десно|безоквира Култура Аустрије се обликовала под утицајем Немачке, Мађарске, Пољске, Италије и Чешке.
Музика
мини| Јозеф Хајдн 1791. мини| Јохан Штраус Млађи мини| Волфганг Амадеус Моцарт (1764—1825) Беч, главни град Аустрије, је дуго био важан центар музичких иновација. Композитори 18. и 19. века су привукли покровитељство племства, од ког је Беч постао европска престоница класичне музике. Између осталих, са градом су били повезани Волфганг Амадеус Моцарт, Лудвиг ван Бетовен и Јохан Штраус Млађи. Током барокног периода, чешка и мађарско-секељска народна форма су утицале на аустријску музику. Статус Беча је почео да расте као културни центар почетком 16. века и био је усредсређен на инструменте, укључујући лутњу.
Класична музика Током 18. века, доба класичне музике је доминирало европском, а Беч је био посебно важно место за музичке иновације. Појавила су се три композитора који су направили трајне иновације: симфонијски обрасци Лудвига ван Бетовена, равнотежа између мелодије и форме Волфганга Амадеуса Моцарта и развој гудачког квартета и сонате Јозефа Хајдна.
Прва бечка школа Прва бечка школа је назив који се углавном користи за позивање на три композитора класичног периода западне уметничке музике у Бечу крајем 18. века: Јозефа Хајдна, Волфганга Амадеуса Моцарта и Лудвига ван Бетовена.
У земљама немачког говорног подручја се користи израз Wiener Klassik, који се често шире примењује на класичну еру у музици као целини, као средство за разликовање од осталих периода који је у колоквијалном називању познат као класична, односно барокна и романтична музика.
Са изузетком Шуберта, ови композитори су се познавали, чак су Јозеф Хајдн и Волфганг Амадеус Моцарт били повремени камерно-музички партнери. Ипак, нису основали школу у смислу намерне сарадње повезане са школама 20. века, попут Друге бечке школе или Шесторке. Не постоје докази да је једног композитора обучавао други, иако је Бетовен једно време добивао лекције од Хајдна.
Покушаји да се Прва бечка школа прошири на касније личности као што су Антон Брукнер, Јоханес Брамс и Густав Малер само су новинарски и никада се нису срели у академској музикологији.
Друга бечка школа
Друга бечка школа је група композитора коју су чинили Арнолд Шенберг и његови ученици, посебно Албан Берг и Антон Веберн, и блиски сарадници у Бечу почетком 20. века, где је Шенберг спорадично живео и предавао између 1903—1925. Њихова музика у почетку карактерише касно романтичарски проширени тоналитет, а касније, након Шенбергове сопствене еволуције, потпуно хроматски експресионизам без чврстог тоналног средишта, често називана атоналном, а касније и серијом додекафоније. Шенбергови уџбеници откривају да Друга бечка школа није настала из развоја његове серијске методе, већ из утицаја његовог креативног примера.
Бечка филхармонија
мини| Златна сала из које се емитује бечки новогодишњи концерт. Музикферајн се сматра једном од три најлепше концертне дворане на свету и отворена је 6. јануара 1870. Од 1939. бечки новогодишњи концерт филхармоније се емитује из Златне сале за милијарду гледалаца у 44 земље. Чланови Бечке филхармоније, која се редовно сматра једним од најбољих оркестара на свету, бирају се из оркестра бечке државне опере.
Бечка филхармонија датира од 1842. када је Ото Николај основао академију. Оркестар је све одлуке доносио демократским гласањем свих чланова, а то су принципи који се одржавају и данас.
Бечка државна опера
мини| Бечка државна опера Бечка државна опера је једна од најважнијих оперских компанија на свету. Запошљава преко 1000 људи, а 2008. годишњи оперативни буџет је износио 100 милиона евра, са нешто више од 50% у облику државне субвенције.
Такође је место бечког оперског бала, догађаја који се одржава у четвртак који претходи чистој среди. Бал за оперу је први пут одржан 1936. и посетио га је до 12.000 посетилаца.
Хор бечких дечака
мини| Хор бечких дечака током концерта у Музикферајну. Хор бечких дечака је један од најпознатијих дечачких хорова на свету. Познат по изузетно високом вокалном стандарду, хор је сарађивао са музичарима међу којима су били Волфганг Амадеус Моцарт, Антонио Калдара, Антонио Салијери и Антон Брукнер.
