Абу Даби () је главни град Уједињених Арапских Емирата и истоименог емирата. Према процени из 2023. било је 3.789.860 становника, што га чини другим градом по броју становника у УАЕ, после Дубаија.

У Абу Дабију се налазе институције савезних органа власти, седиште Владе Уједињених Арапских Емирата, дом династије Емири породице и председника Уједињених Арапских Емирата, који припада овој породици. Брз развој и урбанизација Абу Дабија, заједно са релативно високим просечним примањима становништва, претворили су овај град у велику и напредну метрополу. Данас је Абу Даби средиште политичких и индустријских активности, као и велики културни и комерцијални центар, захваљујући својој позицији главног града. Абу Даби поседује око две трећине од 400 милијарди долара вредне економије Уједињених Арапских Емирата.. www.gulfnews.com (03.06.2014). Приступљено: 11.11.2015.

Абу Даби је четврти најскупљи град за иностране запослене у региону, а 2014. године је био проглашен за 68. најскупљи велики град на свету.

Историја Абу Даби је богат археолошким доказима који указују на постојање цивилизација, као што је Ум ел Нар култура, још од трећег миленијума п. н. е. Насеља су пронађена и изван модерног града Абу Дабија, али ближе граду Ал Аин. Постоје докази цивилизација око планине Хафит. Ова локација се налази на веома важном стратешком положају, јер је Хафит друга планина по висини у УАЕ, тако да се са ње пружа одличан поглед на околину. Она такође садржи пуно влаге у својим изворима и језерима, што значи да је било још више влажности пре неколико хиљада година.

Порекло имена Абу Даби Порекло имена „Абу Даби“ је неизвесно. Значење „отац газеле“ у дословном преводу са арапског, вероватно се односи на крда газела које насељавају Емират. Према Билалу ал Будуру, асистенту подсекретара за културу при Министарству културе, омладине и заједнице, „Ово подручје је имало много Ẓiba [јелена (мн.)], и добило је назив по њима.” Једна стара прича говори о човеку који је некада јурио јелене и био је познат под називом „отац јелена“. Оригинално име Абу Дабија је Milh (со), вероватно због слане воде у Персијском заливу, или древних сланих мочвара које окружују град. Неки бедуини зову град Ум Даби (мајка јелена), док су британски записи помињали ово место као Абу Даби. Према неким историјским изворима, име Абу Даби је по први пут употребљено пре више од 300 година. Прва реч имена Абу Даби се изговара као Бу од стране становника на западној обали града. У источном делу града, изговара се Абу.

Порекло династије ел Нахјан Бедуини из племена Јас су првобитно били насељени у Лива оази. Ово племе је било најзначајније на том подручју, имајући преко 20 родова. Током 1793, род Ал Бу Фалах преселио се на острво Абу Даби на обали Персијског залива, због тамошњег открића свеже воде. Једна породица у оквиру овог рода била је будућа династија Ал Нахјан. Савремени владари Абу Дабија потичу из ове породице.

Трговина бисерима Абу Даби је имао развијену трговину бисерима и пословао је са другима. Према извору о производњи бисера, Персијски залив је најбоља локација за њихово узгајање. Трагачи бисера су ронили на минут до минут и по, и дневно би заронили и до тридесет пута. Није било боца са кисеоником, нити било које друге врсте механичког уређаја. Рониоци су имали кожну штипаљку за нос и кожне прекриваче на ножним прстима да их штите док трагају за остригама. Рониоци нису плаћени по дану, већ су добијали део сезонске зараде.

Приморска обала У 19. веку, као резултат споразума (познатих као „примирја“ која су дала име обали) склопљених између Велике Британије и шеикова арапских држава у Персијском заливу, Британија је постала доминантна сила на том подручју. Главни циљ британских интереса је да заштити трговински пут до Индије од пирата, а отуда и раније име за то подручје - „Пиратска обала“. Након што је гусарење сузбијено, други фактори су дошли до изражаја, као што је стратешка потреба Британије да потисне друге силе из овог региона. После њиховог повлачења из Индије 1947. године, Британија је одржала свој утицај у Абу Дабију, како је расло и интересовање за нафтни потенцијал Персијског залива.

