Епитафи на гробљу Садљике у Дучаловићима представљају значајна епиграфска сведочанства и поуздане родбинске податке преузете са старих надгробних споменика на централном гробљу „Садљике” у селу Дучаловићи, Општина Лучани.
Гробље Садљике Најстарије дучаловачко гробље, у прошлости једино и заједничко за цело село. Налази у централном делу Дучаловића, југозападно од Овчара, у истоименом заселку. Најстарији надгробници су у облику ниских вертикално усађених плоча, прекривени патином и маховином, са или без уреза крста. Приступ старом делу гробља онемогућен је због густог растиња, корова и шибља. Многи споменици израђени од сипког пешчара остали су без натписана, напрсли, нахерени или оборени и затрпани у приземним деловима.
У прошлости, на Садљикама су сахрањивани чланови фамилије Шибинац, Цвијовићи, Пантелићи, Радојичићи, Стамболићи, Васовићи, Гајовићи, Гавриловићи, Чоловићи и други. Најстарији датирани споменик подигнути су Круни Пантелић (†1824) и Божани Шибинац (†1827).
У новије време у овом гробљу сахрањују се и друге фамилије које су напустиле своја тешко доступна фамилијарна гробља на беспутним падинама Овчара.
Галерија
Епитафи
Споменик Круни Пантелић (†1824) Овде почива раба Божи. КРУНА супруга Јована Пантелића из Дучаловића Поживи 45 година а престави се у вијечност 14 јуна 1824 г. ...
Споменик Божани Шибинац (†1827) БОЖАНА кћер Димитрија Шибинца из Дучалови. Умре од 1 год. 26 априла 1827 г. Спомен подиже јој отац
Споменици браћи Цвијовић - Глигорију (†1840) и Василију (†1840) овде почива ГЛИГОРИЈЕ Цвијовић поживе 20 г. Престависе марта 29 у 1840. г. Ови Биљег посади Ристивоје брат его
овде почива ВАСИЛИЈЕ Цвијовић поживе: 8. г. Преси 12 марта 1840. г. Ови Биљег Посади Ристивое брат его.
Споменик Цмиљки Микаиловић (†1845) ЦМИЉКА супруга Гаврила Микаиловића Поживје 38 г. умрје 1845 г.
Споменик Ђорђу Шибинцу (†1856) Овај биљег показује храброга војника ЂОРЂА сина Милисава Шибинца који поживи 24 г. а пресели се у вечност 18 јануара 1856 г. Знак удари му свој тужни отац ...
Споменик Јеремији Микаиловићу (†1869) Приђи ближе Брате и реците Бог да Прости ЕРЕМИЈУ сина Алексе П. Микаиловића из Дучаловића које умре у 11 ој г. неотично. Погинуо од свое пушке 14 Декем: 1869 г.
Споменик Филипу Станболићу (†1878) Бог да прости Бого украшеног младића Блажено упокојеног раба Божијег ФИЛИПА сина Почив. Милосава Станболића бившег тобџију краброг водника Iве класе кој се од 22 год. живота свога у вјечност Божију преставио априла 1878 г. ...
Споменик Милосаву Пантелићу (†1879) Кристе Боже упокоји и помилуј раба твојего МИЛОСАВА Пантелића из Дучаловића кој је у сваком задовољству срећно поживио 59 г. а умрје 7 априла 1879 г. Бог да прости доброг срба Милосава Пантелића Овај споменик подигоше му синови Василије и Миладин
Споменик Матији Шибинцу (†1879) Погледајте мимо пролазећи кога овде ладна земља скрива кои више није међ живима ког не гледа више стара мајка а уцвели својега бабајка за ким верна супруга зајеца. Овде лежи Тело МАТИЈА син Радосава Шибинца и мајке Еке из Дучаловића Поживи 29 г. а умре 3 авгус. 1879 го. Кад најбоље могу поживети родитељима од помоћи бити кад нам наше имовно стање од + дан дана све иђаше боље. Па ме стиже немила смрт Опростите мили родитељи ако сам вас + зашто увредио ја Немојте ни жалити што је Божје сад морало бити па уместо мене погледајте нато.
Споменик Јовану Пантелићу (†1889) Бог да прости Блаженоупокојеног Раба Божијег ЈОВАНА П.М. Пантелића Бившег житеља дучаловачког кои је био добар кућевник и радник а честити домаћин Поживијо је : 54 године а престави се у вечност ? јануара 1889. год. Овај споменик подигоше му благодобри синови Милан и Љубомир Миладин и Миленко Грујица и Вујица и Станимир
Споменик Николи Павловићу (†1893) Богда прости упокојеног раба божијег НИКОЛУ Павловића из Негришора Поживио је чесно и поштовано домаћински ... година престави се у вечност 26 априла 1893 г. Овај спомен подиже му зет Милован Пантелић из Дучаловића...
