Хуан Антонио Самаран (; Барселона, 17. јул 1920 — Барселона, 21. април 2010) је био каталонски спортски званичник и председник Међународног олимпијског комитета од 1980. до 2001.Obituary The Times, 22 April 2010.Obituary The Guardian, 22 April 2010.Juan Antonio Samaranch – The Independent Obituary – 22 April 2010 (By Martin Childs)

Биографија

Самаран је рођен у Барселони као треће од шесторо деце у богатој каталанској породици. Године 1938, током Шпанског грађанског рата, регрутован је да служи као медицински помоћник у Шпанским републиканским оружаним снагама. Самаран је показвао политичке симпатије према националистима. Због тога је пребегао преко Француске на територију коју су држали националисти. Дана 1. децембра 1955. оженио се Маријом Терезом Салисакс Роу. Са њом имао је двоје деце: Хуана Антонија млађег, тренутно члана Међународног олимпијског комитета, и Марију Терезу.

Завршио је вишу пословну школу у Барселони. Био је шеф мисија шпанских тимова на бројним олимпијским такмичењима, пре него што га је Франсиско Франко поставио за председника шпанског националног олимпијског комитета и члана МОК. Самаран је био позната личност у последњим данима Франкове владавине. Био је потпредседник МОК од 1974. до 1978. и шпански амбасадор у Совјетском Савезу и Монголији од 1977. до 1980. Због својих заслуга у промовисању олимпијског покрета, шпански краљ Хуан Карлос I му је 1991. дао титулу маркиза. Дана 23. јуна 1993. године, инаугурација Олимпијског музеја, који представља сећање и дух модерног олимпизма, дело његове каријере, крунисала је његово председништво. Самаран је постао почасни доживотни председник МОК-а и добио је Златни олимпијски орден након што је напустио место председника. МОК је такође гласао за промену имена Олимпијског музеја у Музеј Самаран.

Самаран је био побожни католик и био је статички (лаички) припадник организације Опус деи.

Председник МОК Самаран је изабран за председника МОК на 83. заседању те организације у Москви, које је одржано пре Летњих олимпијских игара 1980. - између 15. и 18. јула 1980. године.Olympic Review, N154, August 1980, pp. 410–412, available

Током свог мандата Самаран је успео да финансијски опорави олимпијски покрет, уз велике приходе од телевизијских права и спонзорства. Иако су Летње олимпијске игре 1984. и Летње олимпијске игре 1988. бојкотовале државе Источног блока и још неке државе, број држава чланица МОК и учесница сваких игара се повећавао током Самарановог председништва. Самаран је такође тежио да се најбољи спортисти такмиче на Олимпијским играма, што је довело до поступног прихватања професионалних спортиста.

Постала је традиција да Самаран, када се обраћа председнику на затварању сваке Летње олимпијске игре, похвали организаторе на свакој олимпијади што су организовали „најбоље“ игре икада.

Самаран се 2001. године није поново кандидовао за председника МОК. На том месту наследио га је Жак Рог. Самаран је постао почасни доживотни председник Међународног олимпијског комитета.

Смрт и наслеђе thumb|right|Олимпијска дворана Хуан Антонио Самаран, бивша Олимпијска дворана Зетра, у Сарајеву

Умро је 21. априла 2010. године у Барселони од срчаног удара, након неколико година лошег здравља.

Као добитник златне медаље Ђенералитата Каталоније, Самаран је био положен пред сахрану у Ђенералитатској палати. Његова погребна миса одржана је у катедрали Санта Еулалије 22. априла 2010. и присуствовали су јој представници шпанске краљевске породице и олимпијског покрета. Сахрањен је на гробљу Монжвик. Након његове смрти, јуна 2010. године, Олимпијски и спортски музеј Хуан Антонио Самаран и Олимпијска дворана Хуан Антонио Самаран, некадашња Олимпијска дворана Зетра, у Сарајеву, Босна, преименовани су у његову част.

Почасти и награде Националне почасти : Године 1991, краљевским декретом је именован 1. маркизом од Самарана Витез Великог крста Реда Карла III (20. октобар 1980)Boletín Oficial del Estado, A24100-24100 Орден Изабеле Католичке Витешки Велики крст (29. септембар 1975)Boletín Oficial del Estado, A20771-20771 Огрлица (31. март 2000)Boletín Oficial del Estado,A13765-13765 Витешки Велики крст Ордена за грађанске заслуге (1. април 1959)Boletín Oficial del Estado, A04936-04936 Велики крст Реда Сиснероса (1. октобар 1968)Boletín Oficial del Estado, A13997-13997 Велики крст Краљевског ордена за спортске заслуге (5. децембар 1986)Boletín Oficial del Estado, A40225-40225 Златна медаља Генералитата Каталоније (1985)

Стране почасти

: командант са звездом Ордена заслуга за Републику Пољску (1994) : Велико одликовање за заслуге Републици Аустрији у злату са звездом (1994) : Орден југословенске заставе са појасом (9. јануар 1984) : Орден крста Тера Маријане, прве класе (2003.) : Велики крст Великог реда краља Томислава : Орден златног руна (2001) : Велики крст древног Реда Сикатуна (11. април 2001) : Велики крст Ордена литванског великог војводе Гедиминаса (4. април 1994) : Орден Републике (14. мај 1999) : Орден пријатељства (14. јул 1994) Орден части (25. јун 2001) : Орден белог двоструког крста 1. класе (2000)Slovak republic website, State honours : 1st Class in 2000 (click on "Holders of the Order of the 1st Class White Double Cross" to see the holders' table) : Орден кнеза Јарослава Мудрог трећег степена (21. мај 2005) : Медаља Оријенталне Републике Уругвај (2000) : Велики официр Ордена за заслуге Републике Италије (2. јун 1971)Quirinale Велики крст Ордена заслуга Републике Италије (Италија, 27. јануар 1981)Quirinale Почасни члан Клуба де Сантандер Паломар

Награде Године 1982, добио је Пехар стадиона за промоцију шпанског спорта. Године 1988, добио је награду принца од Астурије за спорт и награду за мир коју додељује Јужна Кореја. Члан Француске академије спорта Године 1986, именован је за председника кредитне институције La Caixa, чији је већ био члан савета од 1984. године. Године 2010, добио је награду „Excellence Guirlande d'Honneur“ од стране FICTS. Године 2016, примљен је у FIBA Кућу славних.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1920. Категорија:Умрли 2010. Категорија:Председници Међународног олимпијског комитета Категорија:Чланови Куће славних ФИБА