Арапско-персијско-грчко-српски уџбеник конверзације је књига написана у 15. стољећу у Османком царству.
Историјат Дјело је настало на султановој Порти. Не постоји тачна година објављивања али се сматра да је уџбеник настао за вријеме и потребе султана Мехмеда Другог Освајача и његових синова.
У том историјском периоду османски функционери српског поријекла заузимају високе положаје у управи царства.
Књига се данас чува у Истанбулу.
Концепт Полазни текст уџбеника је на арапском језику. Иза сваког арапског ретка следи његов превод на персијски, грчки и српски језик. Комплетан текст написан је арапским писмом (Алхамијадо).
Уџбеник је конципиран у облику дијалога две особе, у којем се смјењују питања и одговори.
Текст уџбеника је подјељен по цијелинама као што су: трговина, обавезе дјеце према родитељима и васпитачима, студије Курана, посјета џамији, питања о поријеклу и занимању саговорника, вријеме, рад у винограду, рад на пољу.
Садржане архаичне српске ријечи
богобојник богострашник далекост даждан даждити говорац јестија јуха кто лагахно лажац лепост личник љубеница љубник многосмејац научитељ незнаник нитко оделати огојити ојутрити се оместити оснежити озорити полесан постник праздан премамитељ преварник примитељ проститељ работа седалиште слугати слушаник страшник сух удобрити се укривити уломити се умолити се уравнити уработати утамнити се увисочити се великост заборавњац злоговорник знаник
Референце
Категорија:Књиге