Лос Анђелес лејкерси () амерички професионални је кошаркашки клуб из Лос Анђелеса. Наступају у НБА лиги као дио Пацифичке дивизије у Западној конференцији. Утакмице на домаћем терену играју у Крипто.ком арени, коју дијеле са тимом из ВНБА — Лос Анђелес спарксима и тимом из НХЛ-а — Лос Анђелес кингсима. Једни су од најуспјешнијих тимова у историји НБА, са освојених 17 титула. Такође држе рекорд и по највећем броју учешћа у великом финалу НБА, закључно са 2025. 32 пута, а и по броју изгубљених финала, 15. Освојили су и први трофеј новоустановљеног НБА купа тријумфом на завршном турниру у Лас Вегасу децембра 2023. године.
Тим је основан 1947, након куповине угашеног тима — Детроит гемса, који су се такмичили у Националној лиги (НБЛ). Нови тим почео је да игра у Минеаполису, у Минесоти, под именом Минеаполис лејкерси.Reavis, Tracey in Sacchare (ed) Као члан НБЛ лиге, тим је освојио титулу 1948, након чега је прешао да се такмичи у ривалској организацији — Кошаркашкој асоцијацији Америке (БАА), гдје је освојио титулу 1948. Лиге НБЛ и БАА су се спојиле 1949. у НБА, а Лејкерси су освојили титулу четири пута у првих пет година од оснивања нове лиге, предвођени Џорџом Мајканом. Током 1950-их, тим је имао финансијских проблема након што је Мајкан завршио каријеру и премјештен је у Лос Анђелес, прије почетка сезоне 1960/61.
Предвођени Елџином Бејлором и Џеријем Вестом, Лејкерси су током 1960-их играли шест пута у финалу и сваки пут су поражени од Бостона, чиме је отпочело њихово ривалство. Године 1968, у тим је дошао четвороструки добитник награде МВП, за најкориснијег играча лиге — Вилт Чејмберлен, а предвођени њиме, Лејкерси су освојили шесту титулу првака укупно и прву у Лос Анђелесу, 1972. Након што су Чејмберлен и Вест завршили каријере, тим је довео Карима Абдул Џабара, који је више пута добио награду за МВП-ија, али Лејкерси нису успјели да се пласирају у финале крајем 1970-их. Године 1979, Џери Бус је купио тим, а на драфту, изабрали су Меџика Џонсона као првог пика, чиме је почело ново златно доба тима.
Са комбинацијом Џонсона и Абдул Џабара, као и тренера — Пета Рајлија, који је дошао 1981. и Џејмса Вордија, који је дошао 1982, Лејкерси су постали доминантни током 1980-их. Тим је добио надимак „шоутајм“, због брзог преласка из одбране у напад, који је предводио Џонсон. Играли су осам финала за девет година, од чега четири против Бостона и освојили су пет титула.
Након што су се Џонсон, Абдул Џабар и Ворди повукли, Лејкерси нису успјели да се пласирају у финале лиге током 1990-их. Године 1996. у тим је стигао Коби Брајант, који је учествовао на драфту директно након завршетка средње школе, као и Шакил О’Нил, који је дошао као слободан агент, због којег су Лејкерси трејдовали Влада Дивца. У периоду од 2000. до 2002. заједно са тренером — Филом Џексоном, дуо је предводио тим до три титуле заредом, што је био други пут у историји да су освојили три титуле заредом, први пут од 1950-их, када су наступали у Минеаполису. Након пораза у финалу 2004. од Детроит пистонса, Лејкерси су трејдовали О’Нила. Године 2008, у тим је дошао Пау Гасол, након чега су Лејкерси освојили двије титуле заредом — 2009. и 2010, послије чега нису успјели да се пласирају у финале током наредне деценије, а Брајант је завршио каријеру 2016, након чега Лејкерси нису успјели да се пласирају у плеј оф четири сезоне заредом. Године 2018, у тим је дошао Леброн Џејмс, а годину дана касније и Ентони Дејвис, који су предводили тим до титуле 2020, прве након десет година.
Лејкерси држе рекорд са најдужим низом побједа, са укупно 33 побједе заредом у сезони 1971/72. Укупно је 31 играч Лејкерса ушао у кућу славних, шест тренера и један помоћни тренер. Четири играча која су играла за тим проглашена су за најкориснијег играча лиге — Абдул Џабар и Џонсон по три пута, Брајант и О’Нил по једном. Повукли су из употребе укупно 14 бројева.
