Исхрана на хрватском Јадрану, његовој обали, острвима и делу залеђа као један од облика кухиње ширег простора Средоземља, спада у једно је од 15 нематеријалних културних добара Хрватске, унето на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, као угрожено наслеђе, и саставни део културне баштине човечанства, и део добре праксе очувања нематеријалне културне баштине света. У друштво Шпаније, Италије,Alberini M., i Mistretta G., Guida all'Italia gastronomica, Touring Club Italiano, 1984 Грчке и Марока Хрватска је тако постала један од корисника заштићене исхране са простора Средоземља, јер један део састојака и зачина, као и обичаји повезани са припремом неких јела представљају заједничко културно богатство темаља Медитерана, а други део је специфичана само за подручје хрватског Јадрана, његова обале, острва и дела залеђа
Овај поморски крај Хрватске, који је подједнако уроњен у мит, прошлост и море, обилује разним јелима од сирове рибе, ракова и шкољки, такође древног порекла, као и на лешо спремљене хране, још старијим грегадама и бузарама, а посебно бродетом , густим, можда и најбољи средоземним рибљим јелом у којима се претопила сва снага крупне рибе, далматинских повртњака, маслињака и винограда, како са обала река, тако и мора.
Географске карактеристике подручја мини|250x250пиксел|Истра, централни део Хрватске уз море и Далмација означено плавом бојом на карти Хрватске, негују специфичан вид медитеранске исхране Овај поморски крај Хрватске, на коме се упражњава ова исхрана простире се на целом земљорадничком подручју Истре, централниог дела Хрватске уз море и Далмацији и обухвата најдужи и највећи де хрватског приморја дуж јадранског мора, који се састоји се од острвског и обалног дела и субмедитеранске унутрашњости. Обала, острва и планине у залеђу хрватског јадрана пружају се претежно паралелно у смеру северозапад-југоисток.
Рељеф Рељеф је у унутрашњости поморског краја Хрватске планински са крашким облицима као што су увале, пећине, понори и крашка поља. Кршко подручје је претежно грађено од кречњака и доломита, са изузетком великог флишног подручја Равних Котара.
Клима Како макроклиматски услови поморског краја Хрватске утичу на процесе производње и прераде хране, односно на формирање пожељних сензорских својстава, посебно мирис и укусена које утичу и, географске карактеристике климе која влада и која је веома добра за обраду нпр. пршута и узгој стоке јер је поседује карактеристике средоземне климе са топлим и сувим летима и благим и влажним зимама, и велики салинитет вегетације.
Ветрови Целим подручјем поморског краја Хрватске већи део године дувају ветрови. Најзначајнији су бура која дува са копна према мору, затим југо, левант и маестрал, који дувају једино дању са мора на копно. Анализом података контингенцијске појаве одређеног смера ветра уочава се да на подручју поморског краја Хрватске најчешће дувају ветрови који су обично хладни и суви. Оваква ружа ветрова својим правилним и сталним струјање ваздуха створила је природне услове за квалитетно и оптимално сушење и зрење пршута, рибе и других намирница.
Температура вазуха Осим струјања ваздуха за правилно суђење намирница и узгој винове лозе, маслина и других култура врло је значајна и температура ваздуха и релативна влажност атмосфере, односно просторије у којима се одвија технолошки процес припреме хране. Средња зимска температура креће се 3,6 до 9,0 °C, а средња летња варира између 24,7 и 25,3 °C. Изотерме се пружају паралелно са обалом, односно температура пада или расте у зависности од удаљености од обале.
Влажност ваздуха Релативна влажност ваздуха током године варира од 56 до 76%, тако да се у историји производње нпр. Далматинског пршута односно фаза сољења одвија само у зимским месецима (новембар, децембар, јануар и фебруар) јер је месо било потребно сачувати од кварења када су температуре ваздуха ниске.