Прва открића нафте Током 1930, опадањем трговине бисерима, расте интересовање за могућности нафте у овом региону. Дана 5. јануара 1936. године, Petroleum Development Trucial Coast Ltd PDTC, компанија сарадник „Ирачке нафтне компаније“, склопила је уговор о концесији са владаром, шеиком Шахбутом бин Султаном Ал Нахјаном, за истраживање нафте. Ово је претходило концесији на седамдесет пет година, потписаној у јануару 1939. Међутим, захваљујући пустињском терену, копнено истраживање било је оптерећено тешкоћама. Године 1953, Дарси истраживачка компанија, сарадник Бритиш Петролеума, добија концесије на заливска налазишта, која су затим пребачена под надлежност компаније која је створена да руководи концесијама: Морска Подручја Абу Дабија (АДМА) је удружена фирма између БП и Compagnie Française des Pétroles. Током 1958, користећи морску платформу за бушење, АДМА предузеће је пронашло нафту у Ум Шаиф области на дубини од око 2.669 m. Затим је 1959. године уследило откриће копненог извора Мурбан бр.3.Morton, Michael Quentin, "The Abu Dhabi Oil Discoveries", GEO Expro article, issue 3, 2011.

Године 1962. ова компанија је открила нафтно поље Бу Хаса, а затим 1965. године је откривена нафта у копненој области Закум. Данас, поред поменутих нафтних поља, главна копнена поља су Асаб, Сахил и Шах, ​​док су морска поља Ал Бундук и Абу ел Бухуш.

Географија мини|Сателитски снимак Абу Дабија

Град Абу Даби се налази на североисточном делу Персијског залива на Арабијском полуострву. Он се налази на острву удаљеном око 250 m од копна и спаја се са копном мостовима Макта и Мусафа. Трећи, мост шеика Заједа, дизајниран од стране Захе Хадид, отворен је крајем 2010. године. Острво Абу Даби је такође повезано са острвом Садијат мостом-ауто-путем са пет трака. Мост ел Мафрак повезује град са острвом Рим и завршен је почетком 2011. то је вишеслојни мост и има 27 трака које омогућавају кретање око 25.000 возила по сату. Постоје три главна моста, а највећи има осам трака, четири у смеру ка граду Абу Дабију и четири ка излазу из њега.

Већина града Абу Дабија налази се на самом острву, али има много предграђа на копну, на пример: Халифин Град А, Б и Ц; Khalifa City ел Раха плажа; ел Бахја А, Б и Ц; ел Шахама; ел Рахба; Између Два Моста; Банијас; ел Шамха; ел Ватба и Мусафа.

Клима Абу Даби има топлу пустињску климу. Сунчано плаво небо се може очекивати током целе године. Од јуна до септембра је генерално веома топло и влажно са максималним температурама у просеку изнад 38 °C. Током овог периода, пешчане олује се јављају повремено, у неким случајевима смањујући видљивост на свега неколико метара.

Хладнија сезона траје од новембра до марта, где температуре варирају између умерено топлог до хладног. Током овог периода такође се јавља густа магла на неколико дана. У просеку, јануар је најхладнији месец у години, а јул и август су најтоплији.

Становништво

Број становника у 2019. години износи 1,45 милиона.

Насељена места мини|Небодери на Западнообалском путу, ел Рас ел Ахдар, март 2013. Етихад куле се виде са десне стране.

Ал Аман Ал Батин Ал Дафра Ал Фалах Ал Карама Ал Хубеира Ал Лулу Острво Ал Медина Ал Манасир Ал Манхал Ал Мактаа Ал Марказија Ал Мина Ал Мурур Ал Мушриф Ал Музун Ал Нахјан Ал Кубесат Ал Рас Ал Ахдар Острво Ал Рим Ал Рехан Ал Рауда Ал Зааб Ал Захија Ал Захра Ал Халиџа Бејн ел Џисрејн Хидеријат Халифин Град Приморско Насеље Масдар Сити Мохамед ибн Зајед Град Острво Садијат Шахбут насеље Официрски Град Каср ел Бахр Каср ел Шати Острво Јас

