Бугарско-српски рат 853. године вођен је између Бугарског каната и Српске кнежевине. Био је то други сукоб у средњовековним бугарско-српским ратовима.
Прелудиј и рат После смрти српског кнеза Властимира око 850. његова држава је подељена између његових синова. Властимир и Пресијан, отац Бориса I, међусобно су се борили у бугарско-српском рату (839–42), који је резултирао српском победом. Борис је настојао да се освети за тај пораз, да би 853. или 854. године бугарска војска предвођена Владимиром-Расатом, сином Бориса I, извршила инвазију на Србију, са циљем да замени византијско превласт над Србима.
Српску војску предводили су Мутимир и његова два брата, који су победили Бугаре, заузевши Владимира и 12 бојара. Борис I и Мутимир су се договорили о миру (а можда и о савезу), а Мутимир је своје синове Прибислава и Стефана послао на границу да испрате заробљенике, где су разменили предмете у знак мира. Сам Борис им је дао „богате дарове“, а њему „два роба, два сокола, два пса и 80 крзна“.F. Raçki, Documenta historiae Chroatie etc., Zagreb, 1877, str. 359.П. Шафарик, Славян. древн., II, 1, стр. 289.Const. Porphyr., ibid., cap. 32, pp. 154–155
Последице Унутрашњи сукоб међу српском браћом довео је до тога да Мутимир два млађа брата протера на бугарски двор. Мутимир је, међутим, из политичких разлога у свом двору задржао нећака Петра. Разлог заваде није познат, мада се претпоставља да је била последица издаје. Петар ће касније победити Прибислава, Мутимировог сина, и заузети српски престо.
Галерија
Референце
Категорија:Српско-бугарски ратови Категорија:Кнежевина Србија у раном средњем веку Категорија:Историја Србије у средњем веку