Драгиња Обреновић — Драга (девојачко Луњевица, из првог брака Машин; Горњи Милановац, 11/23. септембар 1866А. Столић, Краљица Драга, Београд (2000). стр. 21, нап. 58. — Београд, 29. мај/11. јун 1903) била је краљица Србије и супруга краља Александра Обреновића, последњег краља из династије Обреновић.
Пре него што је постала краљица, Драга је била удовица инжењера Светозара Машина и дворска дама на двору краљице Наталије Обреновић. Убијена је заједно са својим супругом краљем Александром Обреновић, током Мајског преврата 29. маја 1903. године по јулијанском календару, односно 11. јуна 1903. по грегоријанском. Последња је краљица Србије, пошто је супруга краља Петра I преминула пре његовог ступања на престо.
Биографија Младост Драгиња Луњевица је рођена 11/23. септембра 1866. године у Горњем Милановцу у богатој породици Луњевица. Драгин отац, Пантелија Луњевица је био окружни начелник Горњег Милановаца, а мајка Анђелија домаћица. Деда јој је био Никола Милићевић Луњевица, пријатељ и побратим Милоша Обреновића. Поред Драге, Пантелија Пантa Луњевица (1840—1887) и Анђелија су у браку имали још и Николу (1876—1903), Никодија (1881—1903), Христину (1861—1936"Политика", 7. нов 1936), Ђурђину и Ану - Војку (1884—1975). Њено девојачко презиме је заправо Милићевић, док је презиме Луњевица иако званично прихваћено у литератури, надимак њеног деде Николе Милићевића Луњевице. Надимак је добио по истоименом селу у којем је живео, међутим пошто је био угледни трговац постао је препознатљив по надимку које је сходно томе потисло првобитно презиме Милићевић.
У својој деветој години, Драга је послата на школовање у Београд. Основну школу је завршила у Београду, затим и Вишу женску школу у Београду. Ту је научила више страних језика, међу којима руски, француски и немачки језик. За време боравка у Београду, Драга је почела да се бави писањем романа и приповедака, превођењем књига за новац. И поред тога што је отац водио доста рачуна о њој, као врло млада девојка је почела да зарађује за живот. Чак је објавила и неколико занимљивих прича за иностране часописе. Волела је да чита, а нарочито је волела да чита Стендала. Њени преводи су излазили у облику фељтона, неки од њих су: Частан лопов (), Отаџбина (1883), Полицајка звана мачије око (1884—1885) који је излазио као фељтон у часопису „Уставност” 1884—1885. године.Драга Машин преводила кривичне романе („Политика”, 16. јул 2016), Оргисткиња, или Троструки злочин у Сентуењу (1888), Ујак и сестрић (1888), Три милиона мираза (1896) ... Своје преводе ја објављивала у часописима као што су: Домаћица, Уставност, Застава ... Драга је била члан редакције часописа Домаћица који је издавало Београдско женско друштво чији је члан била. Такође је била члан Српског новинарског друштва као и Српске књижевне задруге.
У Београду се први пут заљубила у студента Богдана Поповића, касније професора и теоретичара књижевности. Богдан је Драгу приметио приликом једног доласка у Клуб књижевника. Није знао скоро ништа о њој, сем да је у завршној години школе. Привукла су их слична интересовања и зачас су започели разговор. Била је то прва, платонска љубав. Често су шетали београдским улицама и Калемегданом, размењивали су књиге уз дуге разговоре, а Богдан би јој често рецитовао нежне стихове.
Прва Драгина удаја мини|десно|265x265px|Драга Луњевица Драгин отац, Панта бива све лошијег здравља. Његова политичка каријера је пољуљана и он губи свој положај у администрацији, па се породица налази у тешкој финансијској ситуацији. Одлучује се да растерети породицу тако што ће удати Драгу. Рударски инжењер Светозар Машин је био добар познаник њеног оца, а уз то имао је и богато порекло. Светозар Машин је био петнаест година старији од Драге. Његов отац је био угледни лекар и служио је на двору код кнеза Михаила и краља Милана Обреновића. Драгин девер, а Светозаров брат, Александар Машин је касније био један од водећих завереника у њеној ликвидацији, а једно време је био и начелник генералштаба српске војске.
