Барак Хусејин Обама -{II}- (, IPA: ; Хонолулу, 4. август 1961) бивши је амерички председник, изабран на изборима 2008, односно 2012, на председничкој функцији био је до јануара 2017. године. Члан је Демократске странке. Од 2005. до 2008. године био је јуниорски сенатор из Илиноиса.
Рођен је у Хонолулуу на Хавајима, као дете Кенијца и Американке. Одрастао је на различитим местима. Већи део свог детињства провео је на Хавајима, а четири године у младости је провео у Индонезији. Дипломирао је политичке науке на Универзитету Колумбија, а звање доктора правних наука (-{J.D.}-) стекао је на Харварду. Пре него што је постао сенатор у сенату државе Илиноис (између 1997. и 2004. године), бавио се друштвеним радом и адвокатуром, у области грађанских права. Своју кампању за улазак у амерички сенат је почео 2003. године. На изборима је победио републиканца Алана Киза, такође афроамериканца са великом већином од 70% гласова.
У току председничке кампање, Обама је обећао, да ће у случају његове победе на изборима доћи до значајних промена у Вашингтону и да ће му један од приоритета бити повлачење америчких трупа из Ирака.
Обама је познат по „терористичком уторку”, када се на састанку националне безбедности договара ко треба да буде ликвидиран са тајног списка. Биографија Детињство, младост и школа Барак Обама је рођен у Хонолулуу, као дете мајке Стенли Ен Данам (1942—1995) из Вичите у Канзасу„Црни Џон Ф. Кенеди?” (17. јануар 2007). Ди Велт. »Његов отац Барак Хусејн је био студент из Кеније а мајка белкиња из Канзаса.« и оца Барака Обаме ст. (1936—1982) који потиче из Алега у Кенији. Његов отац Барак Хусејин Обама ст., као студент на размени стигао је у 24. години на Универзитет Хаваја у Манои 1960. и ту упознао младу 18-годишњу Ен Данем, чија се породица на Хаваје доселила из градића Ел Дорадо у Канзасу. Узели су се, упркос противљењу њене породице, у фебруару 1961, а у августу те године рођен је Барак Обама.
Родитељи су се раставили када је Обами било две године, а касније су се и развели.. Такође погледајте: Отац је наставио са школовањем на факултету на Харварду, а мајка се удала за индонежанског студента, који је био исто годиште као Обамин отац. Недуго затим су се сви одселили у Џакарту, у домовину новог мужа. Обама је тамо 4 године похађао наставу у локалним школама, прво католичкој, а касније државној. У Џакарти је добио полусестру Мају. Друга полусестра, кћерка његовог оца из његовог каснијег брака, живи у Најробију у Кенији.
У америчким медијима је једно време јављано да је његов отац радикални муслиман и да је Обама у том духу био васпитаван. Он је ипак био атеиста и похађао је државну школу у којој уче деца свих нација и религија.CNN: Откривање праве истине о Обами Обама сада припада Уједињеној Христовој цркви (-{United Church of Christ}-).
Обама је напустио Џакарту и мајку 1971. када је му је дозвољен упис у престижну школу „Пунахоу“ на Хавајима у коме је 1979. матурирао. Од 3.600 ђака те школе, само четворо су били тамне пути, укључујући и Обаму.Barack Obama - der große Unbekannte?, tagesschau, 8. März 2008. О њему су бригу преузели Медлин и Стенли Данем, баба и деда са мајчине стране. Медлин је једном признала унуку да се „плашила црнаца”, што је била изјава коју је Обама описао као директан ударац у стомак. Иако је знао да његова бака није била светица, Барак је након њене смрти рекао да је она била „један од оних тихих хероја којих има широм Америке, који не траже просветљење, већ само желе да учине праву ствар”
У првој књизи „Снови мога оца” Обама је открио да је кризу тинејџерских дана које је провео уз бабу и деду и уз повремене посете мајке, која се 1994. вратила на Хаваје, понекад ублажавао уз марихуану, алкохол и кокаин, што је описао као своја највећа морална посртања. Обама је „дувао траву како би из главе избацио питања о томе ко је он у ствари”. Ипак, људи који су се тада дружили с њим нису то потврдили. Тинејџер Обама волео је да игра покер, слушао је фанк, читао Малкома Икса, а потајно је сањао да постане професионални кошаркаш. Након завршетка средње школе, Барак је напустио Хаваје и отишао је на студије на колеџ Оксидентал у Лос Анђелес.