Хор је основан писмом Максимилијана I 30. јуна 1498. Палата Аугартен је служила као простор за пробе и интернат за дечаке хора.
Народна музика
Шрамелова музика Најпопуларнији облик, стил бечке народне музике, настао крајем 19. века и још увек се изводи у данашњој Аустрији. Стил је добио име по народним композиторима Јохану и Јозефу Шрамелу. Свирао се хармоником и вратном гитаром. Међу модерним извођачима су Роланд Нојвирт, Карл Ходина и Еди Рејзер.
Јодловање
Јодловање је врста певања развијено на Алпима. У Аустрији се звао juchazn и приказивао је нелексичке слогове и вике који су коришћени за комуникацију преко планина. Ова вокална техника користи се и у многим културама широм света.
Алпско јодловање било је дугогодишња рурална традиција у Европи и постало је популарно 1830-их као забава у позориштима и мјузикхоловима. У Европи је јодловање и даље главна карактеристика народне музике из Швајцарске, Аустрије и јужне Немачке и може се чути у многим савременим народним песмама, које се такође појављују у редовним ТВ емисијама.
Када су звучни филмови први пут постали доступни 1930-их, индустрија је почела да емитује бројне филмове. Трансформација Џима Роџерса подразумева промену ритма и одмак од текстова јужњачког блуза. Најпознатији каубојски филмски глумци су били Џин Отри и Рој Роџерс, обојица искусни јодлери. Популарност јодловања је трајала током четрдесетих, али до педесетих година 20. века се ретко може чути у кантри и западној музици.
Аустријски народни плес Аустријски народни плес је углавном повезан са полком и валцером. Међутим, постоје и други плесови, као што су Zwiefacher, Kontratänze и Sprachinseltänze.
У Аустрији су народни плесови познати под називом Folkloretänze, фолклорни плесови, док је аустријска врста народног плеса позната као Volkstanz (дословно народни плес).
Плесни покрет је врста плеса где се различите фигуре састављају уз одређену мелодију и дају им име. Округли плес, који укључује валцер, полку, Zwiefacher и друге, укључује основне кораке који се могу изводити уз различите мелодије. У народном плесу, валцер и полка су стандардни балски плесови.
Sprachinseltänze су плесови националне мањине која говори немачки језик и који живе ван Аустрије, али који потичу одатле, нпр. становници из Трансилваније. Један од примера ове врсте плеса је Rediwaire.
Ландлер Ландлер је народни плес, дуго познат као Landl ob der Enns, скраћен у ländler. Плес је постао популаран око 1720. Захтевао је блиски контакт између припадника супротног пола, па су га тако неке црквене власти прогласиле пожудним. Ландлер је постао популаран прво у Бечу, а касније и у местима која су била далеко до Украјине. На крају је еволуирао у оно што је познато као валцер .
Аустропоп мини| Георг Данцер, Рајнхард Фендрих и Волфганг Амброс. Антон је добио аустријску музичку награду Амадеус 2001. и 2002. као најуспешнији аустријски уметник на међународном нивоу. Фалко, Георг Данцер, Рајнхард Фендрих, Андре Хелер и Кристина Штирмер су добили Амадеус награду као поп рок уметници.
Од 2010. New Austrian Wave стиче популарност. Његови сарадници су, међу осталог, Дер Нино Аус Вин и Ванда. Од 2015. клауд реп почиње да се развија. Међу најуспешнијим представницима је Јунг Херн.
Алпски нови талас Овај жанр панк рока, чије име је скраћено у alpunk, настао је у алпским регионима Немачке, Швајцарске и Аустрије. Алпски нови талас спаја хаотичне, енергичне ритмове панк музике са народном, заснованом на хармоници по којој је регион познат.
Друга запажена музика Међу запаженим музичарима је Џо Цавинул (7. јул 1932. — 11. септембар 2007) који је био аустријски џез клавијатуриста и композитор. Први пут је дошао до изражаја са саксофонистом Кенонболом Едерлијем, након тога свира са Мајлсом Дејвисом и постаје један од твораца џез фузија, музичког жанра који је џез комбиновао са роком. Суоснивач је група Weather Report и The Zawinul Syndicate. Свирао је електрични клавир и синтисајзер, а читаоци часописа DownBeat двадесет и осам пута су га прогласили најбољим електричним клавијатуристом.