Драга је имала непуних седамнаест година, била је на завршној години Више женске школе. Једног дана јој је стигло писмо од куће, у њему је писало да је обећана и да се одмах пошто положи завршни учитељски испит врати кући. Ко је њен будући супруг, није знала, знала је само да га не воли. Није хтела да пристане, али видевши стање свога оца и своје породице опростила се од Богдана, рекавши му да је то брак из користи и да ту нема љубави.
Светозар и Драга су се венчали на Велику Госпојину 28. августа 1883. године у Саборној цркви у БеоградуА. Столић, Краљица Драга, Београд (2000). стр. 23.. После венчања, сватови су били позвани на игранку у башти код Народне скупштине. Гости су били одушевљени младином љупкошћу, лепотом и младошћу. По наводу хроничара, будући краљ, а тада седмогодишњи престолонаследник, Александар прошао је у свом фијакеру поред сватова. Као и свако дете, обрадован што види младу у венчаници, махао јој је. По наводима, и она је њему узвратила исто, али прилично невесело. Драгином венчању је и Богдан присуствовао, али из прикрајка, седећи у кафани посматрао је славље. Када су младенци изашли из цркве, око њих се скупила светина да честита. У тој великој гужви нашао се и један дечак, који је честитао младенцима и младој предао букет жутих ружа. У букету била је и цедуљица, исписана њој познатим рукописом:"Зар је овако морало бити?" Драга је цедуљицу похранила у свом црвеном молитвенику.
Драга је са својим првим мужем Светозаром Машином живела у Крупњу, Лесковцу и Петровцу на Млави. У Крупњу су живели у згради намењеној управнику Подрињских рудника (у насељу рудника и топионице олова и антимона, саграђене 1873). Брачни живот пара Машин био је под великим оптерећењем Светозаревих пословних обавеза. Како је често боравио на терену и вршио теренска истраживања, били су приморани да се често селе. Драга је углавном пратила супруга где год би ишао послом, али је често живела и код свекра, чекајући да јој се муж врати са терена. Од самог почетка, тај брак је био осуђен на пропаст. Машин је био познат као човек посвећен својој професији те који није имао много времена за породицу. По природи и темпераменту њих двоје су се доста разликовали; он је волео рударство и топионичарство, био је фантаста, обожавао свој посао, толико да није марио за жене. Због тога је вероватно, био често одбијан у прошевинама; девојке нису хтеле за мужа човека који није у стању да усрећи жену и да се посвети породици. С друге стране, Драга је била свестрано образована за једну домаћицу али и сувише привржена породици. Волела је књижевност и уопште уметност. Неразумевање у браку је проистекло управо из различитости њихових природа које други супружник није разумевао. Због тога су у браку били несрећни обоје. Наводи се да је током брака Драга изгубила њихово дете. Постојале су разне спекулације да је Драга била неверна жена, те да је то навело Машина да се пропије и дигне руку на себе, али то никада није потврђено. Оно што се зна је да је у Лесковцу упознала Јоргаћа Гана Марјановића родом из Шумана који је тада био млад и наочит и посланик Народне радикалне странке. Он је већ био ожењен и имао је три сина и три кћери, али га то није спречило да започне романсу са Драгом, купује јој скупе поклоне, запостави посао и уђе у дугове како би исфинансирао све њене жеље. Ганетови синови су се са муком спасили пропасти због дугова свог оца. За време њеног живота, па и после смрти старије жене из Краљева и Лесковца наводиле су Драгу као веома посвећену и способну домаћицу која је сама водила домаћинство док јој је муж радио на терену. Брак им је потрајао свега непуне три године када је Драга остала удовица. Њен супруг је, наиме, преминуо на терену, између манастира Горњак и Петровца на Млави, 21. маја 1886. године. Према лекарском налазу, умро је од срчане капи, али постоји више верзија његове смрти. По једној, преминуо је од епилептичног напада, проузрокованог великим количинама алкохола. Машин је иначе боловао од епилепсије. Постоје чак и верзије да је извршио самоубиство из љубоморе, па чак и верзије о убиству. Сахрањен је на гробљу Караул у Петровцу на Млави. Наследила је његову пензију и име. Александар Машин се толико противио овоме, да је касније оптужио лично Драгу да је убила његовог брата.
