Нишка тврђава је градско утврђење у центру Ниша на десној обали Нишаве, које има континуитет од око два миленијума константног постојања о чему сведоче многобројни археолошки налази. Комплекс овог споменика културе сачињен је из неколико целина чију заједничку црту чини постојање богатог културног наслојавања и сложена урбана композиција простора различитих намена и функција, истовремено испреплетаних и повезаних, али и сукобљених на истим релацијама. Историјски подаци и архитектонско наслеђе детерминишу овај простор као централну тачку око које се, на десној обали Нишаве, почевши од 1. века н.е. развијају како фортификације, тако и урбани елементи Наиса као насеља.
По свом данашњем стању, спада међу најочуваније утврде тог типа у Србији и на средишњем делу Балканског полуострва Њена полигонална основа, са осам бастионих тераса, изграђена је на остацима античког, византијског и средњовековног утврђења. Висина бедема је 8,0 м, а просечна дебљина 3,0 м, док је укупна дужина бедема 2.100 м. Била је споља опасана ровом, а, у оквиру бедема има површину од преко 20 хектара.
Заштита Нишка тврђава је решењем Републичког завода за заштиту и научно проучавање споменика културе Народне Републике Србије бр.671/48 од 6. маја 1948. године стављена под заштиту државе са непосредном околином. Завод за заштиту споменика културе у Нишу је решењем бр.02-42 од 24. априла 1969. године утврдио Нишку тврђаву за споменик културе и проширио границе заштите (заштићена околина). Тврђава је, одлуком Скупштине Социјалистичке Републике Србије, категорисана за споменик културе од великог значаја 7. априла 1979. године.
Положај Нишка тврђава се налази у средишњем делу централне градске зоне града Ниша која се простире на десној обали Нишаве, у близина осталих градских садржаја (културно-историјских, угоститељских, туристичких, привредних...). Њена непосредна околина на површини од приближно 57 ха у потпуности припада зони заштите овог споменика културе. Границе овог подручја су: река Нишава, Улица Ђуке Динића, Булевар 12.фебруар, Београдска улица, Улица Александра Медведева и Булевар Николе Тесле.Васић-Петровић, E.(2012): Уређење и ревитализација Нишке тврђаве, у: АРХИТЕКТГласник Друштва архитеката Ниша (уредник: Зоран Чемерикић), Ниш 600px|мини|центар|Нишка тврђава се налази у средишњем делу централне градске зоне града Ниша која се простире на десној обали Нишаве
Историја десно|мини|Тврђава 1878. године Турска тврђава је изграђена на остацима античког и средњовековног утврђења.Љубинковић Р. Тврђава — средњовековно насеље, Археолошки преглед 1962.4 У античком периоду нишко утврђење се помиње као снажан каструм, за који римски историчар 6. века, Амијан Марцелин, тврди да је „више пута опседан, али се никада није предао нити би освојен“. Римска тврђава од камена саграђена је вероватно око половине 2. века, када је у Нишу била смештена Прва кохорта Дарданаца. Средином 2. века Ниш се први пут помиње у изворима. У Географији Клаудија Птолемеја, Ниш је записан међу четири највећа града Дарданије. На прелазу из 2. у 3. век Ниш добија статус муниципијума-самоуправног града. У 4. веку Ниш је стециште римских царева. Овде је рођен цар Константин Велики (306—337), за кога анонимни писац каже да је „овај град величанствено украсио“, на Медијани подигао свој „двор“, а тврђаву доградио. У Нишу бораве 340. године и Константинови синови — Констанс и Констанције. Овде је 350. године абдицирао узурпатор Ветранион, а 361. дуже борави цар Јулијан. И коначно, 365. године, у Медијани бораве браћа Валентинијан I и Валенс. Овај добро утврђени римски град, према Присковом запису, до темеља су порушили Хуни 441/442. године.Славетић-Оршић. А. Археолошка истраживања у Нишу и околини, Старинар, 1933-34.,
Римски град Наис су, према Марцелиновим хроникама за 441. годину, и Присковој “Историји”, до темеља порушили Хуни 441/442. године. Град је 471. године претрпео и напад Гота.
Тек за време владавине Јустинијана Првог, у 6. веку (527-565), Ниш се поново помиње као административни центар, као утврђен и за непријатеље неосвојив град, са обновљеним бедемима и војничким логором у чијој је околини подигнуто преко тридесет нових утврђења, о чему говори Прокопијеу делу “О грађевинама”: каже да Јустинијан Ниш „утврди и учини неосвојивим за непријатеља“.
