Гаито Газданов (; ; 6. децембар 19035. децембар 1971) био је руски писац емигрант, живео у Паризу. Био је Осетинског порекла; отац му је био из Осетије, севернокавкаске земље у саставу Руске империје. Прве Газдановљеве приче објављене су у Француској 1926. године на руском језику. Његови романи Вече са Клер (1929) и Сабласт Александра Волфа (1948) постали су његова најпознатија дела, помињу их писци Максим Горки, Иван Буњин и Владислав Ходасевич. Газданов је био члан француског покрета отпора у окупираној Француској. Године 1953. придружио се Радију Слободна Европа/Радио Слобода као уредник. Иако је савршено научио француски док је живео у Француској, Газданов је наставио да пише приче на руском.

Биографија Гаито Газданов је рођен 1903. године у Санкт Петербургу, али је одрастао у Сибиру и Украјини, где је његов отац радио као шумар. Учествовао је у Руском грађанском рату на страни Врангелове Беле гарде. Године 1920. напустио је Русију и настанио се у Паризу, где је био запослен у фабрикама Реноа. Његове ране приповетке и романи бавили су се овим руским искуством. Али средином 1930-их, године у Паризу окренуле су Газдановљеве теме ка животу, руском или француском, у Француској. Касније је зарађивао за живот као таксиста. Газданов се може сматрати белим емигрантом. Умро је у Минхену 1971. године.

Газдановљев први роман — Вече са Клер (1929) — добио је признања од Максима Горког и Владислава Ходасевича. У "Црним лабудовима", краткој причи из 1930. године, главни јунак врши самоубиство јер нема шансе да се пресели у Аустралију, коју замишља као идеализовани рај грациозних црних лабудова. На основу његових првих кратких прича, Газданова су критичари описали као једног од најдаровитијих писаца који је започео своју каријеру у емиграцији.

Газдановљево зрело дело настало је после Другог светског рата. Покушао је да пише у новом жанру, метафизичким трилерима. Његово мајсторство у криминалним заплетима и разумевање психолошких детаља евидентни су у његова два најпопуларнија романа, Сабласт Александра Вулфа и Повратак Буде, чији су се енглески преводи појавили 1950. и 1951. године. Писац се „одликује у стварању ликова и заплета у којима цинизам и очај остају у несигурној, али убедљивој равнотежи са храбрим прихватањем живота, па чак и извесном joie de vivre”. . мини| Газданов гроб Године 1953. Газданов се придружио Радију Слобода, где је водио емисију о руској књижевности (под именом Георги Черкасов) до своје смрти од рака плућа 1971. године.

Газдановљеви радови никада нису објављени у Совјетском Савезу. После неколико деценија заборава, почевши од 1990-их, више од педесет издања његових дела, укључујући тротомну збирку (1998), праћену петотомном збирком (2009, уредник Т.Н. Красавченко), коначно је објављено у постсовјетској Русији. Осетинска уметничка заједница, предвођена Валеријем Гергијевим, поставила је нови надгробни споменик на његов гроб на гробљу Sainte-Geneviève-des-Bois у Паризу. Годишња читања Газданова се одржавају како би се расправљало о његовом књижевном наслеђу.

Изабрана дела

Новеле An Evening with Claire, 1929, (Вече са Клер) The Flight, 1939, (Лет; прво комплетно издање 1992.) Night Roads, 1939–40, (Ноћни путеви) The Spectre of Alexander Wolf, 1947–48, (Сабласт Александра Волфа) The Buddha's Return, 1949–50, (Повратак Буде)

Кратке приче The Beggar, (Просјак) Black Swans, (Црни лабудови) (1930) Deliverance, (Избављење) (1936) The Mistake, (Грешка) (1938) Ivanov's Letters, (Писма Иванова) (1963)

Референце

Додатна литература

Спољашње везе Gazdanov's entry in the Literary Encyclopedia The Spectre of Alexander Wolf by Gaito Gazdanov – review from The Guardian

Категорија:Рођени 1903. Категорија:Умрли 1971. Категорија:Умрли од рака плућа Категорија:Осети