За време док је била удовица, Драга је наставила да се бави преводилаштвом и новинарством. Становала је у Светозаревом државном стану у Смедереву, све док није била приморана да се исели и врати у Београд. За време свог боравка у Београду, умрла су јој оба родитеља и Драга је морала да се сада стара и о себи и о својим најближима.
Због тешког материјалног стања, Драга Машин је неуспешно покушала да се уда за једног француског инжењера.
У служби код Наталије Обреновић По разводу краља Милана са краљицом Наталијом Обреновић 1888. године, краљица је купила дворац „Сашино“ у бањском лечилишту Бијариц у Француској, који је добио име по њеном једином сину Александру Обреновићу. Краљица Наталија је на пут позвала и Драгу Машин, да јој буде пратња и дворска госпођица. Путовале су заједно возом у Русију, у посету царској породици Романов и најзад стигле у бањско лечилиште, на Атлантику. У Бијарицу је Драга одлазила са Наталијом на свечаности, на пријеме и старала се за њену гардеробу, шминку и козметику.
Млади краљ Александар је стигао у марту 1895. године у Бијариц. За то време, Драга се старала о уређењу и одржавању купалишне плаже у Бијарицу. Љубав Драге и Александра се родила баш на том месту, када је по наводима хроничара, Драга спасила будућег краља да се не удави. У Бијарицу су почели да се дописују, да се виђају и излазе заједно. Краљица Наталија се томе није противила јер је желела свог сина да спреми за могућу женидбу са неком принцезом високог ранга. Међутим, између њих се родила истинска љубав, много јача него што су то Наталија и Милан мислили. Александар је замолио Наталију да га остави самог са Драгом и да се врати у Београд, што је краљица Наталија и учинила. У почетку нико није имао против ове љубави, мислећи да је то само пролазна авантура. Краљ је наговарао Драгу да напусти службу код његове мајке и да ће се он новчано старати о њој и њеној фамилији. Драга Машин је остала у служби краљице Наталије све до 1897. године када се вратила у Београд.
Венчање Александра и Драге мини|Краљица Драга Обреновић, аутор Милан Јовановић, фото-папир, картон, позитив, каширано, 15,3×10 cm, Београд, 1900-1903. мини|Краљ Александар и краљица Драга Обреновић
У време док је краљ Милан још увек имао утицаја у земљи, оформљена је нова влада на челу са др Владаном Ђорђевићем. Прво питање које је Ђорђевић поставио министрима било је проналажење достојне жене младоме краљу. Краљ Милан је предложио да то буде немачка принцеза Александра фон Шаумбург-Липе, ћерка његовог великог пријатеља и сестра краљице Шарлоте од Виртемберга. У Београду се већ тада знало за љубав Александра и Драге. Драга Машин је често позивана на сваки важан пријем. Сви су тада хвалили њену тактичност, отменост, лепоту, памет и суздржаност. мини|Венчање краља Александра и краљице Драге Обреновић Читаву Србију је узбунила вест коју је саопштио краљ Александар 8. јула 1900. да је испросио руку Драге Луњевице-Машин, унуке Николе Луњевице, борца у ратовима за ослобођење Србије. Патријархални Београд тада није био спреман да прихвати за нову краљицу жену која је десет година старија од краља, уз то и удовица. Нарочито су се овоме оштро супротставили министар полиције Ђорђе Генчић, који је одмах из полицијских архива извадио дванаест докумената о Драгиним наводним љубавницима, а из Русије се јавила краљица Наталија Обреновић, оштро говорећи против Драге да је била блудница и да је нероткиња. Женидби се нарочито супротставио бивши краљ Милан, који је у знак протеста напустио Србију и отпутовао за Букурешт, па за Беч, где је наредне године и умро. Краљ се потпуно окренуо против оца, па је чак помиловао и радикале, који су лежали на робији због Ивањданског атентата на краља Милана.