Милан Влајчић (Београд, 23. август 1939 — Београд, 9. фебруар 2022) био је српски новинар, књижевник, књижевни и филмски критичар.
Биографија Рођен је у породици индустријалца Михајла Влајчића и историчарке уметности Вере Влајчић.
Он је дипломирао општу књижевност са теоријом књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Са објављивањем критике и других публикација почео 1960. године у часопису Дело и другим часописима.
Уређивао је културне рубрике Студента и Младости, књижевне листове и часописе Видици, Гледишта и Књижевни гласник (издавачка кућа Откровење).
Од 1970. као новинар и уредник дневног листа Политике писао је о позоришну, телевизијску и радио-критику, а радио је као стални филмски критичар тог листа од 1985-2004. Потом је од 2014. радио као филмски критичар и културни коментатор дневног листа Блиц и портала Нова.
Влајчић је био један од водећих хроничара ФЕСТ-а.
Један од оснивача је и први председник Суда новинске части у Независном удружењу новинара Србије (НУНС), члан је Српског књижевног друштва (СКД) и српског Пен-Центра, Међународне асоцијације филмских критичара ФИПРЕСЦИ (Минхен), академија АФУН и ПАНУ.
Био је члан међународних жирија на филмским фестивалима у Кану, Берлину, Венецији, Монреалу, Бечу, Минхену, Кракову и Монпељеу. У два мандата био је члан НИН-овог жирија и четири пута председник жирија.
Новчани износ добијен уз Награду фондације Тања Петровић (500 евра) уступио је Радионици интеграције коју води глумац Предраг Мики Манојловић.
Говорио је енглески и француски језик, служио се шпанским, италијанским и немачким. Био је у браку са Душком Максимовић.
Његов легат поклоњен је Народној библиотеци Србије јуна 2022. године, а један легат је отворен у Југословенској кинотеци марта 2023. године.
Награде Награда Фондације Тања Петровић, 2014. Награда за најбољу југословенску филмску критику на конкурсу Морава-филма (Београд), 1977. године Награда „Милан Богдановић” за 1981. годину – за најбољу новинску књижевну критику у новинама, на радију и ТВ Награда „Душан – Дуда Тимотијевић” (коју додељује недељни лист ТВ новости), за најбољу телевизијску критику у југословенским медијима у 1984. години Награда „Златно перо” (коју додељује Институт за филм у Београду), за најбољу филмску критику у југословенским медијима у 1988. години Награда Златни беочуг града Београда 2000. године за трајни допринос култури Награда Браћа Карић за допринос културном новинарству, за 2003. годину Награда „Небојша Поповић“ 2018 (Културни центар Београда, Филмски центар Србије, Југословенска кинотека) за трајни допринос филмској култури Награда Животни стил 2018 (независна кућа Фабрика) за допринос култури Србије
Дела Попришта (Независна издања арх. С. Машића) Једном и никад више (библиотека 20. век, БИГЗ, 1979) Ћути и пливај даље (библиотека Грифон, Народна књига, 1983) Пристрасна лектира (Рад, Београд) Узводно од Џимија Барке (Културни центар, Ниш, 2001) Ноћ у Казабланки (Откровење, Београд, 2001) Фест, одбројавање (Градска скупштина, Београд, 2002) Легенда о зиду (Ков, Вршац, 2008) Градска шетња (Ков, Вршац, 2010) Поглед из огледала (Kukić Edition, Чачак, 2015) Потемкинови потомци (Kukić Edition, Чачак, 2019) Звездана прашина (Дерета, 2018) Кавијар за сиротињу (Градац, 2022) Време Сутјеске, сценарио
Референце
Спољашње везе Сећање на Милана Влајчића („Радио Београд 2”, 10. фебрурар 2022) Човек укуса и мере („Политика”, 11. фебруар 2022) Милан Влајчић – ерудита и непоткупљив интелектуалац („Политика”, 15. фебруар 2022) Тамо где је Влаја отпутовао... („Политика”, 10. март 2022) Кавијар за сиротињу Милана Влајчића („Политика”, 26. децембар 2022)
Категорија:Рођени 1939. Категорија:Умрли 2022. Категорија:Новинари из Београда Категорија:Књижевници из Београда Категорија:Српски новинари Категорија:Српски филмски критичари Категорија:Српски књижевници Категорија:Студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду Категорија:Добитници Награде Милан Богдановић Категорија:Носиоци националне пензије Републике Србије Категорија:Сахрањени на Новом гробљу у Београду