Постање 1, 1 је први стих прве главе Прве књиге Мојсијеве у Светоме писму и почетак приповести о стварању света.
Хебрејски текст
У Масоретском тексту стих гласи:
Оригинално: Транскрибовано: Берешит бара Елохим ет хашамајим ве'ет ха'арец.
Састоји се од 7 речи:
Берешит (): У почетку. бара (): створи. Реч је у облику једнине мушког рода, тако да се подразумева „он“; посебност овог глагола је у томе што се користио само за Бога. Елохим (): назив за Бога, без обзира да ли Бога Израела или богова других народа; користи се у целој Првој књизи Мојсијевој, а супротно је фрази Јахве Елохим, „Бог Јахве“, уведеној у Првој Мојсијевој. Елохим је у хебрејском множина која се односи на три или више ствари (у том језику постоји једнина, множина за две ствари и множина када се говори за три или више). Дакле, дослован превод би био „У почетку створи Богови...” Ово се може тумачити да је Елохим синоним за Свето Тројство. ет (): реч која се користи испред директног објекта над којим се врши радња, у овом случају „небо и земљу”, што указује да је то оно што је (Бог) „створио”. Хашимајим ве'ет ха'арец (): небо и земља. Ово је меризам, фигура говора која указује на то да те две ставке не представљају „небо“ и „земљу“ појединачно, већ „све“ (скупа), читав космос. ха је одређени члан, еквивалентан речи (члану) „он“, „тај“. ве је везник, на српском „и”.
Превод мини| Почетак Прве књиге Мојсијеве која се зове Постање из Светога писма које је припадало краљу Џејмсу, а која је писана црним словима. Прво издање је било 1611. г. Превод Ђура Даничића, који је и данас активан, гласи: У почетку створи Бог небо и земљу.
Постање 1, 1 може се разумети (и превести) на српски језик на најмање три начина:
Као изјава да је космос имао апсолутни почетак (У почетку створи Бог небо и земљу.). Као изјава која описује стање света када је Бог почео да ствара (Када је у почетку створио Бог небо и земљу. А земља бјеше без обличја и пуста.) Узимајући све од Постања, укључујући други стих исте књиге као допунске информације (Када у почетку створи Бог небо и земљу, земља је била неукроћена и безоблична.) Узимајући цело биће из Постања 1, 2, 3 као позадинске информације (Када у почетку створи Бог небо и земљу. А земља бјеше без обличја и пуста... И рече Бог: нека буде свјетлост.).
Критика Постање 1, 1 се широко узима као ауторитет за јудео-хришћанску доктрину стварања ни из чега (екс нихило стварање), али већина научника који проучавају Свето писмо је сагласно да је овај стих строго лингвистички, а да егзактни темељи ове тврдње нису приоритетна опција као и то да се она не може директно наћи у Постању нити у целом Танаху. Свештеници који су о Постању писали између 500. и 400. године пре нове ере, нису се бавили пореклом материје (односно којим је материјалом Бог створио настањиви космос), већ утврђивањем судбина. Иста ситуација је била и на почетку другога века нове ере, иако су ранохришћански научници и филозофи почињали да виде све већу напетост између идеје стварања света и свемоћи Бога, али почетком трећега века та напетост је решена, а формирање света је превазиђен концепт, а стварање екс нихило је постало основно почело хришћанске теологије.
Референце
Литература
Категорија:Књиге Старог завета