thumb|right|thumb|Скендербег је саставни део мита о бедему Мит о бедему или антемурале мит један је од националистичких митова који подразумева мисију одређене нације да буде бастион против других религија, нација или идеологија. Реч „антемурале” изведена је из латинских речи ante (пре) и murale (зид).

Карактеристике thumb|right|Илустрација бедема Мит о бедему разликује се од других националистичких митова јер не инсистира на јединствености одређене групе, већ на њеном укључивању у неки већи културни ентитет који је наводно супериорнији од других група које му не припадају.

Карактеристике мита о бедему су: Различитост – Увек се може наћи у подручјима са одређеним разликама, тј. различитим етничким групама или религијама. Демаркациона линија – Подразумева потребу за разграничењем од нечег другачијег. Одбрана – Подразумева да је нешто другачије такве природе да се од тога треба бранити. Заштита – Подразумева потребу за заштитом сопственог живота или начина живота од нечег другачијег. Посвећеност – Обухвата посвећеност неком већем културном ентитету који би требало штитити, попут религије, вероисповести, културе или цивилизације.

Елемент разграничења или градирања граница у стварању мита о бедему преувеличава разлике које једну групу разликују од изабраног суседа и истовремено умањује значај граница према другима. Према томе, мит о бедему је у супротности са митом о sui generis, јер подразумева да група није толико јединствена зато што је део већег идентитета, што вешт творац митова треба да објасни.

Мит о Antemurale Christianitatis Једна од верских верзија овог мита често се сматра митом о Antemurale Christianitatis, који подразумева мисију одређене нације да буде прва линија одбране Европе од ислама.

Шампион Христов () је почасна титула коју су папе од 15. века додељивале људима који су водили војне походе против Османског царства. Међу онима којима је додељена ова титула налазе се Јанош Хуњади, Ђурађ Кастриот Скендербег и Стефан Велики.... У 16. веку, „одбрана од Турака” постала је централна тема у источној, централној и југоисточној Европи. Коришћена је у функционалне сврхе и служила као пропагандно средство за мобилизацију верских осећања становништва. Људи који су учествовали у походима против Османског царства називани су „antemurale Christianitatis” (заштитни зид хришћанства).

Југоисточна Европа Мит о бедему постао је архетипски мит о националности у југоисточној Европи. Националисти су развили наративе о томе како су њихове нације Antemurale Christianitatis, које штите Запад од инвазије ислама, док Запад незахвално заборавља ту чињеницу. Готово свака нација у југоисточној Европи има перцепцију и национални мит о томе да је бедем неког универзалног система вредности (хришћанство, ислам, итд.).

Албанија

Мит о бедему приказује Албанце као бедем цивилизације и браниоце верске толеранције у Европи и на Балкану. Пре него што су Албанци исламизовани, мит о бедему их је представљао као Antemurale Christianitatis. У албанским националистичким митовима Скендербег је уграђени део комплекса мита о бедему који приказује Албанце, уједињене од стране Скендербега, као заштитнике нације и хришћанства од „најезде Турака”. Након што је Османско царство увело ислам у Албанију, појављује се још један пример мита о бедему. Приказ улеме о претежно муслиманским Албанцима као бедему цивилизованијих, верски толерантнијих и демократскијих, у супротности са недемократским Грцима и Србима који су остали православни.

Босна Бошњаци су сматрани бедемом ислама; османска граница у Босни доживљавана је као „исламска граница” према „непријатељу вере”. Када је аустријска војска напала Босну, босански муслимани су своју војску доживљавали као „исламску војску” „изабраних војника” који „чувају исламске границе”.

Хрватска

Папа Лав X назвао је Хрватску Antemurale Christianitatis 1519. године, с обзиром на то да су хрватски војници дали значајан допринос борби против Турака. Идеја о одбрани Запада од Истока показала се кључном за дефинисање хрватског идентитета. Хрвати се доживљавају као браниоци западног света од варварског Истока. Првобитни облик концепта бедема био је усмерен против Османског царства, а касније против Срба, који су приказивани као „последњи варвари” који „покушавају да изврше инвазију на Европу”. Територијална права Хрвата на земљу унутар граница Хрватске насељену Србима (Крајина) правдана су расном диференцијацијом између Хрвата и тих Срба. Постојали су и покушаји да се Срби који живе у Крајини етнички одвоје од остатка српског становништва тврдњама да нису словенског порекла, већ Власи који су се населили у Хрватској током 16. века.

