Бакалари () су род морских риба из породице Gadidae. Припадају врстама које живе у хладним водама, претежно на дну. Све врсте су комерцијалне, а најпознатија је атлантски бакалар (G. morhua), који се лови у водама око Лофотских острва у Норвешкој.

Врсте До недавно су биле препознате само три врсте из овог рода: атлантски, пацифички и гренландски бакалар. Савремена таксономија признаје и четврту врсту, аљаског бакалара (G. chalcogrammus).Eschmeyer W.F. (2012)chalcogrammus, Gadus Catalog of Fishes. California Academy of Sciences. Штавише, према истој систематизацији гренландски бакалар (G. ogac) више се не сматра посебном врстом, већ подврстом пацифичког бакалара (G. macrocephalus).

Распрострањеност Атлантски бакалар (G. morhua) живи у Атлантском океану. У западном Атлантику распрострањен је северно од рта Хатерас у Северној Каролини, и око обе обале Гренланда и Лабрадорског мора, док се у источном Атлантику налази од Бискајског залива, северно до Северног леденог океана, укључујући Балтичко море, Северно море, Хебридско море, воде око Исланда и Баренцово море.C.Michael Hogan, (2011) Sea of the Hebrides . Eds. P. Saundry & C.J.Cleveland. Encyclopedia of Earth. National Council for Science and the Environment. Washington DC. Пацифички бакалар (G. macrocephalus) живи углавном дуж континенталног појаса, од Жутог мора до Беринговог мореуза, дуж Алеутских острва и на југу до Лос Анђелеса. Налази се до дубине од 900 метара, где живи у великим јатима Налази се у огромним школама.Gadus macrocephalus (Tilesius, 1810) FAO, Species Fact Sheet. Retrieved April 2012. Најновије молекуларно-генетске анализе сугеришу да су пацифички и гренландски бакалар заправо једна иста врста. и да је гренландски бакалар само новији синоним за пацифичког, али Интегрисани таксономски информациони систем (ITIS) и даље наводи G. ogac као важеће име. Ова промена би, уколико се усвоји, у великој мери проширила географски опсег пацифичког бакалара. Гренландски бакалар (G. morhua) налази се у континенталном појасу Северног леденог океана и у северозападном делу Атлантског океана, а станиште му се протеже од Аљаске до западног Гренланда, а затим према југу дуж канадске обале до залива Сен Лорен и острва Кејп Бретон. Аљаски бакалар или Аљаски полок широко је распрострањен у северном Пацифику, са највећим концентрацијама у источном Беринговом мору. Веома мале популације генетски идентичне врсте пронађене су у Баренцовом мору, у водама северне Норвешке и Русије.

+ Врсте из рода бакалара Image Име Научно име Макс. дужина (цм) Просечна дужина (цм) Макс. тежина (кг) Макс. старост (година) трофички ниво IUCN статус150px Атлантски бакаларили само бакалар Gadus morhua Linnaeus, 1758 200 100 96.0 25 4.4 VU IUCN 3 1.svg Рањива врста150px Пацифички бакалар Gadus macrocephalus Tilesius, 1810 119 22.7 18 4.0 Није на листи150px Гренландски бакалар Gadus ogac Richardson, 1836 77.0 12 3.6 Није на листи150px Аљаски бакаларили Аљаски полок Gadus chalcogrammus Pallas, 1811 91.0 3.85 15 3.5 Није на листиGadus chalcogrammus [Catalogue of Life], Updated 15 March 2012. Retrieved 27 April 2012.

Галерија слика

Бакалар у хералдици

Референце

Спољашње везе

Codtrace fishbase.org - Scientific Names for Gadus Fisheries Heritage website, Newfoundland and Labrador Long term trends in Norwegian cod fisheries – the pioneers Species factsheet on cod from the UK Sea Fish Industry Authority (PDF, 2MB)

*