Споменик Светолику Станчићу (†1896) О мој свете мој пребели цвете брзо тиме беше огрејало сунце а идући школи на науку смрт немила покосиме. Вечна кућо за кога се спремаш тужни гробе стани не зароби ђака I разреда СВЕТОЛИК син Вилипа станчића поживи 9 г. а престави се у вечност 16 Маја 1896 г. Овај спомен подиже му Ђед Ристивоје Стамболић из дуч...
Споменик Јовану Вуловићу (†18??) овде почива ЈОВАН ВУЛОВИЋ поживи 29 г. и погибе с коња свога 15 ијулија Ову Билегу удари младолетни Тодосије его брат
Споменик Аксентију Пантелићу (†1897) О сродници земног Света прочитајте Споменик Мога кратког века. АКСЕНТИЈЕ Пантелић жалоснога сина својих родитеља који поживи 7 год. А престави се 2 априла у 1897 год. Гробови су вјечне жизни двери Кроз њих свако мора проћи. Овај Спомен подиже отац Василије и мајка Совијана
Споменик Живани Чоловић (†1898) Пред овим спомеником почива упокојена раба Божија ЖИВАНА друга супруга Николе Чоловића из Дучаловића поживила са њим у браку 8 г. а од рођења 26 г. Престави се у вјечност 6 септембра 1898 г. Овај спомен подиже јој муж Никола.
Споменик Анђелији Пантелић (†1899) АНЂЕЛИЈА Супруга Петра Пантелића из Дучаловића Поживи 76 г. умре 22 Марта 1899 г. Подиже споменик њен син Младен Пантелић из Крагујевца опанчар Утроба ми твоја ковчег била Ти мене Мајко млеком задоила Из наднице твоје децу си Подигла за живота свога здраве одгајила Родила си Мајко Те петоро деце двије ћери Мајко и 3 сина Мила утеха су тебе била. Споменик Ти Мајко Твој син Младен диже Дошо би Ти Често Само да је ближе.
Споменик Ковини Рабреновић (†1899) О мој свете мој пребели цвете брзо тиме беше огрејало сунце ал ми одма за облаке зађе смрт не мила мене већ покоси а на жалост мојих родитеља мога оца и мајке Вечна кућо за кога се спремаш тужни гробе стани не задоми док са родбином потљедни опроштај извршим КОВИНА Овде лежи тело умрле Ковине супруге Мила Рабреновића из Лознице... која је у 18 г. умрла 22 септебра 1899 г у селу Дучаловићима и која је провела се у младовању 10 месеци Овај спомен подиже јој отац Чедомир и мајка Ивана.
Споменик Вучку Цветићу (†1904) Овде почива и ладна земља скрива дичног Срба ВУЧКА ЦВЕТИЋА ковача из Дучаловића који часно и поштено поживи 57 година а престави се у вечнос 2. јануара 1904 г. Бог да му душу прости. Овај спомен подиже му син Јован Цветић и супруга Јулка.
Споменик Благоју Гајовићу (†1906) Овде почива раба божи БЛАГОЈЕ ГАЈОВИЋ из Дучаловића кои радећи погину у Бањи... г. а погину 1906 г. Овај спомен подижу му 2 сина Љубинко и Милојко и супруга му Станија. Приђи ближе драги читатељу те прочитај преку смрт моју и страобу моју. Летећи низ стену доле у воду ђе за рад дадок живот и снагу моју.
Споменик Игњату Пантелићу (†1907) Пред овим хладним каменом леже смртни остаци блажено упокојеног ИГЊАТА ПАНТЕЛИЋА из Дучаловића који поживи 60 год. За време свог живота Игњат је као частан и у свему исправан човек. Он је као војник храбро Бранио своју домовину зашто је и одликован у ратовима. У свом селу је биран више пута за општинског часника. Бијо је један од оснивача дучаловачке земљорадничке задруге а чије задругар до смрти остао. Умро је 17 јануара 1907. г. Спомен му подиже његов син Милоје
Споменик Неранџи Цвијовић (†1907) У овом Мрачном Гробу а вечном Дому почивају Смртни Остатци НЕРАНЏЕ супруге Аксентија Цвијовића из Дучаловића поживи 61 г. а умрла 14 Марта 1907 год. Спомен подиже јој син Миленко.
Споменик Миленији Шибинац (†1907) О ученици земног света Прочитајте Споменик мог средњега века. Како ја од мале колевке па до смрти не уморно своју кућу са својим мужом храбрих и своје десеторо деце до возрасти извели а после моје смрти остављам своје петоро деце да ми спомињу моје вјечно име своје мајке МИЛЕНИЈЕ честите домаћице Димитрије Шибинца из дучаловића која поживи часно и потено 45 г. до своје смрти А престави се у вечност 17 децебра 1907 г. Овај спомен подиже јој њен муж Димитрије и њена два сина Ђурђе и Миленко.