Заблуде Мјузикл The Sound of Music и филм заснован на њему су имали кључну улогу у обликовању енглеског говорног подручја Аустрије у музичком смислу. Неки делови The Sound of Music су рађени у уметничке сврхе, а не у давању реалистичног погледа на аустријску музичку културу. Заступљен је став да је песма Edelweiss заправо државна химна Аустрије, што није потврђено.
Књижевност
Аустријска књижевност се може поделити на две главне поделе, период до средине 20. века и наредни период, након што су нестале и Аустро-Угарско и Немачко царство. Аустрија је од велике европске силе постала мала земља. Постоји низ литературе која се сматра аустријском, али није написана на немачком језику.
Допуњавајући свој статус земље уметника, Аустрија је била земља успешних песника, писаца и романописаца. Неки од њих су Артур Шницлер, Штефан Цвајг, Томас Бернхард и Роберт Музил, Георг Тракл, Франц Верфел, Франц Грилпарцер, Рајнер Марија Рилке и Адалберт Штифтер. Међу познате савремене драмске писце и романописце спадају Елфриде Јелинек и Петер Хандке.
Позориште
Међу познатим позориштима су Дворско позориште (најеминентније аустријско и једно од најзначајнијих и најцењенијих позоришта немачког говорног подручја), Народно позориште у Бечу (основано је 1889. године по жељи грађана у циљу остваривања равнотеже у односу на Дворско позориште), Позориште на реци Вин (историјско позориште, основано 1801) и Рајмунд театар (позориште у Маријахилфу).
Архитектура мини| Салцбург, стари град. мини| Линц, део главног трга. Аустрија је позната по дворцима, палатама и зградама, између осталих архитектонских дела. Неки од најпознатијих двораца су Хоенсалцбург, Лихтенштајн и Артштетен. Многи замкови су саграђени током владавине Хабзбурга.
Историјски центар града Салцбурга је 1996. уврштен на листу светске баштине, наводећи да је успео да сачува изузетно богато урбано ткиво, развијено у периоду од средњег до 19. века када је био град држава којом је владао принц надбискуп.UNESCO: Historic Centre of the City of Salzburg
Три године касније, Грац је као историјски центар пратио Салцбург, јер је стари град складан спој архитектонских стилова и уметничких покрета који су се међусобно наслеђивали од средњег века, заједно са културним утицајима из суседних регија.UNESCO: City of Graz - Historic Centre
Године 2001. је историјски центар Беча уврштен на листу светске баштине, захваљујући богатом архитектонско, ансамблу, укључујући барокне дворце и вртове, као и Ринг крајем 19. века.UNESCO: Historic Centre of Vienna
Иако нису убрани на листу светске баштине, многи градови у Аустрији имају добро очуван историјски центар, попут Линца или Инзбрука.
Катедрале мини| Нова катедрала у Линцу. Аустрија је богата римокатоличком традицијом. Једна од најстаријих катедрала је Миноритенкирхе у Бечу. Изграђена је у готичком стилу 1224. године. Једна од највиших на свету, катедрала Светог Стефана, висока 136 метара, седиште је бечког надбискупа. Црква Светог Мартина у Линцу је дуго била најстарија сачувана црква у Аустрији (први пут документовано помињање 799. године), према недавним истраживањима, тренутни тлоцрт је из 10. или 11. века (романички стил). Нова катедрала, која се такође налази у Линцу, је највећа приземна катедрала у Аустрији од 5170 квадратних метара.
Палате мини| Шенбрун. Две од најпознатијих аустријских палата су Белведере и ШенбрунШенбрун. Палату Белведере у барокном стилу је саградио 1714—1723. Еуген Савојски, а сада је аустријска галерија Белведере. Шенбрун је 1696. године саградио Јохан Бернхард Фишер за Леополда I, Марија Терезија је наредила да је преуреде у рококо. Године 1996. је додата на листу Светске баштине Уједињених нација.UNESCO: Palace and Gardens of Schönbrunn
Гробља