Чешка (, ), званично Чешка Република (, ), или Чехија, (чеш. Czechia), држава је у средњој Европи. Граничи се са Аустријом на југу, Немачком на западу, Пољском на североистоку и Словачком на југоистоку. Главни и највећи град је Праг. Званични језик је чешки, а званична валута чешка круна.
Војводство Бохемија је основано крајем 9. века под Великоморавском кнежевином. Године 1002. ванично је призната као империјална држава Светог римског царства, док је 1198. проглашена Краљевина Бохемија. Након Мохачке битке 1526. године, све Земље чешке круне су постепено интегрисане у Хабзбуршку монархију. Скоро сто година касније, протестантски Чешки устанак довео је до Тридесетогодишњег рата. После битке на Белој гори, Хабзбурзи су учврстили своју власт. Распадом Светог римског царства 1806. године, Земље чешке круне су постале део Аустријског царства.
У 19. веку Чешке земље су постале индустријализованије, а 1918. највећи део је постао део Прве чехословачке републике након распада Аустроугарске после Првог светског рата. Чехословачка је била једина држава у средњој и источној Европи која је остала парламентарна демократија током читавог међуратног периода. Након Минхенског споразума 1938, Нацистичка Немачка је систематски преузела контролу над Чешком. Чехословачка је обновљена 1945. и три године касније постала је комунистичка држава Источног блока након државног удара 1948. Покушаји либерализације владе и привреде су угушени инвазијом на земљу коју је предводио Совјетски Савез током Прашког пролећа 1968. Новембра 1989. Плишана револуција је окончала комунистичку власт у земљи и обновила демократију. Дана 31. децембра 1992. Чехословачка је мирним путем распуштена, а њене конститутивне државе постале су независне државе Чешка и Словачка.
Чешка је унитарна парламентарна република и развијена земља са напредном социјалном тржишном привредом са високим приходима. Сматра се државом благостања са европским социјалним моделом, универзалном здравственом заштитом и бесплатним универзитетским образовањем. Налази се на 32. месту у Индексу људског развоја. Чешка је чланица Уједињених нација, НАТО, Европске уније, ОЕЕС, ОЕБС, Савета Европе и Вишеградске групе.
Историја
О насеобинама на територији Чешке још око 28.000 година пре нове ере говори низ археолошких налаза. Од 3. века пре нове ере насељавају је Келти, а од 1. века и Германи. Словени су се на подручје Чешке доселили у 5. веку, а у 7. веку оформили Самово царство. Године 833, на подручју Моравске, Словачке, северне Мађарске и западног закарпатског краја настаје Великоморавско царство, која временом расте и обухвата и Чешку (890—894), Шлеску, Лужице, Малопољску, и део Мађарске. Велика Морава, од које се Чешка отцепила 894, нестала је под ударом Мађара 907. године.
Чешка држава се рађа у другој половини 9. века, када је устоличен први чешки кнез из династије Пшемисловаца, Боривој I. У 10. и 11. веку држава се консолидује, припаја Моравску и постаје краљевина. Чешка краљевина била је значајна економска и војна сила, нарочито за време последњих Пшемисловаца Пшемисла Отакара II и Вацлава II. Врхунац, вероватно, представља време владавине моћног Карла IV из луксембуршке династије. Међутим, хуситски ратови у 15. веку, и Тридесетогодишњи рат у 17. веку имали су разарајући учинак.
Географија мини|Мапа Чешке Положај Државе са којима се Чешка граничи су: Словачка, Пољска, Немачка и Аустрија. Површина државе износи 78.866 km².
Чешка се углавном налази између географских ширина 48° и 51 °C и географске дужине 12° и 19° Е.
Географија мини|Сателитска фотографија Чешке Чешка се може описати као валовита долина окружена планинама. Југозападну границу Чешке чини планина Чешка Шумава, висине од 1.000 до 1.400 m, на северозападу то су Рудне горе (1.244 -{m}-). На северу су планине Судети са највишим врхом Чешке Снежка (чешки Sněžka) на 1.602 метра надморске висине, у делу званом Крконоше.