Предуслови Ихрана као медијум који генерише приватна и јавна значења, навике и обичаје повезана је обрасцима сопствене културе и припадности одређеном, у овом случају медитеранскоме културном кругу. За разлику од осталих националних кухиња, медитеранска кухиња није производ одређене етничке припадности групи или културу. Она је скуп кулинарских трендова различитих народа око Средоземног мора. Будући да подручју Средоземља припадају земљама које читавог својом обалом излазе на Средоземног море и све острва која се у њему налазе, као и земаља које само делимично излазе на његову обалу, али и они које немају физички контакт с њим, али која му историјски и културно припадају, у њима преовладава кухиња Медитерана која обилује разноликошћу кулинарских варијације.Kukić V., Kalinić S., Poznavanje robe za kuvare, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998., str. 13
Седам медитеранских држава окупило се око мултинационалне номинације како би очвале своју исхрану као део заједничког географског, историјског и културног наслеђа. Кипар, Хрватска, Италија, Грчка, Мароко, Португал и Шпанија тим удруживањем ћелел су да прикаћу медитеранско наслеђе у својој исхрани на примеру појединих регија. У склопу ових иницијатива и Заједнице средњодалматинских острва Брача и Хвара иницирале су заштиту својих традицијских јела, па су се тако на Националној листи нематеријалних културних добара и Републике Хрватска издвојила као подручје које представља Хрватску у овој номинацији. Медитеранска исхран на хрватском Јадрану, његовој обали, острвима и делом залеђа, условљена је еколошким, климатским, историјским и културним факторима Медитерана. Ова врста исхране, као и у осталим земљама на подручју Медитерана, посебно је подручје, не само на Медитерану већ и у Хрватској, у друштвеној, духовној и материјалној сфери свакодневног живота, у обичајима животног и годишњег циклуса. Овај тип исхране у Хрватској заснива се на идентитету људи који живе на том простору, и она је тековина разних култура и утицаја, које се континуирано преносе са колена на колено. Међусобна веза природних ресурса и људских потреба последично утичу и на исхрану на хрватском Јадрану, његовој обали, острвима и делом залеђа, која се разликује не само од појединих земаља Медитерана већ и међу појединим местима и друштвеним слојевима, а и између острава, приморја и залеђа, што се своди на употребу одређених намирница са овог подручја, припреми јела од тих намирница, и њиховом сервирању и конзумацију у одређеним условима (свакодневици или током празника).
Основне информације Медитеранска исхрана на хрватском Јадрану, његовој обали, острвима и делу залеђа настала је под утицајем еколошких, климатских, историјских и културних чинилаца,Nikić S., Kultura Mediterana, Tivat, 2015. који су вековима владали на простору Средоземља.Lozić S., Geografski položaj, historijsko-geografski razvoj sredozemlja, Odjel za geografiju, Sveučilište u Zadru, Zadar, 2008. Као и у осталим земљама на подручју Средоземља, и у Хрватској ова исхрана се манифестује у друштвеној, духовној и материјалној сфери свакодневног живота и у обичајима животног и годишњег циклуса становништва овог подручја Хрватске.
Медитеранска исхрана као идентитет људи који живе на простору хрватског Јадрана, његовој обали, острвима и делу залеђа, је тековина разних култура и утицаја, који су непрекидно генерацијама уназад преносе са колена на колено.
Ова исхрана је јединствена и због начина обликовања културног идентитета својственог за хрватски Јадран, његове обале, острва и део залеђа, и најбоље се уочава у обичајима и обредима али и у језику и говору (називима).
Везаност уз природу и природне изворе хране важна је карактеристика медитеранске исхране, рибарство и пољопривреда као њена основа а за даље развијање тог географског подручја у правцу очувања природне баштине и јачања економије.
Посебност ове кухиње је у начину припреме јела. Богатство мора и његових плодова обилно се користи у потпуности у припреми јела. Имајучи у виду да је овај простор богата медитеранским биљем, попут рузмарина, ловоровог листа, жалфије, босиљка, маслина, они овим јелима дају посебан мирис и укус.
