Булевар деспота Стефана (Београд)

Булевар деспота Стефана (познат и по старом називу: Улица 29. новембра) београдски је булевар на територији градских општина Стари град и Палилула. Протеже се од Трга републике до Карабурме.

Називи улице Према плану Београда Стевана Зарића из 1878. (→ Остава), Милетина улица се пружа од Цетињске до Вишњичке − западни део тадашње Вишњичке је данас Дринчићева а источни наставак Деспота Стефана,Београдске општинске новине 1938-05-01, стр. 56 (400) до Миријевске (Војводе Добрњца). Источно од Болничке улице (Џорџа Вашингтона), Милетина улица је уска и кривудава, а на запад, према Скадарској, није ни пробијена.

Милетина је почетком 1896. преименована у Кнез Милетина, по Милети Радојковићу, јагодинском кнезу, члану Великог суда и Државног савета (тада је и Вишњичка добила назив Дринчићева).Београдске општинске новине 1896-01-21, У новембру 1935.Београдске општинске новине 1935-11-21, стр. 3 (639), istorijskenovine.unilib.rs мења име у Кнеза Павла по кнезу намеснику Павлу Карађорђевићу и његово име је носила до априла 1946. године.„Промена назива улица у Београду”, Борба, 15. апр. 1946, Тада су нове комунистичке власти промениле назив у Улицу 29. новембра, по датуму Другог заседања АВНОЈ-а 1943. одн. проглашења Републике 1945. Од 2004. године, носи име Булевар деспота Стефана, по Стефану Лазаревићу, коме је Београд био престоница од 1405. до смрти 1427. На Дорћолу од раније постоји улица Високог Стевана, како је деспот називан у народној традицији.

Простирање Улица се простире од Трге републике, генерално на исток. Пролази између Платоа Зорана Ђинђића и парка са спомеником Васи Чарапићу, пресеца Браће Југовића, Скадарску, Цетињску, Џорџа Вашингтона, где се улива и Ђуре Даничића. Пролази поред сквера са спомеником деспоту Стефану, око кога се налазе улице Гундулићев венац, Цариградска, Дринчићева и, јужно од БДС, Милана Кашанина (до 2018. северни део Палмотићеве). Одмах затим, булевар пролази поред Ботаничке баште, на југу, на северу прима саобраћај из Будимске и убрзо затим сече Војводе Добрњца па Шајкашку. Након веће раскрснице са Јована Цвијића, са севера прима краља Драгутина и Поречку, са југа Стојана Новаковића, са севера Јована Авакумовића. Мало иза Јована Авакумовића се налази раскрчени простор бивше индустрије (Београдски памучни комбинат, Кланица, екс Галеника, „Сутјеска”), предвиђен за градњу, -{Delta Land}-, а на југу су улице Илирска и Стеријина. Након раскрсница са сутоком Митрополита Петра и Драгослава Срејовића на југу и Поенкаревом на северу, улица је део прилаза Панчевачком мосту. Након раскрснице са Мије Ковачевића, улица се завршава код Вука Врчевића – даље се наставља Вишњичка.

Улица се дотиче крајева, или пролази недалеко од њих: Копитарева градина, Професорска колонија, Вилине воде, Хаџипоповац, Депонија, Богословија, Стара Карабурма.

Административно, улица се налази у општини Стари град до ул. Војводе Добрњца, а затим у општини Палилула, и то: у МЗ „Надежда Петровић” до западне половине Панчевачког моста; затим је граница те МЗ са „Старом Карабурмом” до угла са Мије Ковачевића а остатак је у целини у тој МЗ.

Саобраћај У улици се налазе стајалишта јавног превоза (могуће су измене режима):Секретаријат за јавни превоз − Стајалишта. bgprevoz.rs терминуси „Трг Републике”: (546) - 43, 56н, 95н; (603) - 27, 32е, 15н, 27н, 32н, 202н „Скадарска” (357), само у правцу Трга: 16, 35, 58, 95, 27е, Е6 „Џорџа Вашингтона” (355), према Тргу, (356) према Ботаничкој башти: 16, 35, 43, 58, 95, 27е, 32е, 95н, 101н, 105н Е6 „Цвијићева” (353), према Тргу: исто као „Џорџа Вашингтона”; (354), према мосту: 16, 23, 35, 43, 95, 27е, 32е, 95н, 101н, 105н, Е6 „Јована Авакумовића” (352), само у правцу Трга: 16, 23, 35, 43, 95, 27е, 32е, 95н, 101н, 105н, Е6 „Центар за културу 'Влада Дивљан'” (350), према Тргу: 16, 23, 33, 35, 43, 48, 95, 96, 27е, 32е, 95н, 101н, 105н, Е6; (351) према мосту: 16, 23, 35, 43, 95, 27е, 32е, 95н, 101н, 105н, Е6 „Панчевачки мост” (348), од моста, (349), према мосту: 16, 23, 35, 43, 95, 96, 32е, 95н, 101н, 105н „Вука Врчевића” (346) према Вишњичкој, (347) према мосту/Богословији : 16, 23, 25, 32, 35, 74, 202, 25п, 32е, 32н, 202н

Прошлост

У Кнеза Павла 112, 1930-тих се налазила кафана „Алжир”. У ранијој прошлости се ту налазила чесма „Ладан бунар”, а поред ње кућа у којој су се скупљали „сумњиви типови”. У том ранијем периоду, тај крај и Карабурма су били под густом шумом. Старим људима су причали још старији да је код кафане „Сунце”, на углу са Војводе Добрњца, некада постојао извор, без чесме.Београдске општинске новине 1937-12-01, стр. 45 (808), istorijskenovine.unilib.rs Између Војводе Добрњца и Цвијићеве су биле Краљеве штале (→ план из 1903)

Крајем 19. и почетком 20. века овде настаје индустрија – Кланица и Ткачница, будући памучни комбинат (индикативно је да се улица Венизелосова/Ђуре Ђаковића некада звала Радничка). Трамвај бр. 9 је ишао улицом 1925-39. и 1946-59.

Приликом акције спасавања Александра Ранковића у јулу 1941, група је из болнице у Видинској/Џорџа Вашингтона прошла кроз рушевине у Кнеза Павла према Дринчићевој.„Како су београдски партизани извели напад на полициску болницу и ослободили друга Александра Ранковића”, Борба, 24. окт. 1949, Након ослобођења 1944, код Ботаничке баште и на углу са Палмотићевом су остали гробови ослободилаца, који су у марту 1954. пренети на гробље које се формирало.

Проширена улица У јулу 1959, дан након последње вожње трамваја, почела је реконструкција улице од Џорџа Вашингтона до сквера испред Дома културе Браће Стаменковић.„Сутра се ваде трамвајске шине у Улици 29 новембра”, Борба, 22. јул 1959, У августу је посечен један од два дрвореда испред Ботаничке баште, 52 јасена, јер је коловоз прошириван на четири саобраћајне траке„Још један дрворед мање”, Борба, 5. авг. 1959, (дрворед је раније остављао утисак парка„'Ситнице'”, Борба, 13. авг. 1951, ). Реконструисана је и електрична мрежа и постављене сијалице са живином паром под високим притиском, уместо обичних флуоресцентних. Семафоризоване су раскрснице с Цвијићевом и са Џорџа Вашингтона, постављено је и 10 саобраћајних светлосних сигнала.„Светиљке са живином паром на београдским улицама”, Борба, 9. окт. 1959, Борба, 26. окт. 1960, стр. 5 (фото улице са Завода за здравствену заштиту)„Некад и сад”, Борба, 15. март 1974, стр. 10 (фотографије реконструкције 1959. и савремена)

Од априла до августа 1960. улица је реконструисана од Џорџа Вашингтона до Скадарске; овога пута је одлучено да се дрворед не сече, већ да се потпуна реконструкција обави када стабла „одумру”, а да простор око дрвореда буде уоквирен привременим ивичњаком и да служи за паркирање.„Крајем године тролејбуси за Нови Београд”, Борба, 15. апр. 1960, У завршетку радова је учествовала и звездарска омладинска бригада „Јанко Мишић”.„Булевар уместо аутопута”, Борба, 22. јул 1960, стр. 5 (фото)„Најзад булевар”, Борба, 5. авг. 1960, стр. 5 (фото) У то време у улици су засађени платани, као и још стотину следећег децембра.„Нови платани у Улици 29. новембра”, Борба, 9. дец. 1960, стр. 6 (фото) У улици је било проширења и 1974.„Београд је велико градилиште”, Борба, 30. авг. 1974,

Загађеност Панчевачки мост је реконструисан, практично поново изграђен: низводна коловозна трака је отворена у јулу 1963, а цео мост у октобру 1964, што је имало ефекта и на саобраћај у улици. Завод за здравствену заштиту, у бр. 54, прати загађење ваздуха од половине '60-тих.„Смог долази - лека нема”, Борба, 13. јан. 1969, Улица је била изложена диму из разних ложишта, фабричких димњака, железничке станице „Дунав” као и живом, нарочито камионском, саобраћају, тако да је већ '60-тих сматрана за део града са најзагађенијим ваздухом.„Техника прети и - штити”, Борба, 27. мај 1973, Половином '70-тих, преко 300 дана годишње у ваздуху је чађ.„Небо и воде Југославије”, Борба, 7. јан. 1977,

