мини|Кртола артичоке из које се добија инулин Пребиотици су посебна врста несварљивих влакана и других супстанци које обезбеђују одговарајуће окружење у цревима за раст бактерија цревне флоре..

Дефиниције — пробиотик и синбиотик Пробиотици су живи микроорганизми односно микробни састојци хране који се конзумирају у одговарајућем броју и чија присутност у човековом организму благотворно делује на одржање здравља.Spence, J. T. (2006): Challenges related to the composition of functional foods, Journal of Food Composition and Analysis, 19 (S4–S6)

Синбиотици су комбинација пробиотика и пребиотика, у коме пробиотици и пребиотици делују синергистички (појачавају ефекат).

Историја Концепт пребиотика датира из 1980-их , времена када су идентификована дијетална влакна састављена од угљених хидрата које људи не могу да сваре, као што су резистентни скроб, нескробни полисахариди (целулоза, хемицелулоза, пектини, гуме и слуз) и олидесахариди и сахариди као што су фруктоолигосахариди (подгрупа инулина са степеном полимеризације мањим од десет)​, галактоолигосахариди ( са степеном полимеризације између два и осам) и ксилоолигосахариди (са степеном полимеризације између два и десет) које подстичу развој одређених бактерија у цревном тракту.

Опште информације мини|Кртола Yacon-а која се традиционално гаји на Блиском истоку, Средњим Андима у Колумбији и у Аргентини. Осим што спада у функционална храна, користи се у лечењу високог холестерола и дијабетеса, јер туберкуле садрже много фруктана, углавном инулина и фрукто-лигосахарида (ФОС), једињења отпорних на желудачне сокове и који пролазе кроз дигестивни тракт без метаболише, обезбеђујући мање калорија и обављајући сличне функције као храна која садржи дијетална влакна. Може се сматрати и пробиотичком храном. Пребиотици нису живи организми већ супстанце које људско тело не разграђује. Њихово распадање почиње тек у дебелом цреву под утицајем бактерија. Њихови производи разградње уништавају патогене организме и стимулишу раст нормалне цревне флоре.

Најпознатији пребиотик је инулин,GIBSON, G. R.. The Jornal of Nutrition, [S.l.], n. 7, полисахарид који се састоји од Д-фруктозе и мале количине (2—3%) Д-глукозе. Инулин стимулише раст бактерија млечно-киселинског врења (пробиотика).

Ако се претрера са уносом производа које садрже инулин може доћи до надувавања и надимања. Због немогућност варења инулина у желуцу и танком цреву, његово дејство на ниво шећера у крви је минимално, јер се не разлаже на моносахариде, па га могу користити оболели од шећерне болести.

Инулин у организму побољшава апсорпцију калцијума.

Функција Већина истраживања о пребиотицима фокусирала се на ефекте које пребиотици дају на бифидобактерије (које су осетљиве на ефекте најчешће коришћених антисептика и дезинфекционих средстава) и лактобациле... Ове бактерије су истакнуте као кључни пребиотици и корисне бактерије у цревима јер могу имати неколико корисних ефеката на домаћина у смислу побољшања варења (укључујући, али не ограничавајући се на побољшање апсорпције минерала)Coxam V (November 2007). (11 Suppl): 2527S–33S. . и ефикасност и интринзичну снагу имуноског система.. мини|Јужноамеричко поврће које се узгаја због својих огромних кртола налик далијама, који се могу јести као водени кестени или згњечити и редуковати да би се направила замена за јаворов сируп без калорија. Показало се да и бифидобактерије и лактобацили имају различите пребиотске специфичности и да селективно ферментишу пребиотска влакна на основу ензима карактеристичних за популацију ових бактерија.. Тако, лактобацили преферирају инулин и фруктоолигосахариде, док бифидобактерије показују специфичност за инулин, фруктоолигосахариде, ксилоолигосахариде и галактоолигосахариде.

Производ који стимулише бифидобактерије је описан као бифидогени фактор, концепт који се преклапа, али није идентичан са пребиотиком. Студије су такође показале да пребиотици, осим што стимулишу раст корисних цревних бактерија, такође могу да инхибирају раст штетних и потенцијално патогених микроба у цревима, као што је нпр. клостридија.

Механизам дејства Ферментација је главни механизам деловања за коју пребиотици користе корисне бактерије у дебелом цреву... И бифидобактерије и лактобацилус су бактеријске популације које користе сахаролитички метаболизам да разбију супстрате.

Бифидобактеријски геном садржи многе гене који кодирају ензиме који модификују угљене хидрате, као и гене који кодирају протеине за унос угљених хидрата. Присуство ових гена указује на то да бифидобактерије садрже специфичне метаболичке путеве специјализоване за ферментацију и метаболизам олигосахарида биљног порекла, или пребиотика. Ови путеви у бифидобактеријама на крају производе кратколанчане масне киселине, које имају различите физиолошке улоге у функцијама тела.

Референце

Литература

Coppa GV, Bruni S, Morelli L, Soldi S, Gabrielli O. :S80–S83. Holsinger VH. Lactose. In: Wong NP, Jenness R, Keeney M, Marth EH, editors. Fundamentals of dairy chemistry. 3rd ed. Van Nostrand Reinhold Co.; New York, NY, USA: 1988. pp. 279–342. Rettger LF, Cheplin HA. A treatise on the transformation of the intestinal flora with special reference to implantation of Bacillus acidophilus. Yale University Press; New Haven: 1921. .

Спољашње везе International Scientific Association for Probiotics and Prebiotics

Категорија:Функционална храна