десно|мини|350x350пиксел|Анимирана мапа територијалне еволуције Сједињених Држава (кликните да видите слику у пуној величини) мини|Мапа америчког Бироа за попис становништва која приказује територијалне аквизиције и датуме државности, направљена 1970-их

Сједињене Америчке Државе створене су 4. јула 1776. године, Декларацијом о независности тринаест британских колонија у Северној Америци. У Резолуцији Ли од 2. јула 1776. колоније су решиле да су слободне и независне државе. Унија је формализована у Статуту конфедерације, који је ступио на снагу 1. марта 1781, након што га је ратификовало свих 13 држава. Њихову независност признала је Велика Британија Париским уговором из 1783. године, којим је окончан Амерички револуционарни рат. Ово је ефективно удвостручило величину колонија, које су сада могле да се протежу на запад поред Прокламационе линије до реке Мисисипи. Ова земља је била организована у територије, а затим и државе, иако је и даље постојао неки сукоб са грантовима од мора до мора које су тражиле неке од првобитних колонија. Временом су ови грантови уступљени савезној влади.

Прво велико ширење земље дошло је куповином Луизијане 1803. године, која је удвостручила територију земље, иако је југоисточна граница са шпанском Флоридом била предмет многих спорова све док она и шпанске претензије на Орегон нису уступљене САД 1821. Држава Орегон је дала Сједињеним Државама приступ Тихом океану, иако је једно време била подељена са Уједињеним Краљевством.Van Zandt, pp. 14–15 Анексија Републике Тексас 1845. довела је директно до Мексичко-америчког рата, након чега су победничке Сједињене Државе добиле северну половину територије Мексика, укључујући и оно што је брзо постало Калифорнија.Van Zandt, pp. 151–153 Међутим, како се развој земље кретао на запад, питање ропства је постало важније, уз енергичну дебату о томе да ли ће нове територије дозволити ропство и догађаје као што су компромис у Мисурију и Крвави Канзас. Ово је достигло врхунац 1860. и 1861. године, када су владе јужних држава прогласиле своје отцепљење од земље и формирале Конфедеративне Америчке Државе. Амерички грађански рат довео је до пораза Конфедерације 1865. и коначног поновног пријема држава у Конгрес Сједињених Америчких Држава. Културно веровање у манифестну судбину Сједињених Држава дало је снажан подстицај за ширење на запад у 19. веку.

Ширење земље изван Северне Америке почело је 1856. доношењем Закона о острвима гуано, што је довело до полагања права на многа мала и ненасељена, али економски важна острва у Тихом океану и Карипском мору. Већина ових потраживања је на крају напуштена због конкурентских потраживања из других земаља или због ископавања гуана. Ширење на Тихи океан кулминирало је анексијом Хаваја 1898. године, након збацивања њихове владе пет година раније. Аљаска, последња велика аквизиција у Северној Америци, купљена је од Русије 1867.

Подршка независности Кубе од Шпанског царства и потапање УСС Мајне довели су до Шпанско-америчког рата 1898. године, у којем су Сједињене Државе освојиле Гвам, Порторико и Филипине и окупирале Кубу на неколико година. Америчку Самоу су купиле Сједињене Државе 1900. године након завршетка Другог грађанског рата у Самоану.. Сједињене Државе су купиле Америчка Девичанска острва од Данске 1917.http://www.vinow.com/general_usvi/history/ Vinow.com. Virgin Islands History. Retrieved January 18, 2018. Гвам и Порторико остају територије; Филипини су постали независни 1946, након што су били главно борилиште Другог светског рата. Након рата, Уједињене нације су повериле многа острва Сједињеним Државама, и док су Северна Маријанска Острва остала територија САД, Маршалска Острва, Савезне Државе Микронезије и Палау су изашле из територије под поверењем као независне нације. Последња велика међународна промена била је аквизиција 1904. и повратак у Панаму 1979. године, у зоне Панамског канала, неинкорпорисане америчке територије које су контролисале Панамски канал. Коначни уступак формалне контроле над регионом предат је Панами 1999. године.

Што се тиче унутрашњих граница, иако би се територије могле променити по величини, једном успостављене државе генерално су задржале своје почетне границе. Само четири државе — Мејн, Кентаки, Вермонт и Западна Вирџинија — створене су од земље на коју полаже права друга држава; сви остали су створени са територија или директно из аквизиција. Четири државе — Луизијана, Мисури, Невада и Пенсилванија — значајно су се прошириле стицањем додатне федералне територије након њиховог првобитног пријема у Унију. Аризона, као последња држава суседних Сједињених Држава, која се обично назива „нижих 48“, примљена је 1912; Хаваји као педесета и најновија држава примљена је 1959. године.

