Запаљење оптичког живца (ЗОЖ) или оптички неуритис је било којим узроком изазвана упала или оштећење видног (оптичког) нерва - снопа нервних влакана који преноси видне информације од ока до оптчких центара у мозгу.

Уобичајени симптоми ЗОЖ укључују бол са покретима очију и привремени губитак вида на једном оку.

Може бити повезано са демијелинизирајућим болестима, и инфективним или инфламаторним процесима.. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 17. Познат је и као оптички папилитис (када је захваћена папила видног живца), неуроретинитис (када постоји комбиновано захваћеност оптичког диска и околне мрежњаче у макуларној зони) и ретробулбарни неуритис (када је укњучен задњи део живца).

Најчешће се повезује са мултиплом склерозом, код које може довести до потпуног или делимичног губитка вида на једном или оба ока.. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 383. Иако се ЗОЖ најчешће повезује са мултиплом склерозом (која може довести до потпуног или делимичног губитка вида на једном или оба ока), не искључују се и други узроци међу којима се наводе: идиопатски, наследни параинфективни, инфективни и аутоимуни.Moss HE, Guercio JR, Balcer LJ. Inflammatory optic neuropathies and neuroretinitis. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology.  5th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2019:chap 9.7.

Код већине пацијената са једном епизодом ЗОЖ на крају долази до опорава вида без лечења. Понекад стероидни лекови могу убрзати опоравак вида након ЗОЖ.

Називи Запаљење оптичког живца - Запаљење оптичког нерва - Оптички неуритис - Ретро-булбарни неуритис - Оптички неуритис у мултиплој склерози.

Релевантна анатомија мини|Анатомиј видног или оптичког нерва Видни или оптички живац или очни нерв () је други кранијални нерв, који граде аксони нервних ћелија које се налазе у ганглионарном слоју мрежњаче ока. Живац полази од задњег дела очне јабучице, или колута или папиле оптичког живца () на мрежњачи, и затим се пробија кроз судовњачу и беоњачу и улази у очну дупљу. Након тога, живац се простире вијугаво уназад кроз масно ткиво очне дупље и у пределу њеног врха улази у коштани оптички канал (). Пре уласка у канал, у састав нерва улази средишња артерија мрежњаче, а заједно са њим у канал улази и офталмична артерија.Јовановић,, Славољуб В. Надежда А. Јеличић . Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4.

После проласка кроз оптички канал, живац улази у средњу лобањску јаму и пружа се уназад и унутра до оптичке раскрснице (). На том месту се укрштају поједина влакна десног и левог нерва.

Епидемиологија Оптички неуритис претежно погађа млађе одрасле особе између 18 и 45 година (а најчешће између 30 и 35 година). Међу пацијентима преовлађују жене. Годишња инциденција је приближно 5/100.000, са преваленцијом процењеном на 115/100.000 (0,12%). 400px|мини|центар|ЗОЖ у Немачкој 2021. На графикону је приказан број хоспитализација (у смислу преваленције) у односу на старост и на целокупну немачку популацију

Етиопатогенеза Оптички нерв се састоји од аксона који потичу из мрежњаче и преносе визуелне информације до примарних визуелних језгара, а одатле до окципиталног кортекса мозга где се „прерађују“ у вид. Упала оптичког нерва узрокује губитак вида због отока или оштећења мијелинског омотача која прекрива оптички нерв. Оштећење самих аксона такође у многим случајевима може играти улогу у оштећењу нерава.

У најчешће аутоимуни поремећаји који су повезани са оптичким неуритисом спадају:

Мултипла склероза мини|Пример како је ЗОЖ захватило једно око болесника са мултиплом склерозом Мултипла склероза је болест у којој ваш аутоимуни систем напада мијелинску овојницу која покрива нервна влакна у вашем мозгу. Код људи са оптичким неуритисом, ризик од развоја мултипле склерозе након једне епизоде ​​оптичког неуритиса је око 50% током живота. Ризик од развоја мултипле склерозе након оптичког неуритиса се додатно повећава ако МР скенирање покаже лезије на вашем мозгу.

Упала нерва иза ока која носи назива ретробулбарни неуритис и може бити први знак мултипле склерозе. У 20 до 30% случајева мултипла склероза почиње оптичким неуритисом, а процењује се да 35-50% пацијената са мултиплом склерозом развије ретробулбарни неуритис у неком стадијуму болести.