У оквиру ове исхране припремају се разна јела од рибе, шкољки и мекушаца, а јагњетина је најчешће јело од меса, амада се спремају и јела од ћуретине и пилетине.
Након спроведених истраживања етнолога и нутрициониста, схваћено је да разноврсна знања и умећа повезана са исхраном на хрватском Јадрану треба очувати и у изворном облику пренети новим генерацијама како се не би изгубила под утицајем севременог начина живота.
Храна је и битан део бројних свечаности и догађања, а у новије време и део туристичке понуде коју је потребно квалитетно развијати због дугорочног утицаја на ово подручје.
Модел исхране као основа је целокупног кулинарског система обале, острва и дела залеђа, међусобна је веза природних ресурса и људских потреба, поседично и људске вештине, која се одражава и у исхрани становника: реч је о суживоту са природним благодатима.
Подела Као што се Хрватска кухиња може поделити на неколико регионалних кухиња, унутар ње постоји подела на локалне кухиње, па се тако кухиња на хрватском Јадрану, његовој обали, острвима и делу залеђа може поделити на: истарску кухињу, далматинску кухињу, дубровачку кухињу. Специфичности У приобално-острвском делу Хрватске преовлађују укуси и мириси медитеранске кухиње која је богата поврћем и рибом. Риба и морски плодови припремају се на различите начине: кувани (кувани), печени, пржени, на чорби, сауру и другима, са обиљем зачина и поврћа - углавном белог лука, першуна, блитве, пасуља, разног пољског зеленила и сезонског поврћа. Најпознатији производ овог дела регије је чувени пашки сир, који свој јединствени укус дугује посољеном травом коју пасу острвске овце. Специјалитет су шпароге, које се припремају на различите начине у комбинацији са различитом храном.
Месо, специјалитет - пашка и брачка јагњетина се такође припрема на различите начине и служи уз богатство прилога.
Посебна специјалност у Новаљи, без које ниједна прослава није потпуна, су макарони на игли, који се послужују уз упарену јунетину или гулаш.
Поврће се гаји на крашким пољима и зато што је врло близу кухиње, пасуљ (парадајз), парадајз (парадајз), кромпир, кавул (карфиол), краставац (краставац), паприка, пасуљ, кељ, зелена салата, блитва не изгубе на квалитету. због транспорта,а шпароге се беру током сезоне.
Риба је племенита и првокласна - ослић, лубеница, зубатац, кирња - и служи се углавном „од мора до стола”. Одличан пример су шкампи који се лове у мору под Велебитом, а због богатства минерала и соли у том делу Јадранског мора њихов квалитет је бољи од осталих. Затим сардине и инћуни који се једу из саламуре уз маслиново уље.
Постоје и пужеви који се „беру“ након прве јесење кише, затим пеку у пепелу или кувају у мору са кромпиром на балама.
И поред јединствених карактеристика, ова исхрана се ипак разликује међу појединим местима и друштвеним слојевима, и може се поделити на: рибарску (осим у делу залеђа) тежачку комбиновану (рибарско-тежачку), што је врло чест случај на јадранским острвима.
Осим повезаности природе и исхране, важно је указати и на друштвену и социјалну компоненту која се у прошлости интензивније испољавала у животу људи, али она и данас није занемарива.
На Брачу је заштићено јело брачки виталац и торта храпачуша, а на Хвару старогројски папрењок. Као основу данашње прехране и оне својих предака, Брачани и Хварани истичу лозу, маслину, козу и срделу те разнолико поврће, махунарке и житарице. 250px|мини|Маслина и маслиново уље је обавезни састојак исхране у приобално-острвског делу Хрватске Основне кулинарске технике су кување (на лешо), печење (на граделама или под пеком), сушење (месо и риба) те сољење (риба, маслине...).
Веома је раширена и примена самониклога биља, и то не само у лековите већ и у прехрамбене сврхе.
Исхрана вареника је специфичан зачин од мошта, једна је од намирница која сведочи о дугом трајању прехрамбених пракси Меди терана и Јадрана.