thumb|Рукопис дела To the Queen (или To The Queen by the players) је кратка песма од 18 стихова која хвали Елизабету I приписана Вилијаму Шекспиру.

Шекспиролог Џонатан Бејт је укључио песму у комплетна издања Шекспирових дела објављених 2007. Песма коју је Бејт описао као написану на „полеђини коверте“, вероватно је настала као епилог за извођење драме у присуству краљице. Бејт верује да је написана да би се читала након што је „Како вам драго“.

Амерички научници Вилијам Ринглер и Стивен Меј открили су песму 1972. у свесци човека по имену Хенри Стенфорд, за кога се зна да је радио у домаћинству Лорда Чемберлена. Други научници су од тада оспорили приписивање ауторства Шекспиру.

Текст песме

Атрибуција Ринглер и Меј су први пут условно дали атрибуцију Шекспиру, а њихово становиште је прихватио 2005. Џејмс С. Шапиро, који је сугерисао да је дело можда написано као епилог за представу „Сан летње ноћи“. Он је тврдио да метрика одговара Обероновим завршним линијама и добро познатом објављеном епилогу на крају дела.

Други аутори су тврдили да је вероватније да је коришћена за Како вам се свиђа, јер је била повезана са темама у представи.

Међутим, други научници се не слажу. Године 2009. Мајкл Хатавеј је тврдио да је већа вероватноћа да ће песма бити од Бена Џонсона.Michael Hattaway, Dating As You Like It, Epilogues and Prayers, and the Problems of "As the Dial Hand Tells O'er", , Summer 2009, pp. 159–160.

Он каже да су могући аутори и Шекспир и Томас Декер. Хелен Хекет је 2011. године тврдила да је Декер највероватнији аутор. Декер се појављује као најјачи кандидат, из разлога који укључују његову сталну преокупацију бројчаницима и временским циклусима, његову опсежну композицију краљевског панегирика и снажне сличности овог и неких других његових дела. Хекет наводи да је, за разлику од Шекспира, Декер редовно писао стихове о Елизабети и сугерише да је песма требало да се изговори на крају његове драме Обућарски празник.

Референце

Категорија:Енглеска књижевност Категорија:Ренесансна књижевност Категорија:Дела Виљема Шекспира