У фебруару 1984, у улици је најкритичнија тачка у граду, са 184 микрограма чађи а граница је 50, и 215 микрограма сумпор-диоксида, граница 150. То је била последица великог броја кућних ложишта, малих котларница и лошег квалитета чврстог горива.„Београд све чађавији”, Борба, 1984-02-09, Пошто је Дунавска улица реконструисана 1983, у ул. 29. новембра је од 1984. ишао само путнички и јавни саобраћај.„Од сокака до булевара”, Борба, 1984-06-28,

У промењеној друштвеној клими, у јануару 1990. се најављује протест на углу са Цвијићевом - грађани месних заједница, тада званих „29. новембар” и „Ђуро Стругар”, Еколошки покрет Београда, омладинци Палилуле и Београд 202.„Митинг на раскрсници”, Борба, 1990-01-12, Почетком октобра те године, на истој раскрсници је постављен први „зелени семафор” код нас, који приказује колико је времена остало до зеленог светла, не би ли возачи угасили мотор.„'Зелени' семафор”, Борба, 1990-10-02, стр. 12 (фото)

Нови развој Петља са кружном рампом за укључење на Панчевачки мост отворена је у децембру 2012.

Уместо старе гараже на углу са Цвијићевом, подигнут је „Лидлов” супермаркет 2022. Напуштене фабрике су срушене 2023-26, прво Кланица, затим Памучни комбинат.

Знаменитости У Булевару деспота Стефана се налазе споменик деспоту Стефану Лазаревићу, Ботаничка башта Јевремовац, улаз у Скадарлију... Булевар је најпознатији по седишту Полицијске управе за Град Београд, која се често и назива по старом имену улице — 29. новембар.

Улицом

Бр. 4: представништво Републике Српске. Некада је овде била Централна библиотека Југословенске армије, отворена у априлу 1951.„Централна библиотека Југословенске армије отворена у Београду”, Борба, 30. апр. 1951,

Југозападни угао са Браће Југовића, та улица бр. 16: Зграда Биоскопа „Балкан“.

Бр. 10, југоисточни угао са Браће Југовића: Зграда Пензионог фонда Беочинске фабрике цемента (арх. Драгиша Брашован, 1934), споменик културе.

(најесен 1957. одобрена средства за зграду са 15 станова на углу са Скадарском)„Вести - Још једна станбена зграда”, Борба, 1. окт. 1957,

Бр. 15: Зграда Енергоинвеста (арх. Михајло Митровић, 1968-71). (→ cs)

Бр. 24: Хотел -{Moxy Belgrade Skadarlija}- отворен је у мају 2026. Пре Другог светског рата овде се налазила соколана, тј. вежбаоница соколског друштва Београд − уништена је у бомбардовању. Након рата је подигнута вишеспратница„На рушевинама соколане”, Борба, 22. март 1960, стр. 5 (фото рушевина соколане и нове зграде) – копање темеља за нову зграду се помиње 1956.„Невоље суседа градилишта у улици 29 новембра”, Борба, 17. септ. 1956, Овде се 1959, од 3. до 6. спрата, уселио Секретаријат за комуналне и грађевинске послове Народног одбора града Београда и Грађевинска инспекција.„Обавештења”, Борба, 12. јун 1959, Ту се помињао и Фонд за стамбену изградњу,Борба, 11. мај 1960, затим Завод за унапређење комуналних делатности Града Београда и Стална изложба грађевинских материјала... Политика је овде имала просторије администрације. Зграду је 2021. купило београдско предузеће Северна Морава д.о.о.,Ovako će izgledati rekonstruisana zgrada Politike na Bulevaru Despota Stefana. gradnja.rs 21.10.2022. реконструисана је 2026.

На углу са Цетињском, та улица број 5-7: Зграда Економске школе (арх. Јосиф Најман, 1929).

(СОУР Комграп је у новембру 1984. изабран за извођача 180 до 200 станова у делу блока „Копитарева градина”, између Цетињске и Џорџа Вашингтона (бројеви 28-48).„Из дана у дан - Станови у 'Копитаревој градини'”, Борба 1984-11-14, Раније током године је одлучено да ће се улица у овом делу проширити, али не на штету целине Копитарева градина.„Без старог сјаја”, Борба 1984-07-04, )