Ђиро д’Италија 2021. () било је 104. издање етапне бициклистичке трке, једне од три Гранд тур трке — Ђиро д’Италије. Старт трке био је у 8. маја 2021. у Торину, док је последња етапа вожена 30. маја у Милану, а и на првој и на последњој етапи вожен је хронометар. Првобитно је планирано да старт буде у Сицилији, али је, неколико мјесеци прије почетка, донесена одлука да старт буде у Торину, што је било трећи пут у историји да трка стартује у Торину и први пут од 2011, а стартом је обиљежено 160 година од избора Торина као првог главног града Италије.

Укупна дужина трке била је 3,410.9 km. Првобитно је планирано да се вози 3,479.9 km, али су двије етапе скраћене: етапа 16 због невремена и етапа 19, због несреће у којој је погинуло 14 особа, када се откачио ваздушни трамвај са успона Мотароне, преко којег је требало да се вози. Вожена је 21 етапа, уз два дана одмора, након десете и након етапе 16. Вожено је шест равних етапа, три лакше брдске, од чега су на једној етапи вожене секције калдрме које се возе на Страде Бјанкеу, четири средње тешке брдске, шест тешких брдских и два хронометра. Вожено је укупно 44 успона, од чега 13 прве категорије, укључујући Монте Зонколан, док нису вожени успони Коле деле Финестре, Пасо дело Стелвио, Мортироло, Пасо ди Гавија, Коле Сестријере и Коле дел’Ањело. Чима Копи је првобитно требало да буде успон Пасо Пордои, али због невремена није вожен и Чима Копи је био успон Пасо Ђау.

Побједник Ђира 2020. — Тео Гејган Харт, као и трећепласирани — Вилко Келдерман, нису возили, док су највећи фаворити били побједник Тур де Франса 2019. — Еган Бернал, побједник Вуелта а Еспање 2018. — Сајмон Јејтс, другопласирани на Ђиру 2020. — Џај Хиндли, Микел Ланда и Ремко Евенепол, који је по први пут у каријери возио неку гранд тур трку, а возио је прву трку након девет мјесеци и пада на Ђиро ди Ломбардији. Возили су такође двоструки побједник Ђира — Винченцо Нибали, који се повриједио прије почетка трке, освајач подијума на Вуелта а Еспањи — Хју Карти, освајач подијума на Тур де Франсу — Ромен Барде, четвртопласирани на Ђиру 2020. — Жоао Алмеида, Данијел Мартин, Александар Власов и четвртопласирани на Тур де Франсу 2019. — Емануел Букман. Тим Еоло—комета, који је постао професионалан на почетку сезоне и који воде бивши бициклисти и двоструки побједници Ђира — Иван Басо и Алберто Контадор, дебитовао је на трци.

Ђиро је освојио Бернал, минут и 29 секунди испред Дамијана Каруза и четири минута у 15 секунди испред Јејтса. Власов је завршио на четвртом мјесту, док је Данијел Мартинез завршио на петом мјесту, мање од секунду испред Алмеиде. Петер Саган је освојио класификацију по поенима, Жефре Бушар брдску класификацију, а Бернал класификацију за најбољег младог возача, док је тим Инеос Гренадирс освојио тимску класификацију. Од мањих класификација, за које се нису додјељивале мајице, Дрис де Бонт је освојио класификацију за борбеност и спринт класификацију, док је Симон Пело освојио класификацију за бијег, за највише проведених километара у бијегу, а тим Бахреин—викторијус је освојио фер плеј класификацију. Филипо Гана, Бернал и Јуан су остварили по двије етапне побједе, Виктор Лафај је остварио прву побједу за Кофидис на Ђиру након 11 година, Лоренцо Фортунато је остварио прву побједу за Еоло—комету, док је Ђакомо Ницоло остварио прву побједу на Ђиру након 11 других мјеста и пет трећих.

Трку су обиљежила одустајања фаворита: Ланда, Марк Солер, Евенепол и Ђулио Чиконе су морали да се повуку због падова, док су спринтери — Кејлеб Јуан и Тим Мерлије, напустили трку због бола у кољену. Јуан је изазвао контроверзе када је одлучио да напусти трку након двије етапне побједе, изјавивши да је осјећао бол у кољену, због чега су га критиковали бивши бициклисти — Еди Меркс и Аксел Меркс, као и бивши директор Тур де Франса — Феликс Левитан, који су изјавили да нема поштовања према трци и да му не треба дозволити да је вози поново следеће године.