Историја 1947–1958: Почеци и Минеаполис
upright|thumb|Сувласник тима Минеаполис — Бенџамин Бергер.
Лејкерси су основани 1947, када су Бен Бергер и Морис Чалфен, из Минесоте, купили тим Детроит гемсе, који је угашен те године, а који се такмичио у националној кошаркашкој лиги (НБЛ), за 15.000 долара, од власника Гемса — Маурија Винстона. Спортски новинар из Минеаполиса — Сид Хартман, играо је кључну улогу у склапању договора, а касније и тима. Инспирисани надимком Минесоте, „Земља 10,000 језера“, узели су име Лејкерси. Хартман је помогао да Џон Кундла, са универзитета Сент Томас, буде први тренер тима, тако што се састао са њим и представио му идеју тима.
Током почетних сезона, за тим су наступали Џим Полард, Херм Шефер и Џорџ Мајкан, који је постао најдоминантнији играч у НБЛ-у, а од стране НБА, касније је описан као прва суперзвијезда лиге. У првој сезони, предводили су тим до првог мјеста у регуларном дијелу, са 43 побједе и 17 пораза, а затим до прве титуле у историји тима, те сезоне.
Године 1948, тим се премјестио из НБЛ у БАА, гдје је Микан биљежио просјечно 28,3 поена по утакмици, поставивши рекорд лиге. У финалу 1949, освојили су прву титулу у лиги, побиједивши Вашингтон капилотсе 4:2. Пред почетак сезоне 1949/50, НБЛ и БАА су се ујединиле у НБА, а Лејкерси су сезону завршили са 51 побједом и 17 пораза и постали су први прваци уједињене лиге, освојивши другу титулу заредом. У сезони 1950/51, Микан је, са просјеком од 28,4 поена по утакмици био најбољи стријелац лиге трећи пут заредом, а Лејкерси су завршили сезону са 44 побједе и 24 пораза, чиме су освојили другу титулу првака дивизије заредом. Једна од утакмица у регуларном дијелу, пораз 19:18 од Форт Вејн пистонса, постала је позната као утакмица са најмање поена у историји лиге.Sacchare (ed) У плеј офу, побиједили су Индијанаполис олимпијансе 2:1 у серији, али су изгубили од Рочестер ројалса у финалу дивизије.
left|upright|thumb|Џорџ Мајкан (#99), предводио је Лејкерсе до првих пет титула, а означен је као прва суперзвијезда лиге.
Током сезоне 1951/52, побиједили су на 40 утакмица и завршили су на другом мјесту у дивизији. У финалу 1952, играли су против Њујорк никса, које су побиједили 4:3 у серији и освојили трећу титулу. Микан је био лидер лиге у скоковима, са просјеком од 14,4 скока по утакмици и добио је награду за МВП-ија Ол-стара. Лејкерси су сезону завршили са 48 побједа и 22 пораза, након чега су побиједили Форт Вејн пистонсе и пласирали се у финале лиге, гдје су побиједили Њујорк никсе и освојили су титулу другу годину заредом. Иако је Микан био повријеђен већи дио током сезоне 1953/54, завршио је са просјеком од 18 поена по утакмици. Клајд Ловелет, који је изабран на драфту 1952, помогао је тиму да освоји Западну дивизију, након чега су освојили трећу титулу заредом и пету у шест година, побиједивши у финалу Сајракус националсе 4:3 у серији.
Након што је Микан завршио каријеру на љето 1954, Лејкерси су играли слабије, али су остварили 40 побједа. Побиједили су Рочестер ројалсе у првој рунди плеј офа, али су изгубили од Форт Вејн пистонса у полуфиналу. Иако су у наредне двије сезоне забиљежили негативни рекорд по броју пораза, успијевали су да се пласирају у плеј оф. Микан се вратио у другом дијелу сезоне 1955/56, али се мучио и поново се повукао на крају сезоне. У сезони 1956/57, Ловелет је завршио са просјеком од 20,6 поена и 13,5 скокова и предводио је тим у финале конференције. У сезони 1957/58, забиљежили су најгори резултат у историји, остваривши само 19 побједа. Микан, који је у претходне двије сезоне био генерални менаџер, постављен је на мјесто тренера, умјесто Кундле; након што је тим у првом дијелу сезоне остварио 9 побједа и 30 пораза, Микан је отпуштен, а Кундла је поново постављен на мјесто тренера.
