Гроф Ибер Џејмс Марсел Тафин де Живанши (; Бове, 20. фебруар 1927 — 10. март 2018) је био француски аристократа и модни дизајнер који је основао кућу Живанши 1952. године. Познат је по томе што је дизајнирао већи део личне и професионалне гардеробе Одри Хепберн и одећу за Џеклин Кенеди Оназис. Уврштен је у Међународну Кућу славних на листи најбоље обучених.

Младост Ибер је рођен 20. фебруара 1927. у Бовеу, ОазаHubert de Givenchy: 'It was always my dream to be a dress designer', The Independent, 7 June 2010Connie Roff, Who's Who: Hubert de Givenchy, Vogue, 11 November 2011 у протестантској породици. Био је млађи син Лусијена Тафина де Живаншија, маркиза од Живаншија (1888–1930), и његове супруге, бивше Беатрис („Сиси“) Бадин (1888–1976). Породица Тафин де Живанши, која вуче корене из Венеције у Италији (првобитно презиме је било Тафини), оплемењена је 1713. године, када је глава породице постао маркиз од Живаншија.Jougla VI, 256, numéro 32324. Имао је старијег брата, Жан-Клод де Живаншија (1925–2009), који је наследио породично звање маркиза и на крају постао председник бренда Парфеми Живанши.New York Times,Hubert de Givenchy Dies at 91; Fashion Pillar of Romantic Elegance, by Eric Wilson, March 12 2018

Након очеве смрти од грипа 1930. године одгајали су га мајка и бака, Маргарита Дитерле Бадин (1853–1940), удовица Жила Бадена (1843–1919), уметника који је био власник и директор историјске мануфактуре Гобелинс и фабрика таписерија Бове. Уметничка занимања су се одвијала у проширеној породици Бадин. Живаншијев прадеда по мајци, Жил Детерле, био је сценограф који је такође креирао дизајн за фабрику у Бовеу, укључујући сет од 13 дизајна за Јелисејску палату. Један од његових пра-пра-прадеда је такође дизајнирао сценографију за Париску оперу.(fr)Encyclopedie.picardie.fr, Givenchy, Hubert de

Преселио се у Париз са 17 година, а студирао је на École des Beaux-Arts.

Каријера Први Живаншијеви дизајни су урађени за Жака Фата 1945.Rose-Mary Turk, Givenchy : For 36 years, He Has Reigned as a Prince of Fashion; an Unusual Retrospective in L.A. Will Show Why, The Los Angeles Times, 28 October 1988 Касније је радио дизајн за Роберта Пигеа и Лусијена Лелонга (1946) – радећи заједно са још увек непознатим Пјером Балменом и Кристијаном Диором. Од 1947. до 1951. радио је за авангардну дизајнерку Елзу Шјапарели. мини|Шешир за Одри Хепберн у Доручку код Тифанија дизајнирао је Живанши. Године 1952. отворио је сопствену дизајнерску кућу у Plaine Monceau у Паризу. Касније је своју прву колекцију назвао "Бетина Грацијани" за тадашњи топ модел Париза. Његов стил је био обележен иновацијама, за разлику од конзервативнијих дизајна Диора. Са 25 година био је најмлађи дизајнер прогресивне париске модне сцене. Његове прве колекције карактерише коришћење прилично јефтиних тканина из финансијских разлога, али су увек изазивале радозналост својим дизајном.Working on a tight budget, Givenchy served up the floor-length skirts and country chic blouses in raw white cotton materials normally reserved for fittings. French fashion designer Hubert de Givenchy has died at the age of 91, News Corp Australia Network, March 13, 2018

Одри Хепберн, касније најистакнутија заговорница Живаншијеве моде, и Живанши су се први пут срели 1953. на снимању Сабрине.Ashifa Kassam, Hubert de Givenchy needled by collapse of haute couture, The Guardian, 22 October 2014Mary M. Lane, Hubert de Givenchy Remembers Audrey Hepburn, The Wall Street Journal, 4 September 2012 Дизајнирао је црну хаљину коју је носила у Доручку код Тифанија. Такође је развио своју прву колекцију парфема за њу (L'Interdit i Le de Givenchy). Одри Хепберн је била лице тог мириса. Ово је био први пут да је звезда била лице рекламне кампање неког мириса.History of the house

У то време, Живанши је упознао и свог идола Кристобала Баленсијагу.Lauren Milligan, Hubert De Givenchy On Fashion Today, Vogue, 20 October 2014 Живанши је тражио инспирацију не само у узвишеним поставкама високе моде, већ и у таквим авангардним окружењима као што је Лимбо, продавница у Ист Вилиџу на Менхетну.Vogue (15 February 1966)