Бохемија, на западу, се састоји од басена који дренира Елба () и реке Влтаве, окружене углавном ниским планинама, као што је ланац Крконоше код Судета. Највиша тачка у земљи, Сњежка са , налази се овде. Моравска, источни део земље, такође је брдовита. Одводи га углавном река Морава, али садржи и извор реке Одре (). Бохемија и Моравска су раздвојене ниским Бохемско-Моравским горјем (600–800 m). Моравска се на истоку ослања на планине Бескиди и Бели Карпати. Јужну границу према Аустрији већим делом чини Таја (река).
Земљиште је врло плодно. У Бохемској се гаји доста хмеља (позната по производњи пива), а у Моравској грожђа (производња вина).
Воде из Чешке теку у три различита мора: Северно море, Балтичко море и Црно море. Чешка Република такође изнајмљује Молдаухафен, парцелу усред Хамбуршких докова, која је додељена Чехословачкој чланом 363 Версајског уговора, како би земљи без излаза на море омогућила место где роба која се превози низ реку могла би се пренети на поморске бродове. Територија се враћа Немачкој 2028. године. У Бохемској извиру велике реке Лаба и Влтава. Кроз Моравску протиче река Морава и извире река Одра. Са планина Чешке, воде се сливају према 3 мора: Северно, Балтичко и Црно. Чешка је стога европска вододелница.
Фитогеографски, Чешка припада средњоевропској покрајини Циркумбореалног региона, у оквиру Бореалног краљевства. Према Светском фонду за природу, територија Чешке Републике може се поделити на четири екорегиона: западноевропске широколисне шуме, средњеевропске мешовите шуме, панонске мешовите шуме и карпатске планинске шуме четинара.
У Чешкој постоје четири национална парка. Најстарији је Национални парк Крконоше (Резерват биосфере), а остали су Национални парк Шумава (Резерват биосфере), Национални парк Подији и Чешка Швајцарска.
Клима Чешка има умерену климу, која се налази у прелазној зони између океанског и континенталног типа климе, са топлим летима и хладним, облачним и снежним зимама. Температурна разлика између лета и зиме је због географског положаја који нема излаз на море., Czech Hydrometeorological Institute, Prague. Просечна годишња температура износи 7,9 °C, уз благе зиме (просек за фебруар је 0,5 °C) и свежа лета (јун 18,6 °C). Свих 12 месеци у години су влажни.
Температуре варирају у зависности од надморске висине. Генерално, на већим надморским висинама температуре се смањују, а падавине повећавају. Највлажније подручје у Чешкој налази се око Билог Потока у планинама Јизера, а најсувљи регион је Лоуни, северозападно од Прага. Други фактор је дистрибуција планина.
На највишем врху Сњежке (), просечна температура је , док је у низијама Јужноморавског округа просечна температура чак . Главни град земље, Праг, има сличну просечну температуру, иако на то утичу урбани фактори.
Најхладнији месец је обично јануар, а затим фебруар и децембар. Током ових месеци снега има у планинама, а понегде и у градовима и низинама. Током марта, априла и маја, температура обично расте, посебно током априла, када температура и време имају тенденцију да варирају током дана. Пролеће карактерише и виши водостај у рекама, услед отапања снега уз повремено плављење. Најтоплији месец у години је јул, а следе август и јун. У просеку, летње температуре су око више него током зиме. Лето такође карактерише киша и невреме.
Јесен углавном почиње у септембру, у којем клима још топла и сува. Током октобра температуре обично падају испод или и листопадно дрвеће почиње да одбацује своје лишће. До краја новембра температуре се обично крећу око тачке смрзавања.
Најнижа температура икада измерена је у Литвиновицама код Чешке Будејовице 1929. године, износила је и најтоплије измерено, било је на у Добриховицама 2012.
Највише кише пада током лета. Спорадичне падавине су током целе године (у Прагу, просечан број дана у месецу има најмање кише варира од 12 у септембру и октобру до 16 у новембру), али концентрисане падавине (дани са више од по дану) су чешћи у месецима од маја до августа (у просеку око два таква дана месечно). Јаке олује са грмљавином, које стварају штетне праволинијске ветрове, град и повремени торнада се јављају, посебно током летњег периода.