Споменик Кости Васовићу (†1908) Овде леже смртни остастци КОСТЕ ВАСОВИЋА из Дучаловића који поживе 60 година часна и поштена живота. У Српско Турском рату бијо је заставник и храбар војник а као грађанин је више пута биран за општинског часника. Последње године живота посветио је напретку Дучаловачке задруге и школе у Марковици. Коста је умро 26 априла у 1908 г. Спомен овај подигоше му ћери и зетови Љубица и Милан Шибинац Станика и Живојин Никитовић Божана и Радомир...
Споменик Аксентију Цвијовићу (†1909) АКСЕНТИЈЕ ЦВИЈОВИЋ рођен од родитеља Ристивоја Цвијови: Шибинца, из Дучаловића 1840. Г. часно и поштено поживи 69 г. и умро 13-V-1909.г и овдеје сахрањен пред овај Споменик а и поред своје супруге Неранџе Бог даму душу прости. Овај Спомен подиже му од сина Миленка, унук Саво Цвијовић, са помоћу своје деце.
Споменик Димитрију Шибинцу (†1909) Овде почива и ладна земља скрива дичног срба честита домаћина и великог земаљског трудијоца ДИМИТРИЈА Шибинца из овог села Дучаловића који је са великим радом и трудом са својом домаћицом закућише да их спомињу док је вјека и свјета. Димитрије је остао сироче од године ипо дана иза оца. Поживи 55 година часно и поштено до своје смрти, а престави се 16 августа 1909 г. Овај спомен подигоше му његова два сина Ђурђе и Миленко са њином трудбом.
Споменик Станислави Станболић (†1910) За вечиту успомену СТАНИСАВЕ 1-ве супруге Радомира Станболића из Дучаловића која у најлепше доба у 20 год. Младости умре 3 августа 1910 г. остављајући за собом сина Јована од 8 месеци. Овај спомен подиже јој муж Радомир Станболић.
Споменик Цвети Пантелић (†1911) Овде вене лепо цвеће кога отац и мајка више видети неће. ЦВЕТУ едину ћерку Тијане и Миладина Ј Пантелића из Дучаловића која је у најлепшем цвету у 13 год. свог млађаног живота преставила се 8 децембра 1911 г. сахрани се овде поред свои другари. Овај вечни спомен подигоше јој родитељи Тијана Миладин и стриц Станимир Ј. Пантелић.
Споменик Анки Станболић (†1913) Овде вене лепо цвеће кога тужна Мајка Више Видети неће АНКУ ћерку Љубомира и Јеленке Станболића. Коју покоси смртна Коса не пожали штоје роса као цветак кад попане слана Мене младу у мало земана. Увенух као питома Ружа у 19. г: Младости своје 15 фебруара 1913 г. Спомен јој подиже отац Љубомир и мајка Јеленка и брат Здравко
Споменик Петронију Пантелићу (†1913) ПЕТРОНИЈЕ (Пантелић) други син Недељка Који поживи 24 г. а бранећи своју отаџбину рањен на положају „Дрењак“ од исте ране умро је у Призрену 1913. г. и тамо је сахрањен. И после своје смрти оставио је жену Зорку и ћерку Миломирку, које су помрле око 1917 г. а сахрањене су у Туричко гробље. Оцу мајци и браћи овај спомен подиже: Будимир Пантелић, са женом Бориком и синовима: Миломиром, Пантелијом и Недељком (П.Т.Д.П.)
Споменик Видосаву Мандићу (†1913) Приђи ближе мили читаоц те прочитај Тужни Споменик дична срба краброг ратоборца ВИДОСАВА МАНДИЋА из Дучаловића. Бивши каплар сталног кадра кои часно поживи 22 г. а умре 1913 год. Спомен подиже отац Јанко
Споменик Цаји Никитовић (†1914) Овај споменик над гробовима њезиних двеју ћерију Миленке и Марије Показује Iву супругу Живојина Никитовића овдашњег у својој 36 год. свога живота остави нас петоро нејаке деце да вечито тугујемо за њом и пристајемо за туђима мајкама и да правимо од немајке мајку. Наша мила и никад прежаљена ЦАЈА погинула је 7 јануара 1914 год. на мосту С.Д.Ж. у Овчар бањи где јој је посмртни остатак срушен у реку Мораву и у њој истој вечно остао. Ожалошћен муж Живојин Никитовић, сестре Љубица и Божана зетови Милан Шибинац каф. овдашњи Владимир... економ у Бакијоници и њезина два сина и три ћерке Богдан и Василије Мира Дафина и Тодора...
Споменик Здравку Радојичићу (†1914) Ова страна нек подсећа сваког србина када ЗДРАВКО Радојичић војник I чете I бат. X пука I позива јуначки погибе са Ауст. војском у Причиновићу у 30-тој г. 6. септембра 1914.г.