мини|Снимак мултифотонском флуоресценцијом култивираних Хела ћелија са флуоресцентним протеинским циљевима Голгијевог апарата (наранџасто), микротубула (зелено) и бројача бојењем за ДНK (цијан). Хела () је тип ћелије у умртвљеној ћелијској линији која се употребљава у научним истраживањима . Она је најстарија и најшире употребљавана линија људскјких ћелија . Линија је изведена из ћелија канцера грлића матернице, које су узете 8. фебруара 1951 од Хенријете Лакс, пацијента која је умрла од рака, 4. октобра 1951. За ћелије је утврђено да су изузетно издржљиве и пролиферативне (брзоделеће), што оправдава њихову широку примену у научним истраживањима .
Ћелије Хенријетиног тумора су биле узете без без њеног знања или пристанка истраживача Џорџа Геја, који је утврдио да су се могле одржавати у животу . Пре тога, ћелије које су култивиране из других ћелија могле су преживети само неколико дана.
Научници су провели више времена покушавајући да ћелије држе у животу него на стварна истраживања о њима, али неке ћелије из узорка Хенријетиног тумора понашале су се другачије од других. Џорџ Геј је успео да изолује једну специфичну ћелију, умножи је и покрене линију ћелија. Геј је ту линију назвао узорак Хела, према почетним словима имена Хенријете Лакс. То су биле прве људске ћелије узгојене у лабораторији које су биле "бесмртне", односно да нису умрле након неколико ћелијских подела, и као такве су се могле користити за обављање многих експеримената. То представља огромну благодат за медицинска и биолошка истраживања
Стабилан раст Хела ћелија омогућио је истраживачима у болници Универзитета Минесота Хоспитал да постигну успешан развој полио вируса, омогућавајући развој одговарајуће вакцине , а 1954, Џонас Салк, употребом ових ћелија, развио је вакцину за полио вирус. Да би тестирали Салкову нову вакцину, ћелије су ставили у масовну производњу у првој лаобораторији која је икада производила ћелије .
1955. године Хела ћелије су биле прве људске ћелије које су успешно клониране . Потражња за Хела ћелија брзо је расла. Будући да су стављене у масовну производњу, Харијетине ћелије су користили научници широм света за "истраживање рака, АИДС-а, ефеката зрачења и отровних материја, мапирање гена, и безброј других научних тежњи. Хела ћелије се и данас користе за тестирање људске осетљивости на траке, лепкове, козметику, и многе друге производе. Научници су умножили око 20 тона њених ћелија, а заштићено је готово 11.000 патената који укључују Хела ћелије .
Референце
Спољашње везе Тужна животна прича мајке модерне медицине
Категорија:Генетика Категорија:Биоетика Категорија:Биотехнологија