Национални паркови
У Чешкој постоји четири национална парка:
Име Основан Величина (-{km²}-) Слика Национални парк Крконошски 1963. 549.69 100п Национални парк Шумава 1991. 680.64 100п Национални парк Чешка Швајцарска 2000. 79.25 100п Национални парк Подији 1991. 63 100п
Административна подела
десно|Административно-територијална подела Чешке|333x333п
РегионГлавни градСтановништво (2003) Главни град ПрагПраг1.160.118 Средњочешки крајПраг1.125.735 Јужночешки крајЧешке Будјејовице624.778 Плзењски крајПлзењ549.369 Карловарски крајКарлови Вари303.761 Устечки крајУсти на Лаби819.442 Либеречки крајЛиберец427.418 Краловехрадечки крајХрадец Кралове548.698 Пардубички крајПардубице506.849 Крај ВисочинаЈихлава517.959 Јужноморавски крајБрно1.122.759 Оломоучки крајОломоуц637.401 Злински крајЗлин593.458 Моравско-Шлески крајОстрава1.264.347
Политика
Чешка Република је парламентарна демократија. Шеф државе је председник. Већу извршну моћ од њега има председник владе. Чешки Парламент има два дома: Веће посланика и Сенат. Веће посланика има 200 чланова изабраних по пропорционалном систему сваке 4 године, а Сенат 81 сенатора са мандатом од по 6 година и сложеним системом избора. Посланици морају имати бар 21 годину, сенатори 40.
Председник је формални шеф државе са ограниченим и специфичним овлашћењима, који именује премијера, као и остале чланове кабинета на предлог премијера. Од 1993. до 2012. године, председник Чешке је изабран на заједничкој седници парламента на петогодишњи мандат, са највише два узастопна мандата (2x Вацлав Хавел, 2x Вацлав Клаус). Од 2013. године председник се бира непосредно. Неки коментатори су тврдили да се увођењем директног избора председника Чешка удаљила од парламентарног система ка полупредседничком. Вршење извршне власти Владе произилази из Устава. Чланови владе су премијер, потпредседници владе и други министри. Влада је одговорна Посланичком дому. Премијер је шеф владе и има овлашћења као што је право да поставља дневни ред већине спољне и унутрашње политике и бира министре у влади.
Административно, Чешка је подељена у 14 региона, (-{јез-чеш|kraje}-) који се деле на округе (-{okresy}-), а испод њих су општине (-{obce}-).
Чешка је 1. маја 2004. постала део Европске уније. На референдуму за прикључење гласало је 55,21% бирачког тела, за је гласало 77,33% (дакле 42,7% укупног бирачког тела).
Становништво
Највећи градови
Стопа плодности је 2020. износила 1,71. Просечан грађанин Чешке Републике стар је 43,3 година. Очекивано трајање животног века је 2021. износило 79,5 година (76,5 за мушкарце и 82,6 за жене). Око 77.000 људи годишње се досели у Чешку; вијетнамски мигранти почели су се досељавати као привремени радници за време Чехословачке. Данас, највише их се одлучи да стално остане у земљи.
Етничка припадност Према попису из 2021, већина грађана Чешке Републике се изјаснила као Чеси (57,3%), њих прате Морављани (3,4%), Словаци (0,9%), Украјинци (0,7%), Вијетнамци и Пољаци (0,3%), Руси (0,2%), Шлезијци и Немци (0,1%), док се 4% становништва изјаснило да припада некој другој националности. Пошто је "националност" била необавезно поље, 31,6% становништва није се изјаснило на попису. Према проценама, у земљи живи око 250.000 Рома.
На попису је било 658.564 странаца, од којих је највише било Украјинаца (22%), Словака (22%), Вијетнамаца (12%), Руса (7%) и Немаца (4%). Највише странаца живи у Прагу (31,7%) и Централној Бохемији (13,2%).
Религија Према попису из 2011. године, 44,7% грађана Чешке није се декларисало по питању религије, 34,5% су били нерелигиозни, 10,5% су били католици, 6,8% су били религиозни без религијске припадности, 1,1% су били припадници других хришћанских деноминација, 1% су били протестанти, 0,7% припадници осталих религија, док је за 0,7% грађана религија непозната.
Према попису из 2021, у Чешкој је било око 3.900 јевреја. Од 1991. до 2011. проценат католика пао је са 39% на 10%, док је број протестаната пао са 3,7% на 0,8%.