Обновљено нишко утврђење је већ 550. године било први пут на удару Словена. Њихови продори ка Солуну и Цариграду, преко Ниша, забележени су 578, 579, 584, 586. и 587. године. Током 6. века Ниш и његово утврђење се више пута помиње у изворима.
Словени су коначно освојили Ниш око 615. године. Опустошен и већим делом напуштен од ромејског становништва, Ниш је препуштен Словенима. Тиме започиње средњовековно раздобље града. А већ у 10. веку нишко утврђење поприма све карактеристике средњовековне тврђаве. У повељи византијског цара Василија II Охридској архиепископији 1020. године записана је и Нишка епархија.
У лето 1040, за време устанка Петра Одељана против византијске власти, Нишка тврђава је неко време била у власти устаника. Хорде Печењега су од 1048. до 1050. и 1080. године опседале Нишку тврђаву и пљачкале околину. У лето 1072. угарски краљ Соломон осваја Ниш и односи руку св. Прокопија, а септембра устаничка војска осваја град и борави у њему до децембра 1072. Када су 1096. године крсташи прво похода прошли кроз Ниш, описују да је био боље утврђен од Београда и да је опасан „јаким зидинама и кулама“.Новаковић. Ст. Ниш у прошлости, Београд, 1878.
Први писани извор о обнови средњовековне Нишке тврђаве потиче из 1165. године, када византијски историчар Хонијат наводи да је цар Манојло I Комнин (1143—1180) „и сам Ниш окружио зидовима“. Српски извори бележе да је велики жупан Стефан Немања продро 1183. у „славни град Ниш“ и до темеља га порушио, а 1186. године освојио га је од Византије и обновио, примивши у Нишу 1189. немачког цара Фридриха I Барбаросу. Византија га поново осваја 1190. године српски краљ Стефан Првовенчани помиње се у Нишу од 1214. до 1215. године. После тога, кроз читав 13. век, у изворима нема помена о граду, вероватно је био под влашћу Бугара.Ловрић Б. Историја Ниша, Ниш, 1927.
После битке код Велбужда 1330. године, када је Стефан Дечански потукао бугарског цара Михајла Шишмана, Ниш је поново ушао у састав Србије. У доба кнеза Лазара (1371—1389) Нишка тврђава је била обновљена, а 1386. Ниш су први пут освојили Турци, а тврђаву разорили. У доба српске деспотовине, од 1402-1427, деспот Стефан Лазаревић је освојио Ниш и обновио тврђаву. Била је то последња обнова средњовековног нишког утврђења, пошто је Ниш 1428. године коначно потпао под турску власт. На самом почетку турске власти — Нишка тврђава је два пута страдала. Новембра 1443. године удружена српско-угарска војска, предвођена деспотом српским — Ђурђем Бранковићем и Јанком Хуњадијем, ослободила је Ниш и продрла до Софије, а у повратку, јануара 1444. године, поново је прошла кроз Ниш. Деспот Ђурађ и Хуњади су 1454. поново продрли до Ниша, рушећи га и палећи.
Турци нису обнављали средњовековну тврђаву. Аустријанци су, освојивши Ниш 1690. године, на остацима средњовековног утврђења саградили два јака бастиона.Зиројевић О. Турско војно утврђење у Србији (1459—1683), Београд, 1974. Током последње деценије 17. века, Турци су на неколико места само ојачали бедем. Тек губитком Београда 1717, у Аустро-турском рату и премештањем војног и управног седишта у Ниш, Турци су 1718. године изградили, за само годину дана, земљано утврђење Хисар. Било је већих димензија од данашње Тврђаве и имало је изглед троугла, обухватајући и Београд махалу. Земљани бедем Хисара поседовао је седам бастиона, а дуж бедема ров, ширине 3,50 -{m}-, напуњен водом из Нишаве. У Хисар се улазило на три капије. Изглед Хисара је сачуван на тзв. Италијанском плану из 1719. године. Бедеми данашње Тврђаве изграђени су од фебруара 1719. до јуна 1723. године.Ниш у раздобљу Турске власти 1428-1878, pp. 243-261. Историја Ниша — књига прва, Градина и Просвета Ниш, Ниш, 1983.