Хрватски мит о бедему посматран је кроз перцепцију римокатолицизма и његовог положаја према другим религијама, како је описано у концепту угнежђеног оријентализма. Пошто су Хрвати прихватили римокатолицизам, они су представљени као мирољубивији, поштенији, цивилизованији, демократскији и европскији од Срба, јер су они прихватили православље, које је према концепту угнежђеног оријентализма источније од католицизма.

Србија

Мит о бедему један је од најважнијих српских митова и има веома дугу традицију у историографији у Србији и академском и политичком дискурсу који приказује Срби као браниоце хришћанске европске цивилизације. Мит о бедему у Србији не односи се само на средњовековну историју и догађаје попут Косовске битке, где су Срби приказани као алтруисти који бране читаву цивилизацију Запада од напада Османлија. НАТО бомбардовање Србије 1999. године тумачено је кроз концепт бедема, у којем је СР Југославија херојски бранила свет од америчке доминације.

Централна Европа У централној Европи мит о бедему је еволуирао. У средњовековном периоду наглашавао је мисију заштите Запада од Турака и Козака. У 19. веку Русија је виђена као непријатељ; 20. век је тражио бедеме против комунизма.

Пољска Концепт антемурале у Пољској има своје порекло у геополитичком положају те нације. У почетку је овај мит коришћен да оправда одбрану католичке Европе од Турака, Татара и православне Русије, а касније и против комунизма или фашизма.

Почевши од средине 15. века, национална свест и политичка мисао у Пољској били су под утицајем перцепције Пољске као дела цивилизованог Запада на граници према неевропском варварском паганском Истоку. Крајем 17. века, краљ Пољско-литванске уније, Јан III Собјески, удружио се са Леополдом I како би нанели тешке поразе Османском царству. Битка код Беча 1683. године означила је прекретницу у борби против исламског Османског царства. Због свог вековног става против муслиманских напредовања, унија је стекла назив Antemurale Christianitatis (бедем хришћанства).Aleksander Gella, Development of Class Structure in Eastern Europe: Poland and Her Southern Neighbors, SUNY Press, 1998, , Google Print, p13Poland, the knight among nations, Louis Edwin Van Norman, New York: 1907, p. 18

Додатна верзија перцепције Пољске као бедема појавила се у 20. веку. Неки пољски идеолози, попут Романа Дмовског (1864–1939), видели су Пољску као партнера Русије у контролисању Немачке. Мит о бедему оживео је у Пољској 1980-их година са успоном Солидарности. Нови облик приказивао је Пољску као браниоца европских земаља од атеистичког комунизма.

Као једна од последица мита о бедему у Пољској, пољска елита је закључила да Пољска има право да буде „спасена” од стране цивилизованог света, јер су веровали да је пољска ствар заправо ствар целог цивилизованог света. У визији песника Адама Мицкјевича, прогон и патња Пољака требало је да донесу спас другим прогоњеним народима, баш као што је смрт распетог Христа донела искупљење човечанству. "Polska Chrystusem narodów" at www.sciaga.pl Тако је настала фраза „Пољска — Христ народа” ().

Источна Европа Русија Једна руска верзија историје види Мајку Русију као последњи бедем Европе против најезде монголских хорди у раном 13. веку, одбрану православног хришћанства од азијске „другости” и цивилизовани одговор на исламски експанзионизам.

Украјина Украјинци, живећи на верским границама хришћанске Европе са исламским Татарима и Османлијама, видели су себе као „бастион хришћанства”.

Референце

Литература

Категорија:Национализам Категорија:Пропаганда Категорија:Хришћанство и ислам Категорија:Митологија Категорија:Пропаганда у Албанији Категорија:Пропаганда у Босни и Херцеговини Категорија:Пропаaganda у Хрватској Категорија:Пропаганда у Пољској Категорија:Пропаганда у Русији Категорија:Пропаганда у Србији Категорија:Пропаганда у Украјини