Марија Паро рођена Аљиновић (Баошићи, 13. марта 1936 — Загреб, 22. јануар 2026) била је југословенска позоришна, филмска, ТВ и радио глумица.
Биографија Најприје је радила у сарајевском Народном позоришту (1954), а затим у Малом позоришту (каснији назив Камерно позориште 55), које је основала заједно са познатим режисером Јуриславом Коренићем. Овдје, у првом експерименталном позоришту у Југославији, заједно са првим члановима ансамбла, покушава да пронађе и оствари авангардни и савремени позоришни израз. У Сарајеву је живјела и наступала до 1957. године.
Године 1958. преселила се у Загреб. Остатак глумачке каријере, до пензионисања 1995. године, провела је у Хрватском народном казалишту, повремено наступајући на другим сценама.
Списак улога
Филм
„Под сумњом” (1956), као Марија; сценаристи: Бранко Белан и Грго Гамулин, режисер: Бранко Белан „Изгубљена оловка” (1960) као друга, старија учитељица; сценариста: Станислава Борисављевић; режисер: Федор Шкубоња „Окупација у 26 слика” (1978) као Марија, Никова мајка; сценаристи: Филип Давид, Стипе Гурдулић, Мато Јаксић, Мирко Ковач, Ранко Мунитић, Лордан Зафрановић; режисер: Лордан Зафрановић.
Телевизија
„Балкон” (1959), као Цвијета; сценариста: Иво Штивичић према истоименој новели Антуна Густава Матоша, режисер: Марио Фанели, ТВ Загреб. „Човјек од важности” (1961); сценарио: Крешо Новосел, режисер Марио Фанели, ТВ Загреб. „Трећи је дошао сам” (1962), као Марија; сценарио:Иво Штивичић; режисер: Марио Фанели, ТВ Загреб. „Банкет”, Момор Капор 1965, редитељ: Марио Фанели, ТВ Загреб „Фигарова женидба“ (1965); режија: Берислав Макаровић и Георгиј Паро, ТВ Загреб. „Диоген” (1971) у улози Амалије, сценариј, према дјелу Аугустa Шеноe: Ивица Иванец; редитељи: Георгиј Паро и Вјекослав Видошевић, ТВ Загреб. „Леда” (1971) као прва дама, сценаријо: према дјелу Мирославa Крлежe Томислав Лалин; редитељ: Петар Шарчевић, ТВ Загреб.
Радио
„Шетња” Владо Готовац, 22. септембра 1971; Режија: Георгиј Паро, Радио Загреб - Трећи програм.
Позориште
Нели, „Љето и дим”, Тенеси Вилијамс, 1954; режисер: Боро Григоријевић, Народно позориште Сарајево. Мара, „Mećava”, Перо Будак, 12. децембра 1954; режија: Калман Месарић, Народно позориште Сарајево. Ла-Ло, „Пут око света”, Бранислав Нушић, 5. децембра 1956, Народно позориште Сарајево. Јаница, „Свога тијела господар”, Славко Колар, 5. маја 1957, Народно позориште Сарајево. Ана Демби, „Кеан”, Жан-Пол Сартр (1953) и Александар Дима (1836), 10. новембрa 1957, Народно позориште Сарајево. Марија, „У агонији”, Мирослав Крлежа, 5. јуна 1954; режија: Васо Косић, Народно позориште Сарајево. Ана Далдерс, Младост пред судом”, Ханс Тимаер, 7. марта 1955; режија: Јурислав Коренић, Мало позориште. Султанија, „Хасанагиница”, Милан Огризовић; 18. јануара 1956; режија: Јоланда Ђачић, Мало позориште.
Ана Николајевна Антипова, „Ујкин сан” Фјодор Достојевски, 9. априла 1987; режија: Георгиј Паро; РС „Моша Пијаде”
Референце
Категорија:Рођени 1936. Категорија:Умрли 2026. Категорија:Новљани (Херцег Нови) Категорија:Глумци из Загреба Категорија:Црногорци у Хрватској