Овај изазов поткрепљује разлог зашто патња постоји у свету. Да је свет заиста створио сведобри Бог, до тога не би дошло.

Критике и одговори Представљено је неколико критика и одговора на изазов злог Бога. Вилијам Лејн Крејг, Стив Вајкстра, Ден Хауард-Снајдер и Мајк Ри су сугерисали да очигледно присуство добра у свету чини појам свезлог, свемоћног Бога немогућим. Вилијам Лејн Крејг је сугерисао да би свезли Бог створио свет без икаквог добра, због своје зле природе, док би сведобри Бог створио свет реалистично са елементима и добра и зла. Стивен Ло тврди да чак и ако је зли Бог логички неодржив, уколико би зли Бог ипак био искључен на основу уочених добара, добар Бог би требало да буде слично искључен на основу уочених зала."Evil God Challenge" in Religious Studies, 2009.

Макс Ендруз приговара овој Лоовој тврдњи не порицањем постојања зла, већ порицањем постојања зла онако како га Ло дефинише. Генерално, Лоов изазов је валидан само ако се зло дефинише као „једнако и супротно” добру: изазов злог Бога није заснован на постојању зла, већ на специфичном веровању о томе шта зло јесте, веровању које Ло позајмљује од верског фундаменталисте описаног у цитату изнад. Ендруз уместо тога усваја дефиницију зла Светог Августина, не као једнаког и супротног добру, па самим тим и као присуство неке ствари, већ као одсуство добра, и самим тим као нечега што нема сопствену природу: према овој дефиницији, зли Бог и добри Бог нису упоредиви, чиме линија аргументације укључена у изазов постаје бесмислена. Поређење између доброг Бога и злог Бога према овој дефиницији било би као поређење јабука и непостојања јабука. Ендруз даље сугерише да је, с обзиром на ову дефиницију зла, појам свезлог Бога некохерентан, јер такав Бог не би био у стању да замисли да је све што је урадио било зло. Другим речима, изазов злог Бога, далеко од тога да је чисто атеистички, заснива се на одређеном теолошком или онтолошком веровању о природи зла које многи теисти не прихватају.

Побијајући Ендрузову карактеризацију зла изнету у његовом делу „Одговор на проблем 'злог Бога' како га је поставио Стивен Ло” (A Response to the Problem of an 'Evil God' as Raised by Stephen Law), Џон Занд је тврдио да максимално зло (идентификовано као Власник свих паклених имена: метафизички неопходно, максимално моћно биће које не дели своју творевину ни са једним другим упоредивим духом) није, како Ендруз предлаже, „максимално себично”, пуно мржње, осветољубиво или чак непријатељско, већ се најбоље описује као интензивно прагматично и темељно посвећено својим потребама; промовишући, бранећи, па чак и дивећи се животу у његовој борби да опстане и самоукрашава се. Како је представљено, максимално зло стога није Уроборос колосалних размера, безнадежно препуштен самоугађању и предодређен да оскрнави себе и све што је замислио, јер би свет вођен само плаховитом бруталношћу више личио на бесну, прегрејану, краткотрајну ломачу него на сигурну, креативну и на крају профитабилну пијацу коју жели бог творац који, изнад свих других ствари, настоји да максимизује сопствено задовољство током времена.

Питер Форест је сугерисао да је зли Бог мање вероватан од доброг Бога, јер је појам добро суштински повезан са појмом Бога на начин на који зло није. . Едвард Фезер је расправљао са Лоом са сличне позиције. Према овим аргументима, зли Бог, шта год то било, једноставно не би био Бог.

Пери Хендрикс је користио скептички теизам да подрије изазов злог Бога. ] Изазов злог Бога се ослања на оно што Ло назива „тезом симетрије”, која наводи да ако је веровање у злог Бога неразумно, онда је и веровање у доброг Бога неразумно. Ло тврди да постојање добра у свету чини веровање у злог Бога неразумним, па је стога, према тези симетрије, и веровање у доброг Бога неразумно. Хендрикс оспорава Лоову претпоставку да постојање добра чини злог Бога невероватним: он тврди да из истог разлога из којег скептички теизам подрива аргументе из зла против доброг Бога, он такође подрива аргументе из добра против злог Бога. Стога, веровање у злог Бога није неразумно, барем на основу постојања добра, а теза симетрије је ирелевантна. Дакле, чак и ако се теза симетрије прихвати, Хендрикс тврди да је изазов злог Бога безопасан. Хендрикс такође сугерише да заговорник теизма доброг Бога може користити реформисану епистемологију, феноменални конзервативизам и историјске аргументе за хришћанство како би оправдао прихватање постојања доброг Бога уместо злог Бога.

Види још Епикурова трилема Еутифронова дилема Мизотеизам Проблем зла Дистеизам

Референце

Категорија:Есхатологија Категорија:Мисаони експерименти Категорија:Филозофија религије