Микмаци see page 418, note 2 су алгонквински народ, који од давнина насељава област која данас припада атлантским провинцијама Канаде. Своју постојбину зову Микмаки(ја). Према канадском попису из 2016. године има их 168.480 (укључујући 18.044 Микмака који припадају недавно признатој „Првој нацији Калипу” на острву Њуфаундленд„Thousands of Qalipu Miꞌkmaq applicants rejected again”, CBC, Dec 08, 2017.), од којих око 11.000 говори микмачким језиком, једним од источноалгонквинских језика. У прошлости су као писмо коришћени микмачки хијероглифи, међутим данас као писмо служи латиница.
Микмаци, Малисити и Пасамакводи, који су насељавали источну обалу данашње Канаде, потписали су низ споразума о миру и пријатељству са британском круном током 18. века; од којих је први потписан 1725, а последњи 1779. Домороци овим споразумима нису уступили своју земљу, нити су се одрекли других својих права. Пресудом Врховног суда Канаде из 1999. у предмету Краљица против Маршала (), потврђена су права Микмака утврђена споразумом из 1752. којим је гарантовано право домородаца на лов, риболов и трговину на њиховој земљи.
Микмачко Велико веће (Санте Мавиоми) има право да се упушта у непосредне разговоре са канадском савезном владом и владом Нове Шкотске, на основу споразума од 30. августа 2010, који је настао у окриљу „Микмачко-Новошкотско-Канадског Трипартитног Форума”. Овај споразум о сарадњи, који укључује све „прве нације” из Нове Шкотске, био је први своје врсте у историји Канаде. Микмачко велико веће у прошлости су сачињавали представници седам окружних већа Микмакије и окружне поглавице. Оно је било највиши ниво власти микмачког народа, које је после доношења Индијанског закона из 1876. изгубило свој значај, јер је законом било предвиђено да „прве нације” изаберу своје владе, што је довело до тога да је Велико веће имало само симболични значај.
Велико веће Санте Мавиоми Поред окружних већа, којих је било 7, Микмакијом је традиционално управљало Велико веће или Санте Мавиоми. Велико веће се састојало од Кептинака („капетани” на српском), који су били окружни поглавари. Постојале су и старешине путуи (старци читачи појасева од вампума и историчари, који су се такође бавили споразумима са другим староседеоцима и недомороцима), женско веће и сахем (велики поглавица). Сахем (велики поглавица) је била титула која се давала једном од окружних поглавара, који је обично био из округа Унамаки (острво Кејп Бретон). Ова титула је била наследна унутар клана и обично се преносила на најстаријег сина великог поглавице.
Санте Мавиоми или Микмачко Велико веће, било је највиши ниво власти микмачког народа. Након доношења Индијанског закона из 1876. оно је изгубило свој значај, јер је законом било предвиђено да „прве нације” изаберу своје владе, што је довело до тога да је улога Великог већа била сведена на духовно вођство.
Микмачка нација и влада Нове Шкотске постигле су 30. августа 2010. историјски споразум, којим је потврђено да је микмачко Велико веће званично консултативно тело које води разговоре са канадском савезном владом и владом покрајине Нове Шкотске. Стварање Микмачко-Новошкотско-Канадског Трипартитног Форума је претходило потписивању овог споразума. Споразум из августа 2010. је први такав споразум о сарадњи у канадској историји; њиме је предвиђено представљене свих Првих нација из провинције Нова Шкотска.
По традицији, Велико веће се састајало на малом острву Мнику, у језеру Бра д'Ор на острву Кејп Бретон (Унамкик). Данас, почетком 21. века, оно се налази у оквиру резервата под именом Чеп'л Ајленд или Потлотек. Заседања Великог већа се и дан-данас одржавају на острву Мнику.
Такамкук (Њуфаундленд) је историјски припадао територији округа Унамкик. Међутим, касније је ово велико острво организовано као посебан округ.
Велике поглавице Сахем (велики поглавица) Мемберту је 24. јуна 1610. прешао у католицизам и крстио се. Склопио је савез са француским језуитима. Микмаци, као трговински савезници Француза, дозвољавали су ограничено насељавање Француза на својој земљи.
