Роберт Стивен Брифо (, 1874 - 11. децембар 1948) је био француски хирург који је славу стекао као социјални антрополог, а касније у животу и као романописац.

Биографија Брифо је рођен у Француској или Лондону,Funk & Wagnell's New Encyclopedia 2006Time Sept 27, 1937 Book Review вероватно 1874. године, као син француског дипломате Шарла Фридриха Брифоа, и Шкоткиње Маргарет Ман (рођена Стјуарт)."England Births and Christenings, 1538–1975," database, FamilySearch (https://familysearch.org/ark:/61903/1:1:NFK9-J5T : accessed 18 March 2016), Robert Stephen Briffault, 8 November 1874; citing Kirkdale, Lancashire, England, reference yr 1874–1876 p 68; FHL microfilm 1,545,931. Касније је годину рођења навео као 1876. годину, вероватно да би био довољно млад за регрутовање у Првом светском рату.

Одрастао је у Француској и другде у Европи пратећи свог оца. Након смрти оца 1887. године, Брифо и његова мајка преселили су се на Нови Зеланд . Брифо је стекао академско звање на Универзитету Отаго на Новом Зеланду и тамо започео медицинску праксу.McMaster University Archives Briffault, Robert] После службе на Западном фронту током рата (где је два пута одликован Војним крстом)), настанио се у Енглеској где се окренуо проучавању социологије и антропологије.Physician Writers A-C Такође је неко време живео у САД,Time Magazine, July 18, 1932 People а касније и у Паризу.

Брифо је расправљао о институцији брака са Брониславом Малиновским 1930-их годинаMarriage Past and Present: A debate between Robert Briffault and Bronislaw Malinowski (1956) edited by Ashley Montagu и дописивао се са Бертрандом Раселом.

Умро је у Хејстингсу, Сасекс, Енглеска, 11. децембра 1948.

Његова прва супруга (м. 1896) била је Ана Кларк, са којом је имала троје деце. После њене смрти 1919. године, оженио се Хермом Хојт (1898–1981), америчком спистељицом и преводиоцем.

Брифоов закон Брифо је познат по ономе што се назива Брифоовим законом:Женка, а не мужјак, одређује све услове породице животиња. Тамо где женка не може извући корист из удруживања са мужјаком, не долази до удруживања. - Роберт Брифо, Мајке. том I, стр. 21

Радови

Стручни радови

Стварање хуманости (1919) Псицхе-ова лампа: Преиспитивање психолошких принципа као основа све мисли (1921) Мајке: студија о пореклу сентимената и институција, књ. ИИ, књ. ИИИ, (1927) L. H. Dudley Buxton, "The Mothers: A Study of the Origins of Sentiments and Institutions," Eugenics Review, Vol. XX, No. 2, July 1928. „Групни бракови и сексуални комунизам“. У ВФ Цалвертон, ур., Стварање човека, Савремена библиотека, 1931. „Порекло љубави“. У ВФ Цалвертон, ур., Стварање човека, Савремена библиотека, 1931. Рационална еволуција (1930) Грех и секс (1931) Слом: Слом традиционалне цивилизације (1932) Разлози за бес: одабрани есеји (1937) Пропад и пад Британског царства (1938) Марриаге Паст анд Пресент. уредио је радио расправу између Брифоа и Бронислав Малиновског, првобитно објављену у серији у Тхе Листенер Лес Троубадоурс ет ле Сентимент Романескуе (1945) Трубадури (1965)

Фикција

Европа: роман о данима незнања (1935) „Европа“. У Модерне заљубљене жене: Шездесет уметничких дела двадесетог века, Тхе Дриден Пресс, 1945. Европа у Лимбу (1937) Амбасадорка (1939) Фанданго (1940) Нови живот господина Мартина (1947)

Чланци

„Пропаст старе Европе“, ИИ део, Тхе Енглисх Ревиев, фебруар / март 1920. „Немесис“, Тхе Енглисх Ревиев, октобар 1920. „Ми“, Тхе Енглисх Ревиев, новембар 1920. „Аристократија“, Тхе Енглисх Ревиев, децембар 1920. „Неособност“, Тхе Енглисх Ревиев, мај 1921. „Тхе Ваил оф Груб Стреет“, Тхе Енглисх Ревиев, јул 1921. „Хоће ли моногамија изумрети?“ У Ернест Р. Гровес и Лее М. Броокс, ур., Реадингс ин тхе Фамили, ЈБ Липпинцотт Цомпани, 1934.

Остало „Родни обичаји“. У Едвин РА Селигман, ур., Енциклопедија друштвених наука, књ. ИИ, Тхе Мацмиллан Цомпани, 1930.

Референце

Категорија:Рођени 1874. Категорија:Умрли 1948. Категорија:Хирурзи