Значајни клијенти Живаншија су били Дона Марела Агнели, Лорен Бекол, Ингрид Бергман, грофица Мона фон Бизмарк, грофица Кристијан Брандолини д'Ада, Рената Тебалди, Марија Калас, Капућин, Марлен Дитрих, Грета Гарбо, Глорија Гинис, Долорес Гинис, Ејми де Херен, Одри Хепберн, Грејс Кели, Салимах Ага Кан, Рејчел Ламбер Мелон, Софија Лорен, Жана Моро, Жаклина Кенеди Оназис, царица Фара Пахлави, Бабе Пејли, Ли Радзивил, баронеса Полин де Ротшилд, Доротеа вон Стад, баронеса Габи ван Зуилен комби Нијевелт, Диана Вриланд, Бетси Цушинг-Рузвелт Витни, баронеса Силвија де Валднер, војвоткиња од Виндзора, прва дама Хаићана Мишел Дувалије и Џејн Рајтсман.

Године 1954, Живаншијева prêt-à-porter колекција је дебитовала.

Живанши је 1958. креирао култни "Балон мантил" и хаљину "Беби Дол".The iconic Givenchy balloon coatThe 'baby doll' dress

Године 1969.Givenchy Gentleman: prêt-à-porter for men створена је и мушка линија. Од 1976. до 1987. године, Ford Motor Company је нудила Живанши издање своје Континентал Марк серије (1981. до 1983) и Линколн Континентал (1982. до 1987) аутомобила почевши од Континентал Марк IV купеа из 1976. и завршавајући са Линколн Марк VI 1983. и Линколн Континентал седан 1987. Године 1988. организовао је ретроспективу свог рада у хотелу Беверли Вилшир на Беверли Хилсу у Калифорнији.

Кућа Живанши је подељена 1981. године, са парфемском линијом Veuve Clicquot, а модну грану је купио LVMH 1989.Pat McColl, Fashion 89 : Givenchy and Valentino Add Final Touch, The Los Angeles Times, 27 January 1989 Danas, LVMH поседује и Parfums Givenchy.

Каснији живот Живанши се повукао из модног дизајна 1995. Његов наследник на челу етикете Живанши био је Џон Галијано. Након кратког Галијановог боравка, петогодишњег боравка Александра Меквина и мандата од 2001. до 2004. Џулијена Макдоналда, Живанши женску конфекцију и високу моду водио је Рикардо Тиши од 2005. до 2017. Клер Вејт Келер је била на тој функцији од 2017.Vogue, Clare Waight Keller Is Givenchy’s New Artistic Director, March 16, 2017 by Nicole Phelps до априла 2020. Метју М. Вилијамс је постао креативни директор Живаншија у јуну 2020.

Живанши је боравио у Château du Jonchet, историјском замку, близу Париза. У пензији се фокусирао на прикупљање бронзаних и мермерних скулптура из 17. и 18. века. У јулу 2010. говорио је у Оксфордској унији. Од 8. до 14. септембра 2014. године, током Бијенала антиквара, организовао је приватну продајну изложбу у аукцијској кући Кристи у Паризу.Christie's: Empire, mise en scène par Monsieur Hubert de Givenchy

У јануару 2007. Француска пошта издала је поштанске марке за Дан заљубљених које је дизајнирао Живанши. У октобру 2014. у Музеју Тисен-Борнемиса у Мадриду, Шпанија, одржана је ретроспективна изложба деведесет пет његових дизајнираних дела.Thyssen-Bornemisza Museum: Hubert de Givenchy

Његов дугогодишњи партнер био је модни дизајнер Филип Венет.GGG.at: Modeschöpfer Hubert de Givenchy ist tot (german)

Ибер де Живанши преминуо је у сну у ренесансном замку у близини Париза у суботу 10. марта 2018.Fashionista website. Retrieved 14 March 2018. Имао је 91 годину и сахрањен је на гробљу Паси у Паризу. центар|мини|Гроб Живаншија

Биографија Françoise Mohrt, The Givenchy Style (1998), Assouline. , Aurum Press. . Žan-Noel Liaut: , Editions Grasset & Fasquelle. .

Референце

Спољашње везе

Hubert de Givenchy: 18 činjenica o legendarnom dizajneru

Категорија:Рођени 1927. Категорија:Умрли 2018. Категорија:ЛГБТ+ модни креатори Категорија:Племство Италије Категорија:Геј уметници Категорија:Француски модни креатори