УАЕ тур 2021.

УАЕ тур 2021. било је треће издање етапне бициклистичке трке — УАЕ тура, који је настао 2019, спајањем Абу Даби тура и Дубаи тура; такође, била је то прва трка у -{UCI}- ворлд туру 2021, након отказивања трка у Аустралији.

Вожено је седам етапа, укупне дужине 1,044 -{km}-; четири равне етапе, двије брдске и индивидуални хронометар. Старт трке био је у Абу Дабију, након чега се ишло у Ел Аин, Фуџејру и Дубаи, док је последња етапа вожена у Абу Дабију.

Трку је освојио Тадеј Погачар, 35 секунди испред Адама Јејтса и минут испред Жоаа Алмеиде. Давид Декер је освојио класификацију по поенима, Погачар класификацију за најбољег младог возача, Тони Галопен спринт класификацију, док је тимску класификацију освојио УАЕ тим емирејтс. Матје ван дер Пул је, док је био лидер трке, морао да је напусти, заједно са тимом Алпесин—феникс, због тога што је неколико чланова тима било позитивно на корона вирус. Сем Бенет је остварио двије етапне побједе, док су Ван дер Пул, Филипо Гана, Погачар, Јонас Вингегард и Кејлеб Јуан остварили по једну побједу.

Позадина

thumb|Лого компаније RCS Sport, организатора трке.

Године 2014, -{Dubai Sports Council}- и -{RCS Sport}- формирали су етапну бициклистичку трку — Дубаи тур, која је садржала четири етапе, углавном равне, а побједници су већином били спринтери. Године 2015, -{RCS Sport}- је покренуо другу етапну трку у Емиратима — Абу Даби тур, која се састајала такође од четири етапе, које су углавном биле брдске. Године 2017, Абу Даби тур је добио ворлд тур статус, а 2019, двије трке су се ујединиле у УАЕ тур, који је задржао ворлд тур статус који је имао Абу Даби тур и садржи укупно седам етапа.

Године 2020, након пете етапе, два члана тимова су била позитивна на корона вирус, због чега су сви учесници стављени у карантин, а трка је прекинута. Већина тимова била је у карантину недељу дана и напустили су државу до 3. марта, док су поједини тимови задржани до 14. марта, без објашњења због чега.

Трка 2021. била је прва трка у ворлд тур календару, након отказивања трка Тур даун андер и Кадел Еванс грејт океан роад рејс, које су требале да се возе у јануару у Аустралији. Прије почетка трке, чланови тима УАЕ тим Емирејтс, примили су вакцину против ковида 19, а возачи, тимови и сво особље били су у специјалним балонима, након што су у Уједињене Арапске Емирате стигли летовима из Милана и Париза. Смјештени су у посебним хотелима, а током трке, вршено је неколико тестирања.

Фаворити

thumb|left|Крис Фрум, четвороструки побједник Тур де Франса, дебитовао је на трци за нови тим.

Највећи фаворит за побједу био је Тадеј Погачар, побједник Тур де Франса 2020, који је био под притиском да побиједи на домаћој трци за тим УАЕ тим Емирејтс, за који су такође возили Давиде Формоло и Рафал Мајка, који је дебитовао за тим на трци. Побједник УАЕ тура 2020. — Адам Јејтс, дебитовао је на трци за Инеос гренадирс, након што је напустио Мичелтон—скот, гдје је провео седам година, од почетка каријере 2014. За Инеос, као помоћници Јејтсу и резервне опције за генерални пласман, возили су Иван Соса и Данијел Мартинез, побједник Критеријума ди Дофине 2020. Четвороструки побједник Тур де Франса — Крис Фрум, дебитовао је на трци за Израел старт ап нејшон, након што је напустио Инеос послије 11 година. Жоао Алмеида, који је био лидер на већем дијелу Ђиро д’Италије 2020, био је један од фаворита, а возио је заједно са Фаустом Маснадом, који је завршио у топ 10 на Ђиро д’Италији 2020. Сеп Кус је био лидер Јумбо—визме по први пут, док су Бахрејн–викторијус предводили Ваут Пулс, Дамијано Карузо и Џек Хејг. Мовистар је предводио Алехандро Валверде, док су остали фаворити били: Винченцо Нибали, Максимилијан Шахман, Алексеј Луценко и Доменико Поцовиво.

