Радош Љушић (Исток, 22. новембар 1949) српски је историчар и универзитетски професор у пензији. Био је запослен на катедри за историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду. У више наврата је био директор Завода за уџбенике и директор Службеног гласника. Аутор је многобројних уџбеника и књига за историју, коју користе ђаци у основном и у средњем образовању, где се изучава и обрађује предмет и област историја.
Биографија Радош Љушић је рођен 22. новембра 1949. године у Истоку (Метохија). Основну школу и гимназију завршио је у месту рођења, а студије историје на Филозофском факултету у Београду (15. фебруар 1974). Студије историје прекинуо је на шест месеци ради учења француског језика у Паризу. Од 1975. године ради на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду. На одслужењу војног рока био је 1976–1977. године. Магистрирао је 1978. године на теми „Намесништво прве владе кнеза Михаила (1839–1840)“. Докторску дисертацију „Кнежевина Србија (1830–1839)“ одбранио је 1984. године. Изабран је у звање доцента 1985, ванредног професора 1990, а редовног 1996. године. Професор је на Катедри за Националну историју у Новом веку (преименована у Катедра за српску историју у Новом веку).
Био је председник Друштва историчара Србије (1985 – 1996), био је, и сада је члан редакција неколико историјских часописа (Историјски гласник, Историјски часопис, Виминацијум, Гласник међуопштинског историјског архива Ваљева), главни и одговорни уредник је часописа Српске студије, затим члан Одбора за проучавање Српске револуције и Одбора за 19. век САНУ. Био је уредник библиотеке Српски мемоари у СКЗ и Српског биографског лексикона Матице српске.
Као директор Завода за уџбенике осмислио је и уредио Школско свезнање (2007), Енциклопедију српског народа (2008), библиотеку у којој су објављене књиге: Дрина, Морава, Фрушка гора, Владе Србије, и у Службеном гласнику књига – Рудник (иако то у импресуму не пише) и Заводову библиотеку „Биографије“.
Основао је са Александром Љушић издавачку кућу „Фреска“ која се бавила издавањем уџбеника из историје, географије и веронауке (2009–2014) и историографском литературом.
Основао је са својим постдипломцима, докторантима и колегама невладине организације: Удружење за проучавање српске повеснице (1997) и Центар за Српске студије. Удружење за српску повесницу публиковао је зборнике радова: Српске политичке генерације (1788–1918), Београд 1998; Перо и повест. Српско друштво у сећањима, Београд 1999. и Писмо, Београд 2001. и књигу Ане Столић, Краљица Драга, Београд 2000. Центар за српске студије објављује часопис Српске студије од 2010. године и организује акредитовани семинар за наставнике и професоре историје сваке године под називом – Светосавски дан историчара од 2011. године. Као управник ових невладиних организација осмишљавао је њихов програм и рад.
Био је управник Одељења за историју Филозофског факултета (1999–2001), директор Завода за уџбенике (2004–2008) и в. д. директор Службеног гласника (2013–2014).
Био је члан комисије која је урадила нацрт Закона о државним знамењима (његов је предлог да Сретење господње 1804. године буде државни празник као и прихватање заставе и грба Краљевине Србије, 2002) и писац нацрта закона о Српској енциклопедији, са Василијем Крестићем и Чедомиром Поповим (2005). Био је председник УО Институт за савремену историју (2004–2010), и Председник скупштине Просветног прегледа (2015). За дипломски рад „Србија у револуцији 1848. године“ добио је Октобарску награду града Београда за стручне радове студената, за књигу Вожд Карађорђе Награду за науку Вукове задужбине (1993) и награду „Владимир Ћоровић“ (2004), а за Књигу о Начертанију Октобарску награду града Београда (1994).
Златну значку доделила му је Културно–просветна заједница Србије (1990), Златан беочуг Културно-просветна заједница Београда (2000), а носилац је Сребрног ордена св. Свештеномученика Петра Дабробосанског Дабро-босанске митрополије (2004), Ордена светог Саве другог степена Српске православне цркве (2006), Златне плакете и Захвалнице „Таковски устанак“ СО Горњи Милановац (1995), Сретењске повеље Српске самоуправе, клуба и института Срба у Будимпешти (2015), Видовданске повеље Одбора за обележавање шест векова Косовске битке (1989), Повеља: Задужбине Никола Пашић, Зајечар (1995), Радио Београда 2 (2008), СО Титово Ужице, и Захвалница: Историјског музеја Србије (1994), Студенице Хвостанске (1995), Кола српских сестара (1997), Манастира Ђурђеви ступови.