Студирао је на универзитетима КолумбијаCurriculum Vitae и Харвард.
Студије и посао Након што се уписао на факултет Оксидентал колеџ у Лос Анђелесу 1981, Обама је прихватио свој расни идентитет и од другова тражио да га више не зову по надимку Бери. Први пут је имао политички иступ у говору који је одржао на скупу посвећеном борби против апартхејда. Ипак, према речима његових тадашњих колега са факултета, Обама се није упуштао у политичке расправе у студентском дому у којем је живео, поготово не о совјетској интервенцији у Авганистану која је тада била актуелна. Уместо тога, људи су га виђали како у папучама, шорцу и мајици опуштено шета по студентском кампусу. Уже поље студија на универзитету „Колумбија“ били су му међународни односи, а годину дана пре него што је дипломирао 1983, из Кеније му је јављено да му је отац страдао у саобраћајној несрећи. Тада, по сопственим речима, „није осетио бол, већ само благи осећај да је једна прилика отишла у неповрат”. Обама, који се са оцем срео само два пута у животу откад је овај напустио породицу, обишао је његов гроб тек 1988. и тамо од своје полусестре Ауме сазнао истину о Бараку Обами Старијем, који је уместо да гради „нову Африку”, окончао живот као тужни пијанац и пропали бирократа и иза себе оставио осморо деце из четири брака. Обама се после запослио на годину дана код познатог привредног саветодавца „Бизнис интернешнел корпорејшн“ () у Њујорку.
Након што је дипломирао на њујоршком Универзитету Колумбија, Обама је 1985. прешао у Чикаго како би за плату од 12.000 америчких долара годишње радио у радничком крају Саут Сајд, насељеном скоро искључиво црном популацијом која је остала без посла због затварања локалних челичана и фабрика и живела на ивици преживљавања. Радио је на пројекту за развој заједнице. Током тог периода свог живота у Чикагу, због рада са заједницом, био је често у контакту са црначким свештеницима. Међу њима био је и Џеремаја Рајт, свештеник Уједињене Христове цркве Светог тројства, којој је и Обама приступио, али се касније удаљио од ње, као и од свештеника Рајта који је постао познат по запаљивим говорима у којима је проклињао Америку. Чикашки дани пружили су основу политичком идентитету који је Обама почео да ствара, а прилику за даљи развој добио је након уписа на елитну Правну школу Универзитета Харвард 1988. године. Тамо је постао први афроамерички уредник часописа „Харвард ло ривју“ (), најпрестижнијег правног часописа у САД. Године 1991, је завршио постдипломске студије и добио звање доктора правних наука () постигавши изузетно добар успех уз велике похвале.
Обама се 1992. вратио у Чикаго и 1993. запослио у адвокатској канцеларији „Мајнер, Барнхил и Галанд“ (). Такође је учио, до свог избора у Сенату САД 2004, права устава на Факултету за политичке науке на Универзитету у Чикагу.
Од 1994. до 2002. Обама је био у одборима директора Woods Fund из Чикага—који је 1985. године био прва фондација која је финансирала пројекат развојних заједница—и Joyce Foundation. Био је у управном одбору Chicago Annenberg Challenge-а од 1995. до 2002. године, a као оснивачки председник и председник управног одбора од 1995. до 1999. године. Обамина адвокатска лиценца постала је неактивна 2007. године.
Добио је награду „Еми” 2022. године као наратор у документарој серији „Наши велики национални паркови”.
Рана политичка каријера Политиком се бави од 1992. године, када се истакао организацијом регистрације афроамеричких бирача у бирачке спискове, када се позиву одазвало преко 150.000 особа.