Легенда за мапе

1776–1784 (Америчка револуција) ДатумДогађајПромена на мапи4. јул 1776.Тринаест колонија Краљевства Велике Британије у Северној Америци заједно су прогласиле своју независност као Сједињене Америчке Државе, иако је неколико колонија већ појединачно прогласило независност: Колонија Конектикат, која постаје Држава КонектикатVan Zandt, pp. 72–74 Окрузи Њу Касл, Кент и Сусек, у Делаверу, познатији као Доњи округи у Делаверу, који су били колонија Делавера пре њиховог проглашења независности 15. јуна 1776.Van Zandt, pp. 84–85 Провинција Џорџија, која постаје Држава ЏорџијаVan Zandt, pp. 100–104 Провинција Мериленд, која постаје држава МерилендVan Zandt, pp. 85–88 Провинција Масачусетс залив, која постаје држава МасачусетсVan Zandt, pp. 65–71 Држава Њу Хемпшир, која је била провинција Њу Хемпшир пре њиховог проглашења независности 15. јуна 1776.Van Zandt, pp. 60–64 Провинција Њу Џерзи, која постаје држава Њу ЏерзиVan Zandt, pp. 79–80 Провинција Њујорк, која постаје држава Њујорк Van Zandt, pp. 74–79 Провинција Северна Каролина, која постаје држава Северна Каролина; неки верују да је колонија прогласила независност 20. маја 1775, али то је спорноVan Zandt, pp. 96–99 Провинција Пенсилванија, која постаје држава ПенсилванијаVan Zandt, pp. 80–84 Држава Роуд Ајланд и Провиденс Плантажа, познатија као Роуд Ајланд, која је била колонија Род Ајланда и Провиденс Плантажа пре проглашења независности 4. маја 1776.Van Zandt, pp. 71–72 Провинција Јужна Каролина, која постаје држава Јужна КаролинаVan Zandt, pp. 99–100 Колонија Вирџинија, која постаје Комонвелт ВирџинијаVan Zandt, pp. 92–95

Главни град није посебно утврђен; у то време, Континентални конгрес се састао у Филаделфији.

Многе државе су имале нејасно дефинисане и прегледане границе; које нису забележене као спорне на мапама осим ако није било активног спора. Границе Северне Каролине биле су посебно лоше испитане, њена граница са Јужном Каролином је урађена у неколико делова, од којих ниједан није заиста одговарао духу повеље, а њена граница са Вирџинијом је испитана само на пола пута ка унутрашњости од мора.

Неколико североисточних држава имало је преклапајуће захтеве: Конектикат, Масачусетс и Њујорк све су полагале право на земљиште западно од својих прихваћених граница, преклапајући се једна са другом и са значајним захтевом Вирџиније. Од ова три, само је Конектикат озбиљно наставио са својим захтевима, док се сматра да је Вирџинија имала најлегитимније право на огроман северозапад, поделивши га на округе и задржавши ограничену контролу.

Велика Британија је полагала право на нове Сједињене Државе, укључујући острво Макијас Сил и Норт Рок, два мала острва на североисточној обали која до данас остају спорна.alt=Map of the change to the United States in central North America on July 4, 1776|250pxСпорови: alt=Map of the international disputes involving the United States in central North America from July 4, 1776, to January 15, 1777|250px20. септембар 1776.Окрузи Њу Касл, Кент и Сусек, након Делавера, донели су устав, преименујући се у Држава Делавер.alt=Map of the change to the United States in central North America on September 20, 1776|250px28. септембар 1776.Држава Пенсилванија донела је устав, преименујући себе у Комонвелт Пенсилваније.без промена на мапи20. децембар 1776.Да би избегли британске снаге које су вршиле притисак на Филаделфију, Континентални конгрес је почео да се састаје у Балтимору.alt=Map of the change to the United States in central North America on December 20, 1776|250px15. јануар 1777.Североисточни регион Њујорка, познат као Њу Хемпширски грантови, прогласио је независност као Нови Конектикат.Vermont 2006 J.R.H. 3, Joint Resolution Designating January as Vermont History and Independence Month Спорови: alt=Map of the change to the international disputes involving the United States in central North America on January 15, 1777|250px4. март 1777.Континентални конгрес се вратио у Филаделфију након што је престао притисак од стране британских снага.alt=Map of the change to the United States in central North America on March 4, 1777|250px4. јун 1777.Нови Конектикат је преименован у Вермонт.Спорови: