мини|Зграда Гимназије, службени улаз

Неготинска гимназија, основана 1839, године једина је гимназија у Неготину и једна од најстаријих гимназија у Србији.

Историјат Неготинска гимназија наставља традицију школовања Полугимназије у Неготину (двогодишња Главна школа) која је почела са радом 10. септембра 1839. године одлуком Државног савета и потврдом Намесништва Књаза Српског о пресељењу Зајечарске полугимназије (Главне школе) у Неготин. На основу предлога Министарстава правосуђа и просвете од 29. августа 1839. године донета је одлука да се Зајечарска полугимназија пресели у Неготин, а већ 10. септембра Полугимназија у Неготину почиње са радом. За првог професора именован је Исак Облучаревић, дотадашњи професор полугимназије у Зајечару.

У прве три године рада професори су предавали по Наставном плану за гимназију и полугимназије од 8. октобра 1838. године. Ученици су у првом разреду изучавали предмете: Српска граматика до синтаксиса, Всвемирна историја стара, Земљоописаније математическо и понаособ Сербије, из Јестествене историје царства животиња, из Численице од почетка не и наименована числа до разбијенија (закључително), Упражненија славенског језика и Немачки језик. У другом разреду учили су се следећи предмети: Српски синтаксис (прво теченије), Почетак славенске граматике (друго теченије), Ауктор за етимологическо анализирање, Всемирна историја средња, из Земљоописанија воступленије у земљописаније и из политическога о Европи, из Јестествене историје царство растенија и ископаеми, из Численице од разбијања до правила тројног простог (закључително) и Немачки језик.

Све до 1844. Главна школа имала је две граматикалне класе, односно два разреда. Систематска настава почиње од 1844. објављивањем "Устројења јавног училишног наставленија". Према попису из 1847. у три разреда било је уписано 27 ученика, од чега у првом 10, у другом 12, а у трећем само 5. Већ 1854. број ученика је повећан на 52. мини|Наставнички колектив Гимназије 1941. године Године 1860. дошло је до укидања Неготинске гимназије, када је враћена у Зајечар, да би 1867. године била поново пресељена у Неготин. Зидање нове зграде завршено је 1898. године, па је до 1902. године радила као приватна, а од 1902. до 1915. године као државна непотпуна (шестогодишња) полугимназија. У време балканских ратова (1912 — 1913) и првог светског рата (1915 — 1918) настава се у гимназији изводила на бугарском језику. мини|Пројекат С. Мисловског за проширење старе зграде неготинске гимназије, 1924. Обнова рада Неготинске шесторазредне гимназије уследила је одмах после ослобођења од бугарске окупације, а од 1920. године Неготинска гимназија је постала потпуна (осморазредна), да би од школске 1929/30. године била државна реална гимназија. Доградња два крила зграде завршена је 1930. године, па су на тај начин добијене две сале: свечана и фискултурна и шест учионица.

Уочи и у току другог светског рата Гимназија је радила у погоршаним условима, а у току рата била је доста оштећена. Тешки услови рада у Неготинској гимназији били су и у првих десет година од ослобођења Неготина.

Образовно-васпитни рад У свом образовно-васпитном раду, Неготинска гимназија је радила по плановима и програмима који су се често мењали. Тако су, у периоду од 1955. до школске 1979/80. године, извршене две реформе школског система (1960. са корекцијом 1965. године и радикална реформа 1976. године са преласком на средње усмерено образовање од школске 1977/78. године).

Ради успешности спровођења наставног плана и програма, у Неготину је 1978. године формиран Образовни центар „12. септембар” састављен од три неготинске средње школе: Гимназије „Предраг Костић”, Пољопривредне школе „Рајко Боснић” и Машинско-електротехничке школе „Иво Лола Рибар”.

Наведени Образовни центар расформиран је 1990. године. У међувремену, 1986. године донет је нови наставни план и програм за школе средњег усмереног образовања са којим је предвиђено усмерење од првог разреда, а не од трећег као до тада, и Гимназија је добила три струке: природно-математичку, економско-комерцијалну и хемијско-технолошку.

Због потребе повећања школског простора, школска зграда је дограђена и добила садашњи изглед. Школске 1990/91. године, после четрнаест година прекида, Гимназија у Неготину поново је уписала ученике који ће се школовати по гимназијским програмима: по два одељења друштвено-језичког и природно-математичког смера.

Награде и признања За дугогодишњи успешан рад, Неготинска гимназија је добила висока признања: 1939. Краљев орден Светог Саве I реда, 1969. Орден заслуга за народ са златном звездом, 1974. Септембарска награда града Неготина, 2002. Орден Светог Саве (Министарство просвете РС). 2020. Мајска награда општине Неготин

Види још Петар Мишић Никола Пашић Ђорђе Станојевић Стеван Стојановић Мокрањац Бранко Вукосављевић Сима Лозанић Синиша Станковић

Референце

Спољашње везе Званична презентација

Категорија:Гимназије у Србији Категорија:Средње школе у Неготину