Промјене

На дан 26. маја 2019, организатори трке — RCS Sport, објавили су да ће старт 2021. бити у Сицилији. Старт 2020. првобитно је требало да буде у мају у Будимпешти, али је, због пандемије ковида 19, трка помјерена за октобар а етапе у Мађарској су отказане. Старт трке је помјерен у Палермо, а објављено је да ће Мађарска можда бити домаћин старта 2021. На дан 4. фебруара 2021, објављено је да ће трка стартовати у Торину, јер је Сицилија била домаћин 2020.

Тимови

На трци су учествовала 23 тима, са по осам возача. Свих 19 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују; побједник про тура за претходну годину такође је имао аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, док су организатори трке — RCS Sport, додијелили три вајлд кард позивнице.

По правилу из 2019. најбољи про тур тим у рангирању има загарантовано учешће на свакој ворлд тур трци наредне сезоне; најбољи про тур тим у сезони 2020. био је Алпесин—феникс, који је, такође, завршио на 12 мјесту у свјетском поретку тимова. Специјалне позивнице су објављене 10. фебруара 2021, а добили су их Бардијани—ЦСФ—фазијане, Вини забу—брадо—КТМ и Еоло—комета. Еоло воде бивши бициклисти — Алберто Контадор и Иван Басо, а тим је постао професионалан на почетку сезоне 2021, наставши из фондације Контадор. Андрони ђокатоли—сидермек је остао без позивнице први пут након 2017, а власник тима — Ђани Савио, рекао је да је спортска неправда што нису добили позивницу, изјавивши да разумије да је тим Еоло—комета, који је тек постао професионалан, добио позивницу због финансијских разлога, јер је Еоло један од главних спонзора трка које организује RCS Sport, али да су трећу позивницу требали да упуте према спортским критеријумима, а тим Вини—забу је завршио иза Андронија у свакој класификацији на свјетском, европском и националном нивоу четири године заредом, није остварио побједу на Ђиру од 2012, док је њихов возач — Матео Спреафико, био позитиван на допинг на Ђиру 2020.

На дан 15. априла 2021, након што су Матео Спреафико и Матео де Бонис били позитивни на допинг тесту, тим Вини—забу је био под истрагом и потенцијалном суспензијом, због чега су одлучили да се повуку са Ђира. Након иступања Вини—забуа, позивницу је добио Андрони.

Од 176 возача, њих 58 возило је Ђиро по први пут. Возачи који су наступили долазили су из 33 државе; пет држава је имало преко десет возача: Италија (55), Белгија (17), Француска (13), Холандија (12) и Шпанија (10). Просјечан број година возача био је 28,76, најмлађи возач био је Андри Пономар из Андронија, са 18 година и 246 дана, који је такође био најмлађи возач на трци икада након Луиђија Ерика 1928,, док је најстарији био Коен де Корт из Трек—сегафреда, са 38 година и 243 дана. Најмлађи просјечни број година имао је тим Андрони, са 24 године и 184 дана, док је настарији просјечни број година имао тим Израел старт ап нејшн, са 31 годином и 71 даном.

UCI ворлд тур тимови:

АГ2Р ситроен Астана премијер тех Бајк ексчејнџ Бахреин–викторијус Бора–ханзгро Групама—ФДЈ Декунинк—Квик-степ ДСМ ЕФ едукејшен—нипо Израел старт ап нејшн Инеос Гренадирс Интермарш—ванти—гобер материокс Јумбо—визма Кофидис Кубека асос Лото–судал Мовистар Трек–сегафредо УАЕ тим Емирејтс

UCI про тур тимови:

Алпесин—феникс Андрони ђокатоли—сидермек Бардијани—ЦСФ—фазијане Еоло—комета

Рута и етапе

+Карактеристике етапа и побједници: Етапа Датум Рута Дистанца Тип Побједник 1. 8. мај Торино — Торино 8,6 km 20px|alt=|link= Индивидуални хронометар 2. 9. мај Ступиниђи (Никелино) — Новара 179 km 20px|alt=|link= Равна етапа 3. 10. мај Бјела — Канале 190 km 20px|alt=|link= Лакша брдска етапа 4. 11. мај Пјаченца — Сестола 187 km 20px|alt=|link= Средње тешка брдска етапа 5. 12. мај Модена — Католика 177 km 20px|alt=|link= Равна етапа 6. 13. мај Гроте ди Фрасаси — Асколи Пичено (Сан Ђакомо) 160 km 20px|alt=|link= Средње тешка брдска етапа 7. 14. мај Нотареско — Термоли 181 km 20px|alt=|link= Равна етапа 8. 15. мај Фођа — Гвардија Санфрамонди 170 km 20px|alt=|link= Средње тешка брдска етапа 9. 16. мај Кастел ди Сангро — Кампо Феличе (Рока ди Камбио) 158 km 20px|alt=|link= Тешка брдска етапа 10. 17. мај Л’Аквила — Фолињо 139 km 20px|alt=|link= Равна етапа 18. мај Фолињо 20px|alt=|link= Дан одмора 11. 19. мај Перуђа to Монталчино 162 km 20px|alt=|link= Лакша брдска етапа, „Страде Бјанке етапа“ 12. 20. мај Сијена — Бањо ди Ромања 212 km 20px|alt=|link= Средње тешка брдска етапа 13. 21. мај Равена — Верона 198 km 20px|alt=|link= Равна етапа 14. 22. мај Читадела — Монте Зонколан 205 km 20px|alt=|link= Тешка брдска етапа 15. 23. мај Градо — Горица 147 km 20px|alt=|link= Лакша брдска етапа 16. 24. мај Сачиле — Кортина д’Ампецо 153 km 20px|alt=|link= Тешка брдска етапа 25. мај Канацеи 20px|alt=|link= Дан одмора 17. 26. мај Канацеи — Сега ди Ала 193 km 20px|alt=|link= Тешка брдска етапа 18. 27. мај Роверето — Страдела 231 km 20px|alt=|link= Равна етапа 19. 28. мај Абијатеграсо — Алпе ди Мера 166 km 20px|alt=|link= Тешка брдска етапа 20. 29. мај Вербанија — Вале Сплуга (Алпе Мота) 164 km 20px|alt=|link= Тешка брдска етапа 21. 30. мај Сенаго — Милано 30,3 km 20px|alt=|link= Индивидуални хронометар Укупно 3,410.9 km

Класификације

На Ђиро д’Италији, као и на друге двије гранд тур трке, додјељују се четири различите мајице, за четири класификације. Поред четири главне, постоје и мање класификације, за које се не додјељују мајице.

мини|десно|Розе мајица, која се додељује побиеднику трке.

Прва и најважнија класификација био је генерални пласман; побједник генералног пласмана је и побједник Ђира. Пласман се рачунао тако што су се на времена возача остварена на првој етапи, додавала времена остварена на свакој наредној. Три првопласирана возача на свакој етапи добијали су временску бонификацију, 10, 6 и 4 секунде. На свакој друмској етапи постојала су два пролазна циља, од којих је први био за класификацију по поенима, а на другом су се добијале секунде бонификације, 3, 2 и 1 секунда. Возач са најмањим временом у току трку носио је розе мајицу и сматра се побједником Ђира на крају.

Једна од другостепених класификација била је класификација по поенима. Возачи су добијали поене на свакој етапи, док је број поена који се додјељивао зависио од типа етапе. До 2014, број поена који се додјељује био је исти на свим етапама (по 25 за побједника), због чега су класификацију освајали и возачи који се боре за генерални пласман. Од Ђира 2014, систем је промијењен, да би спринтери добили више шанси за освајање класификације. Број поена који се додјељује и број возача који добијају поене зависи од типа етапе: на равним етапама поене је добијало првих 15 возача (50, 35, 25, 18, 14, 12, 10, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1); На средње тешким брдским етапама поене је добијало десет првопласираних возача (25, 18, 12, 8, 6, 5, 4, 3, 2, 1); На тешким брдским етапама поене су добијала такође десеторица првопласираних возача, али је број поена који се додјељивао био мањи (15, 12, 9, 7, 6, 5, 4, 3, 2 и 1). На свим друмским етапама, постојала су два пролазна циља, од којих је први био за класификацију по поенима, као и за посебну, спринт класификацију. Број поена који се додјељивао био је исти, без обзира на тип етапе, а поене је добијало осам возача (12, 8, 6, 5, 4, 3, 2, 1). Лидер класификације од 2017. носи љубичасту мајицу (). Од 1970. до 2010, такође је кориштена љубичаста мајица (боје слеза), док је у периоду од 2010. до 2016. мајица за лидера класификације била црвена.

мини|лево|Симон Пело, побједник класификације за бијег

Једна од другостепених класификација била је и брдска класификација, за коју су се поени додјељивали првим возачима који пређу преко назначених успона. Успони су категоризовани у пет категорија: Чима Копи: додјељивао се само на највишем успону на Ђиру, 2021. то је требало да буде Пасо Пордои, али се није возио због лошег времена и Чима Копи је био успон Пасо Ђау. Поени су се додјељивали деветорици првопласираних возача преко успона (50, 30, 20, 14, 10, 6, 4, 2);