Модерно (), као појам први пут се појавио код Касиодора у 6. вијеку да обиљежи неку нову и скорашњу појаву. Модерно је термин којим се обиљежава укус, мишљење и концепција једне епохе, насупрот претходне или претходних епоха. У овом значењу није временски и историјски одређена категорија, већ се употребљава као ознака различитих појава из различитих стилских и књижевно-историјских периода. Готика је модерна у односу на романику, за Фридриха Шлегела умјетност романтизма је модерна умјетност, а за Мадам де Стал модерни су митови које обрађује Волтер, итд.
У другој половини 19. вијека, појам модерно губи своје првобитно и ванвременско значење и везује се за одређену умјетничку концепцију и одређени процес умјетничког развоја, који се разликује од реалистичке концепције по свом релативизму, ирационализму и либерализму. Под модерним у овом значењу подразумијевају се одређени принципи, који карактеришу, углавном, умјетност и књижевност 20. вијека. По ријечима естетичара Татаркијевича, то су сљедећи принципи: умјетност је изражавање; она не мора да се саображава правилима; она је стваралачка; она је дио интуиције; у њој је важна једино форма; она нема другог циља осим узбуђивања; она је у стању да по савршенству надмаши природу; она не подражава природу, она је изобличава и ствара форме које у њој не постоје; њена љепота је субјективна: апстрактна љепота коју ствара човјек може да надмаши љепоту органских форми, и друго. Супротност модерном је класично.
Види још
Модернизам Модерна Модерна књижевност Модерна умјетност
Литература
W. Tatarkiewic, La conception classique et la conception moderne de l'art, Actes du IV Congrès international d'esthétique, Athènes, I960; H. Friedrich, Struktura moderne lirike (prevod) 1969.
Категорија:Књижевност Категорија:Уметност