Од спринтера, главни ривали били су Сем Бенет и Кејлеб Јуан, док су од осталих спринтера возили: Фернандо Гавирија, Паскал Акерман, Елија Вивијани, Ђакомо Ницоло, Матје ван дер Пул, Лука Мезгец, Фил Баухаус и Андре Грајпел. Ван дер Пул је прије трке возио трке у дисциплини циклокрос, гдје је освојио Свјетско првенство и изјавио је да нема никаквих амбиција на трци. Грајпел је последњу побједу остварио у јануару 2019, а са 156 побједа, у вријеме одржавања трке, био је возач са највише побједа у бициклизму од активних возача.

Тимови

На трци је учествовало укупно 20 тимова и 139 возача. Сви тимови су учествовали са по седам возача, док је ЕФ едукејшен—нипо учествовао са шест возача. Свих 19 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују, док је побједник про тура за претходну годину такође имао аутоматску позивницу за све ворлд тур трке. Најбољи про тур тим у сезони 2020. био је Алпесин—феникс, који је, такође, завршио на 12 мјесту у свјетском поретку тимова. Због пандемије ковида 19, организатори нису додјељивали специјалне позивнице за остале про тур тимове.

-{UCI}- ворлд тур тимови:

АГ2Р ситроен Астана премијер тех Бајк ексчејнџ Бахрејн–викторијус Бора–ханзгро Групама—ФДЈ Декунинк—Квик-степ ДСМ ЕФ едукејшен—нипо Израел старт ап нејшон Инеос гренадирс Интермарш—ванти—гобер материокс Јумбо—визма Кофидис Кубека асос Лото–судал Мовистар Трек–сегафредо УАЕ тим Емирејтс

UCI про тур тимови:

Алпесин—феникс

Рута и етапе thumb|right|150п|Успон Џебел Хефет, на којем је био циљ треће етапе.

Прва етапа била је равна, дуга 176 -{km}-, а вожена је од замка Ел Дафра у граду Ел Ривес до града Ел Мирфа у Емирату Абу Даби. Након старта у Ел Дафри, вожено је кроз пустињу до града Зајед Сити, одакле је вожено обалом до Ел Мирфе. На другој етапи, вожен је хронометар дуг 13 -{km}-, по потпуно равном терену, у Ел Хидајриату. Трећа етапа била је прва брдска етапа, укупне дужине од 166 -{km}-. Стартовала је у сједишту ваздухопловне компаније -{Strata Manufacturing}-, на међународном аеродрому у Ел Аину, док је циљ био на брдском успону Џебел Хефет, дугом 10 -{km}-, са просјечним нагибом од 6,8%, изнад 1,000 метара надморске висине.

Старт и циљ четврте етапе био је на острву Ел Марџан, у Персијском заливу. Етапа је била најдужа на трци, са укупном дужином од 204 -{km}-, а вожена је по равном. По први пут је вожено у емирату Рас ел Хајма, а ишло се и до емирата Ум ел Кајвејн. Старт пете етапе био је у граду Фуџејра, након чега се ишло на сјевер, до успона Џебел Џес, гдје је био циљ. Успон је био дуг 20 -{km}-, са просјечним нагибом од 5% и надморском висином од 1,491 -{m}-.

thumb|left|Успон Џебел Џес, на којем је био циљ пете етапе.

Последње двије етапе биле су равне и одговарале су спринтерима. Шеста етапа била је дуга 168 -{km}-, без успона и са два пролазна циља. Старт је био у вјештачким острвима Деира, у области Деира у Дубаију, док је циљ био у вјештачком архипелагу Палм Џумејра, у Дубаију. Послије првих 60 -{km}- на етапи, прешло се на бициклистичку стазу Ел Кадра, која се простире кроз пустињу, укупне дужине од 86 -{km}- и једна је од најдужих у држави, а са ње често може да се види и арабијски орикс. Након 86 -{km}- у пустињи, ишло се назад у Дубаи, до Палм Џумејре, гдје је био циљ етапе.

Старт последње, седме етапе, био је у тржном центру Џес мол, на острву Џес у Абу Дабију, након чега је вожено 147 -{km}- кроз град, а циљ етапе је био код главног лукобрана у граду.