Сенат Илиноиса (1997–2004) веза=https://en.wikipedia.org/wiki/File:Obamamiltondavis1.jpg|алт=Photo of Obama and others carrying a streetsign that reads "Honorary: Milton Davis Blvd."|мини|Државни сенатор Обама и други славе именовање улице у Чикагу по суоснивачу Шорбанке Милтону Дејвису 1998. године. Обама је изабран за Сенат Илиноиса 1996. године, наследивши демократску сенаторку државе Алис Палмер из 13. дистрикта Илиноиса, који је у то време обухватао насеља Чикага на јужној страни од Хајд Парка-Кенвуда на југу до Саут Шора и на западу до Чикаго Лоуна. State Sen. District 13 = State Rep. Districts 25 & 26. Након избора, Обама је добио двостраначку подршку за законодавство које је реформисало законе о етици и здравственој заштити. See also: Спонзорисао је закон којим су повећани порески кредити за раднике са ниским приходима, преговарао о реформи социјалне заштите и промовисао повећање субвенција за бригу о деци. Године 2001, као копредседавајући двостраначког Заједничког комитета за административна правила, Обама је подржао прописе о брзим кредитима републиканског гувернера Џорџа Рајана и прописе о предаторском хипотекарном кредитирању усмерене на спречавање одузимања кућа.
Поново је изабран у Сенат Илиноиса 1998. године, победивши републиканца Јесеа Јехуду на општим изборима, и поново је изабран 2002. године. Године 2000, изгубио је трку демократских примарним избора за 1. конгресни дистрикт Илиноиса у Представничком дому Сједињених Држава од актуелног конгресмена са четири мандата, Бобија Раша, са разликом од два према један.
У јануару 2003. године, Обама је постао председник Комитета за здравство и социјалне услуге Сената Илиноиса када су демократе, након деценије у мањини, поново освојиле већину. Спонзорисао је и предводио једногласно, двостраначко усвајање закона о праћењу расног профилисања, захтевајући од полиције да евидентира расу возача које су притворили, и закона којим је Илиноис постао прва држава која је обавезала снимање видео записа испитивања о убиствима. Током своје кампање за опште изборе за Сенат САД 2004. године, представници полиције су одали Обами признање за његово активно ангажовање са полицијским организацијама у спровођењу реформи смртне казне. See also: Обама је поднео оставку на место у Сенату Илиноиса у новембру 2004. године након избора у Сенат САД.
Кампања за Сенат САД 2004. мини|Лого кампање за Сенат Обаме 2004. У мају 2002. године, Обама је наручио анкету како би проценио своје изгледе на изборима за Сенат САД 2004. године. Основао је кампањски одбор, почео да прикупља средства и до августа 2002. године ангажовао је консултанта за политичке медије Дејвида Акселрода. Обама је званично објавио своју кандидатуру у јануару 2003. године.
Обама је био један од првих противника инвазије администрације Џорџа В. Буша на Ирак 2003. године. Дана 2. октобра 2002. године, на дан када су се председник Буш и Конгрес сложили око заједничке резолуције којом се одобрава рат у Ираку, Обама се обратио на првом високопрофилном антиратном скупу у Чикагу, и говорио против рата. Обратио се још једном антиратном скупу у марту 2003. године и рекао окупљенима да „није прекасно“ да се рат заустави.
Одлуке актуелног републиканског сенатора Питера Фицџералда и његове демократске претходнице Керол Мозли Браун да не учествују на изборима резултирале су отвореним демократским и републиканским примарним изборима у којима је учествовало 15 кандидата. На примарним изборима у марту 2004. године, Обама је победио у неочекиваној убедљивој победи — што га је преко ноћи учинило звездом у успону унутар националне Демократске странке, покренуло спекулације о председничкој будућности и довело до поновног издања његових мемоара, Снови мог оца. У јулу 2004. године, Обама је одржао главни говор на Демократској националној конвенцији 2004. године, који је видело девет милиона гледалаца. Његов говор је био добро прихваћен и подигао је његов статус унутар Демократске странке.