Оптички неуромијелитис У овом стању, запаљење утиче на оптички нерв и кичмену мождину. Оптички неуромијелитис има сличности са мултиплом склерозом, али за разлику од ње не узрокује оштећење нерава у мозгу толико често као мултипла склероза. Ипак, оптички неуромијелитис је тежи од МС, јер чешће доводи до смањеног опоравка након напада у поређењу са МС .

Поремећај антитела на мијелински олигодендроцит гликопротеин (МОГ) Ово стање може изазвати упалу оптичког нерва, кичмене мождине или мозга. Слично као код МС и неуромијелитиса оптичког нерва, могу се јавити као поновни напади упале. Опоравак од МОГ напада обично је бољи од опоравка од оптички неуромијелитиса.

Остали узроци Остали узроци укључују: идиопатски (код кога се узрок не може утврдити). наследни (нпр Леберова болест), параинфективни (повезан са вирусним инфекцијама као што су богиње, заушке, водене богиње, велики кашаљ и гландуларна грозница), бактеријске инфекције (синуситис повезан са грозницом мачјих огреботина, туберкулозом, лајмском болешћу и криптококним менингитисом код пацијената са АИДС-ом), неки лекови и токсини, повезани су са развојем оптичког неуритиса (нпр хлорамфеникол, етамбутол, лек који се користи за лечење туберкулозе, и метанол, уобичајени састојак антифриза, боја и растварача) васкуларну упалу (васкулитис) крвних судова који снабдевају оптички нерв.

Мање уобичајени узроци Мање уобичајени узроци су: оток (едем) папиле, тумор мозга или апсцес у потиљачној регији, церебрална траума или крварење, менингитис, арахноидалне адхезије, синусна тромбоза, дисфункција јетре или касна болест бубрега.

+Подаци о приближним узроцима (Остале болести на ТОП ранг листи укључују: рак, болести срца, респираторне органе, мождани удар, дијабетес, Алцхајмерову болест, болест бубрега, Паркинсонову болести, самоубиство)Узрок и ранг на основу смртиГодишњи број случајева (САД) (2011)Годишњи случајеви који доводе до оптичког неуритисаПроценатПрогноза и лечењеМултипла склероза (ранг 33)400, 042146,23245%Најчешћи узрок, скоро сви пацијенти ће доживети неки облик дисфункције вида. Делимични губитак вида може настати током трајања болести, потпуни губитак вида се јавља у тешким случајевима и касним стадијумимаКрвни угрушак (ранг 29) 17,00016,7775%Реверзибилно ако рано и пре смањеног протока крви изазива трајно оштећење.Укљештење нерва, (0)Није пријављено4%Обично лечи сам, третман није потребанПовреда оптичког нерва (укључујући тровање, метанолом) (0)23,82720,121<1%Зависи од тежинеДисфункција јетре (ранг 19) Ако се не лечи може довести до отказа (ранг 8)141,21111,9827%Лоши резултати и напредак и могу довести до потпуног губитка видаСмањена функција бубрега (лечиво променом исхране) (ранг 67 – ако се не лечи, може напредовати у касну фазу са много већом стопом смртности.509,89816,2819%Добри резултати ако су рани, и обично се могу лечити променама у исхрани, напредују и могу довести до потпуног губитка видаКасни стадијум бубрежне инсуфицијенције (ранг 7)33,2121,1122%Лоши исходи - Обично трајно оштећење нерва у овој фазиПапиларни едем, (тумор мозга или апсцес) (ранг 10)45,8889,2313%Зависи од тежинеМенингитис (ранг 61)2,521189<1%Зависи од тежинеДруге инфекције (не од апсцеса)5,561<1%Добри резултати, могу се лечити антибиотицима или другим микробним лековимаДијабетес (рани стадијум који се лечи) Касни стадијум има лошију прогнозу (ранг 6)49,56221,11215%Тип 1 има лошу прогнозу, тип 2 се може лечити и вид се може вратитиНепознато2%

Фактори ризика Као могући фактори ризика за развој оптичког неуритиса наводе се:

Старос

Оптички неуритис најчешће погађа одрасле од 20 до 40 година.