Радош Љушић је један од оснивача Демократског покрета Србије (ДЕПОС) – члан Извршног одбора и Савета ове политичке организације (1992). Дужност народног посланика обављао је 2004. године као члан Демократске странке Србије и био председник скупштинског Одбора за просвету. Био је члан Републичког савета за високошколско образовање (2004–2007).
Један је од оснивача Српске напредне странке, члан Председништва (2008–2013) и Главног одбора странке (2008).
Радош Љушић бави се историјом српског народа у 19. и 20. веку.
Дела Радош Љушић бави се историјом српског народа у 19. и 20. веку. Његова библиографија броји преко шест стотина библиографских јединица:
ПОСЕБНА ИЗДАЊА Монографије, студије, грађа, мемоари Србија и ослободилачки покрети на Балкану од Париског мира до Берлинског конгреса (1856–1878). Књига I, 1856–1866 / приредили Василије Крестић, Радош Љушић. – Београд : Српска академија наука и уметности, 1983. – X, 652 стр. – (Зборник за историју, језик и књижевност српског народа. Прво одељење. Споменици на српском језику ; 32) Кнежевина Србија (1830–1839). – Београд : Српска академија наука и уметности, 1986. – XV, 508 стр. – (Посебна издања ; 570. Одељење историјских наука ; 12) [2. изд.]. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2004. – XVII, 543 стр. – (Библиотека Јазон ; 7) Лицеј 1838–1863 : зборник докумената / приредио Радош Љушић. – Београд : Универзитет : Савремена администрација, 1988. – XXXIII, 713 стр. – (Архивска грађа о Универзитету у Београду ; 1)Предговор / Радош Љушић, XXIX–XXXIII. Вук Караџић о Српској револуцији. – Београд : Књижевне новине ; Горњи Милановац : Дечије новине, 1990, 271. – (Библиотека Посебна издања) Моје успомене / Алимпије Васиљевић ; приредио Радош Љушић. – Београд : Српска књижевна задруга, 1990, 229. – (Српски мемоари ; 1) Предговор / Радош Љушић, 19–38. Програми и статути српских политичких странака до 1918. године / [приредили] Василије Крестић, Радош Љушић. – Београд : Књижевне новине, 1991. – 514 стр. – (Библиотека Изворници)Предговор / В. Ђ. Крестић, Р. Љушић, 7–9. Тумачења Српске револуције у историографији 19. и 20. века. – Београд : Српска књижевна задруга, 1992. – 132 стр. – (Мала библиотека СКЗ) Вожд Карађорђе. 1. – Смедеревска Паланка : Инвест експорт, 1993, 304 стр. – (Библиотека Круна) Вожд Карађорђе. 2. – Београд : Новинско-издавачка установа „Војска“ ; Горњи Милановац : Новинско издавачко предузеће „Дечје новине“, 1995. – 332 стр. – (НИУ „Војна књига“ ; 1051) Вожд Карађорђе : биографија. – [2. изд.]. – Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2003. – XII, 550 стр. – (Библиотека Јазон ; 6) [3. изд.]. – 2005. Књига о Начертанију : национални и државни програм Кнежевине Србије (1844). – Београд : Београдски издавачко-графички завод, 1993. – 181 стр. – (Историјско-мемоарска дела) Србија 19. века : изабрани радови . – Београд : Новинско-издавачка установа „Војска“, 1994. – 417 стр. – (Редакција издавачке делатности „Војна књига“ ; 1017). Садржај: Предговор, 5–6; Српска револуција. Социјална револуција. Проблеми, 9–23; Косовска традиција у ратном периоду Српске револуције (1804–1815), 24–47; Светозар Марковић о Српској револуцији, 48–64; Други српски устанак (1815), 65–70; Вук Стефановић Караџић и питање укидања феудализма у Србији, 