Озринићи су племе Катунске нахије Црногорског вилајета некадашње Кнежевине Црне Горе. Друго име племена, Чевљани (по Чеву), је преовладало највјероватније у доба књаза Николе. У 20. веку (могуће и раније) јавља се и назив Озровићи.
Историја Јован Цвијић је на територији Старе Црне Горе набројао 21 племе, 7 у Брдима (Висоније), 16 у Старој Херцеговини и 2 у Приморју (Црногорско приморје). Били су подељени у две различите групе; Староцрногорски, и племена у горју. Потоњи су били концентрисани на североистоку реке Зете, и углавном су их чинила племена која су избегла од османске окупације, а која су се укључила у Црну Гору након борби на Мартинићима и Крушима. Племе Озринићи помињу се као део старих црногорских племена (1796).
Озринићи се први пут помињу у повељи Ивана Црнојевића 1489. године, затим у тефтеру (пореском регистру) Дукађина 1570–1571. Пет породица Озринића основало је 1597. године насеље Озринићи на никшићком подручју. Озринићи су били највеће племе у Катунској нахији, једној од четири провинције Старе Црне Горе.
1829. године Озринићи и Цуце имали су оружани сукоб против суседних Бјелица, а Петар I Петровић Његош послао је Симу Милутиновића Сарајлију да преговарају о миру међу њима .
Антропологија Племе Озринићи обухвата села Чево, Загреда, Велестово, Марковина,Барјамовица, Маклен, Плоча, Ластва, Трифуновићи, Убли, Ожеговићи. Сви Озринићи славе славу Аранђеловдан
Истакнути људи Милена Вукотић Сула Радов Радуловић Јанко Вукотић Душан Вукотић Момчило Вукотић Вито Николић Живко Николић Мило Ђукановић Ацо Ђукановић Жељко Штурановић Жарко Варајић Војо Гардашевић Блажо Перутовић Рођа Раичевић Поп Мило Јововић Брано Мићуновић Драгољуб Мићуновић Пеко Павловић Душан Спасојевић Андрија Драшковић Бранко Радуловић (црногорски политичар) Саша Радуловић Игор Николе Миловић
Референце
Категорија:Српска племена