Архитектура мини|Клиника у Абу Дабију Град је планиран под управом шеика Заједа, а по нацртима јапанског архитекте др. Такахашија 1967. године, првобитно за популацију од 40.000 људи.Building a city from the sands | The National Густина насељености Абу Дабија варира, са великим бројем радног становништва у централном делу, бројним стамбеним јединицама у средњем нижем делу града, и смањеном густином насељености у предграђима. У густим областима, највећи део објеката представљају средње и високе зграде. Небодери Абу Дабија, као што је кула Инвестиционих власти Абу Дабија,Abu Dhabi Investment Authority Tower штаб Народне банке Абу Дабија, хотел Хилтон и седиште фирме „Итисалат“ се налазе у финансијским окрузима Абу Дабија.Etisalat Headquarters Остале значајне модерне зграде укључују Палата Емирата, чији је дизајн инспирисан арапским наслеђем.The Emirates Palace 350px|мини|центар|Савремена архитектура града Развој високих зграда је охрабрен у Развојном плану Абу Дабија 2030, што ће довести до изградње многих нових небодера током наредне деценије, посебно ради ширења централне пословне зоне Абу Дабија, као што су нова проширења на острвима ел Сува и ел Рим. Абу Даби већ гради велики број меганебодера широм града. Неки од највиших зграда на хоризонту укључују 382 -{m}- високу стамбену кулу „Централ Маркет“, 324 -{m}- високи Ландмарк и 74-спратну Небеску кулу, високу 310 -{m}-. Такође, многи други облакодери преко 150 -{m}- су или предложени или одобрени за изградњу и могли би значајно променити панораму града. Од јула 2008. године, било је 62 небодера високих од 23 до 150 -{m}- у процесу изградње, одобрених за изградњу, односно предложених за изградњу.

Велика џамија Шеик Зајед

Једна од најважнијих архитектонских знаменитости је џамија Шеик Зајед. Ово је свакако једно од најважнијих архитектонских блага савременог друштва Уједињених Арапских Емирата и једно од најраскошнијих на свету. Иницијатор пројекта је покојни председник Уједињених Арапских Емирата, шеик Зајед ибн Султан Ал Нахјан, који се сматра оцем Уједињених Арапских Емирата.SZGMC www.szgmc.ae

Њен дизајн и конструкција наводно „уједињују свет“, ангажујући стручњаке и материјал из многих земаља, укључујући Италију, Немачку, Мароко, Пакистан, Индију, Турску, Иран, Кину, Велику Британију, Нови Зеланд, Грчку и наравно у Уједињене Арапске Емирате. Више од 3.000 радника и 38 реномираних архитектонских компанија учествовало је у изградњи џамије. Природни материјали су изабрани за већину пројектовања и изградње, због њихових квалитета дуготрајности, укључујући мермер, камен, злато, полудраго камење, кристале и керамику. Изградња је почела 5. новембра 1996. године. Максимални капацитет је око 41.000 људи, укупна површина износи 22.412 квадратних метара, а унутрашње молитвене дворане су првобитно отворене у децембру 2007. године.

Као једна од најпосећенијих грађевина у УАЕ, Центар велике џамије Шеик Зајед је основан да функционише свакодневно, као богомоља, окупљалиште петком и као центар учења путем својих програма образовања и размене.

Паркови и вртови У Абу Дабију се налази више од 2.000 одржаваних паркова и вртова и више од 400 km морске обале, од којих 10 km чине јавне плаже.

Привреда

мини|Нафтна платформа у луци Абу Даби у Персијском заливу Велике залихе угљоводоника на тлу УАЕ ставља их у ранг држава са највећим бруто домаћим производом по становнику на свету, а Абу Даби поседује већину ових средстава - 95% нафте и 92% гаса. Стога Абу Даби држи 9% светских потврђених резерви нафте (98,2 милијарде барела) и скоро 5% природног гаса на свету (5,8 билиона кубних метара). Производња нафте у УАЕ је била на нивоу од око 2,3 милиона барела дневно током 2010. године, и ради се на повећању обима производње до 3 милиона барела. У последњих неколико година фокус се окренуо ка гасу, јер повећање домаће потрошње енергије, десалинизација и поновно упумпавање гаса у нафтна поља повлачи повећање потражње за гасом. Међутим, екстракција гаса није без проблема, што се показало киселим гасом Шаху, где је гас богат водоник-сулфидом и његово прикупљање и прерада су врло скупи процеси.