лево|200px|Сахем Габриел Силибој — први вођа Микмака који се борио на Врховном суду Нове Шкотске за остваривање права Микмака по основу потписаних споразума, 1929.Габријел Силибој (1874—1964), је био уважени верски вођа, члан Великог већа, који је изабран за новог сахема 1918. На ову позицију је биран више пута и на њој је остао до краја живота.
Нова Шкотска је 1927. оптужила Великог поглавицу Силибоја да је ван сезоне ловио бизамске пацове због крзна. Први се у својој одбрани на суду позвао на права дефинисана Споразумом из 1752. Међутим, изгубио је овај спор. Врховни суд Канаде је 1985. коначно признао споразумна права из 1752. на лов и риболов аутохтоног становништва у својој пресуди Краљица против Сајмона (). На 50. годишњицу Силибојеве смрти, Велико веће је затражило од владе Нове Шкотске помиловање за покојног Великог поглавицу. Премијер Стивен Мекнил дао је постхумно помиловање 2017. године. Заменик гувернера Нове Шкотске, Џон Џејмс Грант, премијер Мекнил и министарка правде Дајана Вејлен, помиловали су Силибоја и издали формално извињење: то је било „друго постхумно помиловање у историји Нове Шкотске”. Његов унук, Ендру Дени, данашњи Велики поглавица Великог савета, рекао је да је његов деда „изазивао поштовање; млади људи који су желели да се венчају од њега су тражили благослов, а код мисије на Чеп'л Ајленду чамци су се се заустављали када је он пролазио”.
Микмачки језик Према попису из 2016. године, од 168.420 Микмака, само је 7.140 њих или 4% изјавило да говори микмачким језиком.
Хијероглифско писмо Микмачки језик је раније писан микмачким хијероглифским писмом. Данас је углавном у употреби латинично писмо.
У Националном парку Кеџимкуџик, петроглифи урезани у стене од шкриљаца, који приказују начин живота Микмака, укључују писане хијероглифе, људске фигуре, микмачке куће и колибе, украсе (као што су крстови), једрењаке и животиње. Они се везују за Микмаке, који су непрекидно насељавали ово подручје од праисторије. Најстарији петроглифи су настали у праисторији, а најмлађи у 19. веку.
Џери Лоунклауд (1854—1930), микмачки „етнограф”, 1912. је транскрибовао неке од петроглифа из Кеџимкуџика и поклонио своја дела Музеју Нове Шкотске. Заслужан је за прву микмачку монографију, која је написана на основу његових усмених записа о историји Микмака из 1920-их.
Након што је крајем 1670-их видео микмачке хијероглифе, које је млади Микмак исписао угљем на брезовој кори, француски мисионар Крестијен Ле Клерк, који је радио на полуострву Гаспе, усвојио је њихову употребу за подучавање Микмака католичким молитвама и химнама на њиховом сопственом језику.
150px|лево|мини|Католичка молитва Круница Блажене Девице Марије писана микмачким хијероглифима (аутор Кристијан Каудер 1866) Кристијан Каудер, који је био мисионар у Микмакији од 1856. до 1871. је у свом делу на немачком, Хришћански Катихизис, објављеном 1866, записао неколико молитви писаних микмачким хијероглифима, као што су Круница Блажене Девице Марије и Оченаш.
Дејвид Л. Шмит и Мурдена Маршал су у својој књизи из 1995. године, објавили неке од молитава, приповетки и литургија представљених хијероглифима — пиктографским симболима. Микмаци су ове хијероглифе развили пре контакта са Европљанима. Француски језуитски мисионари су усвојили њихову употребу при подучавању Микмака католичким молитвама и вери. Шмит и Маршал су доказали да су ови хијероглифи служили као потпуно функционално писмо. Они тврде да је то најстарије писмо неког аутохтоног језик у Северној Америци северно од Мексика.
Етимологија речи Микмак Назив Лну је микмачки аутоним, а његово значење је „људско биће” или „људи”.The Nova Scotia Museum's Míkmaq Portraits database Микмаци су себе називали именом Лну, али су израз никмак (мој рођак) користили као поздрав.