71–92. Династије, владари, државници. Карађорђевићи, 95–103; Карађорђе Петровић (1762–1817), 104–110; Краљ Александар Карађорђевић, 111–114; Обреновићи, 115–119; Милош Обреновић (1783–1860), 120–126; Михаило Обреновић (1823–1868), 127–134; Милан Обреновић (1854–1901), 135–142; Димитрије Давидовић, 143–181; Илија Гарашанин (1812–1874), 182–188; Јован Ристић (1831–1899), 189–195; Избори Николе Пашића за професора Велике школе, 196–205. Уставност и државност. Српска слобода, 209–223; О Уставу од 1838. године, 223–228; Нацрт устава Ђорђа Стојаковића за Кнежевину Србију из 1860. године, 229–242; Јован Ристић и уставно питање 1869. године, 243– 265; Илија Гарашанин о српској државности, 266–305. Оцене историографских дела. Сима историограф и Милош књаз, 309–328; О судбини Ћоровићеве књиге – Односи између Србије и Аустро-Угарске у XX веку, 329–345; Сабрана дела Слободана Јовановића, Том 9, 11, 12, Београд 1990, 1991, 346–350; Милан Ст. Протић, Радикали у Србији. Идеје и покрет, 1881–1903, Београд, 1990, 252, 351–357; Ејуп Мушовић, Муслиманско становништво Србије од пада Деспотовине (1459) и његова судбина, Слово, Краљево, 1992, 184, 358–366. О историји и традицији. Сан беговски о земљи, 369–371; Дрина, а поред ње логори, 372–376; Пред Вождовим ногама, 377–379; Вишњић, Вук и Бој на Лозници, 380–382; Вождов обрачун са опозицијом (1811), 383–386; Национално у програмима српских политичких странака (до 1918), 387–390; Ко је протерао Светог Саву из школе, 391–393; Једанпут иде стари Амиџа, 394–396; Никола Пашић и вишестраначка влада (1909), 399–401. Милан Обреновић : војвода, командант и саветник Рудничке нахије. – Горњи Милановац : Дечје новине : Музеј Рудничко-таковског краја, 1995. – 174 стр.[2. изд.]. – Горњи Милановац : Општина, 2006. – 149 стр. + родослов Обреновића. Рудничка нахија 1816–1839 : документа Књажевске канцеларије / приредили Радош Љушић, Ана Самарџић. – Горњи Милановац : Музеј Рудничко-таковског краја, 1995. – 389 стр Предговор / Приређивачи, 5–8. Прво намесништво (1839–1840). – Београд : Просвета, 1995. – 179 стр. Вожд Карађорђе за школу и дом / написао и приредио Радош Љушић. – Београд : Вајат, 1996. – 110 стр. – (Књиге за школу и дом ; 5) Сећања Алексе Симића на књаза Милоша / (приредио и предговор написао Радош Љушић). – Крагујевац : „Каленић“ ; Горњи Милановац ; Дечје новине, 1997. – XVII, 191 стр. Предговор / Радош Љушић, I–XVII. Кнегиња Љубица. – Горњи Милановац : Музеј Рудничко-таковског краја : Дечје новине, 1997. – 195 стр. Политические и культурные отношения России с югослављнскими землями в первой трети XIX века : документы / (составители Е. П. Кудрявцева, Г. А. Кузнецова, Р. Люшич, К. К. Миронова, Н. И. Плотникова, В. М. Хевролина, Н. И. Хитрова). – Москва : „Наука“, 1997. – 382 стр. Обреновићи и њихов родослов. – Горњи Милановац : Скупштина општине : Музеј Рудничко-таковског краја, 1998. – 29, стр. са генеалошким таблама The Obrenovićs and their Genealogy. – Gornji Milanovac : Municipal Authorities : The Museum of the Rudnik-Takovo Region, 1998. – 29 стр., стр. са генеалошким таблама Прањани у државним пописним књигама (1820–1867) / предговор написао и приредио за штампу Радош Љушић. – Горњи Милановац : Музеј Рудничко-таковског краја, 1998. – 196 стр. Предговор / Радош Љушић, 4–13.