+Карактеристике етапа и побједници: Етапа Датум Рута Дистанца Тип Побједник 1 21. фебруар Ел Дафра — Ел Мирфа 176 -{km}- 20px|link=|alt= Равна етапа 2 22. фебруар Ел Хидајриат — Ел Хидајриат 13 -{km}- 20px|link=|alt= Индивидуални хронометар 3 23. фебруар Ел Аин — Џебел Хефет 166 -{km}- 20px|link=|alt= Брдска етапа 4 24. фебруар Ел Марџан — Ел Марџан 204 -{km}- 20px|link=|alt= Равна етапа 5 25. фебруар Фуџејра — Џебел Џес 170 -{km}- 20px|link=|alt= Брдска етапа 6 26. фебруар Деира — Палм Џумејра 168 -{km}- 20px|link=|alt= Равна етапа 7 27. фебруар Џас — Абу Даби 147 -{km}- 20px|link=|alt= Равна етапа Укупно 1,044 -{km}-

Класификације

thumb|left|150п|Матје ван дер Пул, побједник прве етапе и први лидер трке.

На УАЕ Туру 2021, додјељивале су се четири различите мајице, за четири класификације. Мајице је обезбиједила италијанска компанија -{Ale}-, замијенивши тако компанију -{Castelli}-, која је претходно обезбјеђивала мајице за прва два издања трке, као и претходно за Дубаи Тур и Абу Даби Тур, а такође, сматра се једном од водећих компанија за опрему у бициклизму. Мајице су биле направљене од високотехнолошке тканине, коју је испоручивао -{SITIP}-, а тканина штити од УВ зрака и омогућава врло брзо одвођење топлоте. Мајице за лидере сваке класификације биле су другачије боје, а свака се додјељивала лидерима од краја прве етапе.

Прва и најважнија класификација био је генерални пласман; побједник генералног пласмана је такође и побједник трке. Пласман се рачунао тако што су се на времена возача остварена на првој етапи, додавала времена остварена на свакој наредној. Три првопласирана возача на свакој етапи добијали су временску бонификацију — 10, 6 и 4 секунде, а у току трке, на означеним пролазним циљевима, добијале су се такође секунде бонификације, за прву тројицу возача — 3, 2 и 1 секунда. Возач са најмањим укупним временом у току трку носио је црвену мајицу и сматра се побједником на крају трке. Спонзор мајице била је нафтна национална компанија Абу Дабија — -{ADNOC}-, која је у то вријеме, са око 105 милијарди барела, била међу топ 10 нафтних компанија на свијету.

thumb|right|150п|Нелсон Паулес, носио бијелу мајицу на двије етапе и завршио на петом мјесту у генералном пласману.

Једна од другостепених класификација била је класификација по поенима. Првих 10 возача добијало је поене на свакој етапи, а број поена који се додјељивао је исти, без обзира на тип етапе. Побједник је добијао 20 поена, другопласирани 16, трећепласирани 12, док су возачи од четвртог до десетог мјеста добијали 9, 7, 5, 4, 3, 2 и 1 поен. На свакој етапи постојала су два пролазна циља, на којима су четири првопласирана возача добијала поене, који су се рачунали и за спринт класификацију и за класификацију по поенима. Првопласирани је добијао 8 поена, другопласирани 5, трећепласирани 3, а четвртопласирани 1 поен. Лидер класификације носио је зелену мајицу, чији је спонзор била телекомуникацијиона компанија -{Etisalat}-, која је у том тренутку имала преко 167 милиона претплатника и била је међу 20 водећих компанија у свијету.

Једна од другостепених класификација била је и спринт класификација. На свакој етапи постојала су два пролазна циља, на којима су четири првопласирана возача добијала поене, који су се рачунали и за спринт класификацију и за класификацију по поенима. Првопласирани је добијао 8 поена, другопласирани 5, трећепласирани 3, а четвртопласирани 1 поен. Лидер класификације носио је црну мајицу, чији је спонзор била авио компанија — -{Abu Dhabi Aviation}-.

Четврта мајица која се додјељивала је за најбољег младог возача. У класификацији су се такмичили само возачи млађи од 25 година, а лидер се одлучивао према оствареном времену, исто као и за генерални пласман. Пласман се рачунао тако што су се на времена возача остварена на првој етапи, додавала времена остварена на свакој наредној. Три првопласирана возача на свакој етапи добијали су временску бонификацију — 10, 6 и 4 секунде, а у току трке, на означеним пролазним циљевима, добијале су се такође секунде бонификације, за прву тројицу возача — 3, 2 и 1 секунда. Возач са најмањим укупним временом у току трку носио је бијелу мајицу и сматра се побједником класификације на крају трке. Спонзор мајице био је -{Nakhel}-, компанија за развој некретнина у Дубаију.

Последња класификација била је тимска класификација, која се рачунала тако што су се на крају сваке етапе сабирала времена прве тројице из сваког тима, а водећи тим био је тим са најмањим укупним временом.