Пол

Жене имају много већу вероватноћу да развију оптички неуритис него мушкарци.

Раса

Оптички неуритис се чешће јавља код белаца.

Генетске мутације

Одређене генетске мутације могу повећати ризик од развоја оптичког неуритиса или мултипле склерозе.

Клиничка слика Главни симптоми су изненадни губитак вида (делимичан или потпун), изненадни замућен или „замагљен“ вид и бол при покрету захваћеног ока. Рани симптоми који захтевају истрагу укључују симптоме мултипле склерозе (трзање, недостатак координације, нејасан говор, честе епизоде делимичног губитка вида или замагљен вид), епизоде „поремећеног/поцрнелог“ уместо замућеногока указују на умерени стадијум и захтевају хитну медицинску помоћ како би се спречио даљи губитак вида.

Други рани симптоми су смањени ноћни вид, фотофобија и црвене очи. Многи пацијенти са оптичким неуритисом могу да изгубе део свог вида за боје у захваћеном оку (нарочито црвене), а боје изгледају суптилно испране у поређењу са другим оком.

Пацијенти такође могу искусити потешкоће у процени кретања у дубину, што може бити посебно проблематично током вожње или спорта.

Такође, честа су притужба пролазно погоршање вида са повећањем телесне температуре (Утхоффов феномен) и онеспособљеност за блештање.

Међутим, неколико студија случаја код деце показало је одсуство бола у више од половине случајева (отприлике 60%) у њиховој популацији педијатријских студија, при чему је најчешћи симптом пријављен једноставно као „замућеност“..

Разлике између приказа оптичког неуритиса код одраслих у поређењу са педијатријским случајевима укључују чешћу појаву унилатералниог оптичког неуритиса код одраслих, док су деца углавном присутна са билатералним променама.

На медицинском прегледу глава оптичког нерва се лако може визуализовати помоћу прорезне лампе са високо позитивним сочивом или коришћењем директне офталмоскопије; међутим, често нема абнормалног изгледа главе нерва код оптичког неуритиса (у случајевима ретробулбарног оптичког неуритиса), иако може бити отечено код неких пацијената (предњи папилитис или екстензивнији оптички неуритис).

У многим случајевима, само једно око је захваћено и пацијенти можда неће бити свесни губитка вида боја док се од њих не затражи да затворе или покрију здраво око. +Главни клинички знаци ЗОН. Знак или симптомОпис Бол Већина пацијената који развију ЗОН имају бол у оку који се погоршава покретом очију. Понекад се бол осећа као туп бол иза ока.Губитак вида на једном оку Већина пацијената има барем привремено смањење вида, али степен губитка варира. Приметан губитак вида се обично развија током неколико сати или дана и побољшава се током неколико недеља или месеци. Губитак вида је трајан код неких људи.Губитак видног поља Губитак бочног вида може се десити по било ком обрасцу, као што је губитак централног вида или губитак периферног вида.Губитак вида за боје ЗОН често утиче на перцепцију боје. Можда ће пацијент приметити да боје изгледају мање живо од уобичајених.Трептање светла Неки људи са оптичким неуритисом пријављују да виде треперење или треперење светла са покретима очију.

Дијагноза мини|Очно дно код запаљења оптичког нерва Присуство лезија на мијелинском омотачу беле материје на МРИ налазу у време оптичког неуритиса је снажан показатељ развоја клинички дијагностиковане мултипле склерозе. Скоро половина пацијената са оптичким неуритисом има лезије на белој материји које указују на мултиплу склерозу. Након пет година од првог прегледа и постављања дијагнозе ЗОН, укупан ризик од развоја мултипле склерозе је 30% код пацијената са или без оштећења потврђено на МР томограгији. Међутим и други пацијенти са уредним налазом наМР томографији још увек могу накнадно развити мултиплу склерозу (16%), али много ређе у поређењу са пацијентима са три или више оштећења на МРИ налазу (51%). Међутим, скоро половина (44%) пацијената са оштећењем мијелинског омотача на МРИ налазу не развије мултиплу склерозу десет година касније.

Делимичан, пролазни губитак вида (који траје мање од једног сата) може бити индикација раног почетка мултипле склерозе. . Друге могуће дијагнозе укључују шечерну болест, низак ниво фосфора или хиперкалемију.