Изградња мини|План Нишке тврђаве из 1737. године мини|Улаз у Нишку тврђаву , "Стамбол врата" Данашње утврђење је артиљеријског типа и подигле су га Османлије у периоду од 1719. до 1723. године на простору античког и средњовековног утврђења.
Султановом повељом од 19. фебруара 1719. одлучено је да се у Нишу изгради јака тврђава. У пролеће исте године отпочели су радови по пројекту главног архитекте Мехмед аге и његовог брата Мустафа аге, главног организатора радова. Прве године градње, 1719. године, ангажовао је више десетина хиљада спахија из десет санџака Румелијског беглербеглука, а 1722. године из 14 санџака. Последње године градње бедема, 1723, доведено је 40. мајстора каменорезаца из Цариграда, а бедем је зидало 400 зидара. Завршетак радова обележен је свечаностима и постављањем плоче са записом на Стамбол капији, јуна 1723. године.
Као и свако артиљеријско утврђење, данашња Нишка тврђава има полигоналну основу, са седам неједнаких страна и четири велике капије (Стамбол врата, Београдска врата, Водена или јагодинмалска врата и Видинска врата), једном малом капијом (тзв.потерна врата, „вратанца“ којима се излази у градске ровове) и осам бастионих тераса. Са бедемима дужине 2.100 -{m}- који су широки 3 -{m}-, а високи 8 -{m}- тврђава захвата површину од 22 -{ha}-, 80 ари и 52 -{m²}-.Милићевић М. Ђ. Краљевина Србија — нови крајеви Београд 1884. мини|Београдска врата До 1878. унутар тврђаве су се налазиле две четврти које су се звале; мини|Бедеми утврђења, дугачки 2.100 -{m}-, широки 3 -{m}-, а високи 8 -{m}-, са спољне стране опасани су рововима, који су испуњавани водом. мини|Бали-бегова џамија Хункар (царева) мала са источне старне — десно од Стамбол капије у којој је био смештен „владалачки део“, Митхад пашин двор, команда турског гарнизона и Едирне Бали-мала као унутрашњи део вароши са много кафана, бакалница, бозаџиница, ковачница, већи број коларски и другиг занатских радњи и свакојаких других турских „прчварница“.
У тврђави су се налазиле и три велике турске џамије од укупно 13 колико их је 1878. било у Нишу; Хамаз-бегова или Нишка џамија, смештена у четврти Балија Једренце, недалеко од Београдске капије, са леве стране главне градске улице (која се поклапа са данашњом главном тврђавском стазом, на почетку успона) Једрењанина Бали-бега џамија (реконструиосана 1976/77 године) без минарета, налази се и данас у Тврђави. Уз ову џамију Митхад паша изградио је и библиотеку која је радила до 1877. Трећа џамија о којој се данас ништа не зна, а налазила се на најузвишенијем делу Тврђаве.
Унутар тврђави су се налазиле и архитектонски интересантна — сахат и ватрогасна кула и велики број других грађевина које су након ослобођења срушене.
Уз бедеме тврђаве је 1930-тих подигнут споменик муслиманској "светици" Заиде-баџи, у виду минијатурне џамије, који су посећивали и православци."Време", 20. март 1937, стр. 7. -{digitalna.nb.rs}- Подигли су је нишки Роми својим прилозима."Политика", 20. мај 1936
У откопу је 21. новембра 1940. освећен и откривен споменик стрељанима 1915-18.Време, 22. нов. 1940, стр. 6 и 25. нов, стр. 12. digitalna.nb.rs
Након ослобођења тврђава има чисто војну улогу до 1950. године када се војска повлачи из тврђаве и од тада остаје само историјски значај и постаје шеталиште са значајном културном понудом.
Током своје вишевековне историје, првобитна нишка Тврђава на чијем простору се налази данашња турска Тврђава, била је у поседу многих држава, почевши од Римљана чији се цар Константин родио недалеко од данашњег Ниша, преко Стефана Немање који је у њој неко време држао своју престоницу крајем 12. века до Османлија које су је заузеле 1395. године. У склопу тврђаве се данас налази бројни туристички садржаји, продавнице сувенира, ликовне галерије, угоститељски објекти и летња позорница која представља својеврстан културни центар града током летњих месеци.
Нишка тврђава данас План Нишке тврђаве данас|мини Нишка тврђава представља комплексни споменик културе и најмонументалнију урбанистичку доминанту централног подручја града Ниша.