Французи су за Микмаке првобитно користили назив Суриква,Relations des Jésuites de la Nouvelle-France а касније Гаспесиенс (становници полуострва Гаспе). Назив Микмакис су преузели из енглеског језика. Британци су их првобитно звали Тарантинс, што је назив који вероватно има француску основу.
Постоје различита објашњења за појаву и ширење уптребе појма Микмак. Према Микмачком водичу за сналажење реч „Микмак” значи „породица”.Miꞌkmaw Resource Guide, Eastern Woodlands Publishing (1997)Одређени члан „д” (the) у енглеском језику сугерише да је реч „Микмак” недеклинирани облик означен почетним словом „м”. Када се деклинира у једнини, своди се на следеће облике: никмак — моја породица; кикмак — ваша породица; викма — његова/њена породица. Варијанта облика „Микмо” игра две граматичке улоге: 1) То је једнина од Микмак и 2) придев у околностима у којима стоји испред именице. види Miꞌkmaw Resource Guide, Eastern Woodlands Publishing (1997). Анишинабе за Микмаке користе назив Миџима(г), што значи „браћа/савезници”.
Шарл Оберт де ла Шене је први Европљанин који је забележио појам Микмак као назив за народ, а употребио га је у својим мемоарима из 1676. Овај податак је навела Марион Робертсон у својој књизи Црвена земља: Микмачке приче (), коју је објавио 1960-их Музеј Нове Шкотске,Робертсон цитира професора Ганонга, који предлаже да је реч „Микмак” изведена из речи мегаминго (земља). Исти предлог има о је и Марк Лекарбо.
Мгоуће је да име Микмак има значење „Црвене Земље Народ, или Народ Црвене Земље”. Мегумаги, име које су Микмаци користили за своју земљу, и Мегумавак, име којим су називали себе, повезани су са речима мегвак, што се односи на црвену боју, и магумегек, „на земљи”. Ранд је превео мегакумегек као „црвено на земљи”, „црвено тло” или „црвена земља”. Према Робертсону порекло микмачког имена је везана за реч нигумак, што значи „мој брат” или „мој пријатељ”, или представља израз љубазности. Стансбури Хагар је сугерисао у свом делу „Микмачка Магија и Медицина” да реч мегумавак потиче од мегумовесу, што се односи на магију.
Географија мини|десно|200px|Микмаки(ја): Подељена на 7 округа. Није приказан Такамгаг (Такамгик), осми округ који обухвата цело острво Њуфаундленд. Такамгаг је био део Онамага (Анамакика) до 1800-их.
Земља Микмака, Микмаки(ја), традиционално је подељена на седам округа. Пре наметања канадског Индијанског закона, сваки округ је имао своју независну владу и границе. Независне владе су имале окружног поглавицу и веће. Чланови савета били су поглавице банди (потплемена, дружина), старешине и други истакнути чланови племена. Окружно веће је било задужено да обавља све дужности које има свака независна и слободна власт, доношење закона, спровођење правде, давање права на коришћење риболовних подручја и ловишта, ратовање и успостављање мира.
Окрузи Осам микмачких округа (укључујући Такамгаг, који често није уврштен) су: 1) Епеквитик ак Пиктик, 2) Ескикевакик, 3) Кеспек, 4) Кеспаквитик, 5) Сикникт, 6) Сипикникатик, 7) Анамакик и 8) Такамгик (Такамгаг).
Однос Микмака са савезним и покрајинским властима
Трипартитни форум „Микмачко-Новошкотско-Канадски Трипартитни Форум” је основан 1997. Владе Канаде и Нове Шкотске су 31. августа 2010. потписале историјски споразум са Микмачком нацијом, којим је успостављен процес у којем савезна влада мора да се консултује са микмачким Великим већем (Санте Мавиоми) пре него што се упусти у било какве активности или пројекте који утичу на Микмаке у Новој Шкотској. Ово је први такав споразум о сарадњи у канадској историји, њиме су укључене све прве нације унутар једне провинције.
Комисија за истину и помирење Микмакиња из Нове Шкотске, активисткиња Нора Бернард, иницирала је 2005. године највећу групну тужбу у канадској историји, заступала је око 79.000 жртава школског система канадских Индијанаца. Влада Канаде је прихватила нагодбу, на основу које је имала обавезу да жртвама исплати више од 5 милијарди канадских долара.