Галерија савремене уметности је градска установа Панчева за развој културе. Налази се у улици Војводе Живојина Мишића 1. Представља изложбени простор нон-профит институције која, као позорница на којој различити људи могу да развијају своју жељу за константним интерпретирањем и описивањем света око себе на нов, специфичан начин партиципира у културном простору. Настоји да обезбеди услове за истраживање, продукцију и излагање како уметницима са локалне, тако и онима са интернационалне сцене, са коначним циљем преиспитивања, развијања и неговања продукције и дискурса у савременој уметничкој пракси.
Својим програмом и изложбама обухвата и цртеже, слике, фотографије, нове медије, видео и дигиталне радове, керамоскулптуру, стрип, архитектуру и урбане студије, моду, повезује различите генерације чија уметничка пракса реферише на актуелне теме савремене културе.
Историја Галерија савремене уметности Културног центра је, од свог оснивања 1976. до данас, акценат свога рада ставила на ауторске пројекте и позивне, концепцијски осмишљене изложбе како би на тај начин и сама могла да буде креатор одређеног погледа на дешавања актуелне уметничке праксе. Такви пројекти у осамдесетим су били „Савремена скулптура у Србији” 1980, „Нова слика цртежа” 1984, „Скулптура у Војводини данас” 1984, „Сликарство зреле страсти” 1986, „Нова апстракција” 1983. и „Бијенале скулптуре” (ПИЈС) који је 1981. започет као репрезентативна изложба југословенске скулптуре великог формата и наставио да се бави истраживањима на пољу просторних уметности, да би од 2000. године своју визуру проширио на све медије визуелних уметности, а од 2006. на позориште и филм.
Од почетка деведесетих носилац је нових идеја и промотер нове атмосфере уметничких збивања на прелазу векова ауторским изложбама „Пројект галерија” и „Скулптура у Војводини – нова ситуација” 1990, „Нова скулптура”, „У част Мондријана” и „17 тачака линије” 1992, „Поглед 93” и „Фигура – појаве у фигурацији деведесетих” 1993, „Сећање на осамдесете” 1994, „Регионално – универзално” и „Отворена осећајност” 1997, „Нови уметнички експеримент” и „Фрагментарно I, II” 1998, „Амбијентализација графике” и „Галерија представља” 1999, „Седам теза новије српске скулптуре” и Бијенале „Релације” 2000, „Уметничка радионица Стакло” 2000, 2001, 2002. и 2003, „Прилог новијој историји војвођанске скулптуре”, Бијенале визуелних уметности „Укршања” и „Пројекат Дрво” 2002, Интернационални фестивал ауторског стрипа „GRRR!” 2002. и 2003, Интернационални фестивал премијерног перформанса 2003. и Бијенале визуелних уметности „Вредности” 2004.
Галерија је, током свога двадесетшестогодишњег постојања, добила низ награда за поједине пројекте или за укупан рад 1985, 1987, 1990, 1995. и 2001, награду Удружења ликовних критичара Србије, Награду града Панчева и Завода за културу Војводине 2004. и награду „Артмагазина” за најбољу галерију 2009. године.
Од свог оснивања Галерија савремене уметности је била смештена у оквиру Штапске зграде, чинећи један од најважнијих ослонаца ликовне сцене Панчева. Након доношења Закона о враћању имовине црквама и верским заједницама овај објекат је враћен Римокатоличкој цркви Свете Ане 2010, а Галерија савремене уметности под окриљем Културног центра Панчева је од града 2011. године добила на коришћење нов простор на адреси Војводе Живојина Мишића 1. Некадашњи власници куће, породица Алексић – Смедеревац, обележили су панчевачки културни живот током претходног века, а четрдесет година од завештања Легата Олге и Стевана Смедеревца Народном музеју, уметност се вратила у ово здање. Решењем државне Агенције за приватизацију објекат је враћен старим власницима 2015. и тада је започета потрага за новим простором која је завршена 2022, када је почела адаптација локала у улици Милоша Црњанског 2.
Нови простор је свечано отворен 13. маја 2024. са изложбом „Златне године галерије”. На отварању се присутнима обратила Марија Јевић, тадашња чланица Градског већа за културу и омладину Града Панчева. Госте је поздравила и Ивана Маркез Филиповић, уредница програма галерије. На отварању је наступио ансамбл „Панартист”, а испред галерије су уметници за штафелајима Никола Драгаш и Никола Комосар цртали портрете и илустрације инспирисане новоотвореним простором.
Галерија
Види још Културни центар Панчева Панчево
Референце
Спољашње везе
Званични веб-сајт
Категорија:Култура у Панчеву Категорија:Центри за културу у Србији Категорија:Изложбени простори у Србији