Добили су право на првог пика на драфту 1958. и изабрали су Елџина Бејлора, који је затим добио награду за рукија године, док је, заједно са Бобом Петитом, подијелио награду за МВП-ија Ол-стара; током сезоне, остварио је просјек од 24,9 поена и 15,0 скокова по утакмици и помогао је Лејкерсима да заврше на другом мјесту у дивизији, са 33 побједе и 39 пораза.Sacchare (ed) (1994). p. 92–3 У финалу дивизије, побиједили су Сент Луис хоксе и пласирали се у прво финале лиге након 1954, али су изгубили од Бостон селтикса 4:3 у серији, чиме је почело њихово ривалство.
1958–1968: Прелазак у Лос Анђелес и ривалство са Бостоном
upright|thumb|Елџин Бејлор, играо је 13 година за Лејкерсе, са којима је играо осам финала.
У сезони 1959/60, последњој у Минеаполису, остварили су 25 побједа и 50 пораза. На дан 18. јануара 1960, тим је путовао у Сент Луис, када су морали принудно да слете. Због снијежне олује, пилот је скренуо са курса 150 миља, када је био приморан да слети у поље кукуруза, али нико није повријеђен. Због резултата, добили су право на другог пика на драфту 1960. и изабрали су Џерија Веста, са универзитета Западна Вирџинија. Прије почетка сезоне, Лејкерси су постали први тим у лиги чије је сједиште на Западној обали, након што је власник — Боб Шорт, премјестио тим у Лос Анђелес. У првој сезони под новим именом, тим је остварио 11 побједа више него претходне сезоне, а Бејлор је остварио просјек од 34,8 поена и 19,8 скокова по утакмици. На дан 15. новембра 1960, Бејлор је поставио нови рекорд НБА лиге по броју поена на једној утакмици, када је на утакмици против Њујорк никса постигао 71 поен, уз 25 скокова, срушивши рекорд од 64 поена. Лејкерси су се пласирали у плеј оф, гдје су изгубили 4:3 у серији од Сент Луиса у другој рунди; у седмој утакмици, изгубили су 105:103.
У сезони 1961/62, остварили су 54 побједе и 26 пораза, а предводили су их Бејлор са просјеком од 38,3 поена и Вест са просјеком од 30,8 поена по утакмици. Тим је ушао у финале, гдје је играо против Бостона. На петој утакмици, Бејлор је поставио рекорд по броју поена у финалу, постигавши 61 поен, уз 22 скока, Лејкерси су изгубили 4:3 у серији, а у седмој утакмици, изгубили су 110:107 након продужетка. Франк Селви, након што је направио два скока у последњих 40 секунди у регуларном дијелу, промашио је шут из скока за побједу, са пет метара; а 2010. изјавио је да га тај промашај и даље прогони, 40 година касније.
upright|thumb|left|Џери Вест, играо је 14 година за Лејкерсе, које је предводио до десет финала.
У сезони 1962/63, остварили су 53 побједе, док је Бејлор биљежио просјечно 34,0 поена по утакмици, а Вест 27,1. Пласирали су се у финале другу годину заредом, гдје су поново играли против Бостона и изгубили су 4:2 у серији. У сезони 1962/63, остварили су 42 побједе и 38 пораза, а изгубили су у првој рунди плеј офа, од Сент Луиса. У сезони 1963/64, остварили су 49 побједа; у финалу конференције, побиједили су Балтимор булетсе, а Вест је биљежио просјечно 46,3 поена по утакмици у серији.Sacchare (ed) У финалу лиге, поново су изгубили од Бостона, са 4:1 у серији.
У сезони 1965/66, изгубили су по четврти пут у пет година у финалу од Бостона, који је освојио титулу осми пут заредом; изгубили су 4:3 у серији. На седмој утакмици, на крају треће четвртине, Бостон је водио 16 разлике, након чега су Лејкерси направили серију од 33:19 у последњој четвртини, али су изгубили 95:93. У сезони 1966/67, остварили су 36 побједа и изгубили су у првој рунди плеј оф од Сан Франциско вориорса 3:0 у серији. У сезони 1967/68, стигли су до финала лиге, гдје су поново изгубили од Бостона 4:2, чиме су поражени од Бостона у свих пет финала на којима су играли у периоду од седам година. Након што су седам година играли у Спортској арени Лос Анђелес, прешли су у новоизграђену арену Форум, 1967.
1968–1973: Долазак Чејмберлена