thumb|upright=1.35|„Шпанска мушица“, -{Lytta vesicatoria}-, за коју се сматра да има медицинско дејство, да служи као афродизијак и да има друга корисна својства, иако у себи садржи кантаридин, отровну хемикалију.
Узајамни односи људи и инсеката укључују широк спектар употребе, као што је практична употреба, у исхрани, производњи текстила и боје или симболична употреба, у умјетности, музици и књижевности, а такође укључује и негативне стране, као што су оштећења усјева и велики напори да се истријебе инсекти штеточине.
Академски, односи између инсеката и људи, третирају се као културна ентомологија која се углавном бави напредним друштвима, а дјелује заједно са етноентомологијом, која се углавном бави примитивним друштвима, иако је разлика мала и није заснована на теорији. Обје академске дисциплине истражују паралеле, везе и утицај инсеката на људску популацију и обрнуто. Они су укоријењени у антропологији и природној историји, као и ентомологији — проучавању инсеката. Друге културне употребе инсеката, као што је биомиметика, не спадају нужно у ове академске дисциплине.
Људи користе широк спектар инсеката, како у практичној употреби, тако и у симболичкој. С друге стране, ставови према инсектима су често негативни и улажу се велики напори да се они убију. Широка употреба инсектицида није успјела да истријеби ниједну штеточину инсекта, али је изазвала отпорност на уобичајене хемикалије код хиљаду врста инсеката.
Практична употреба укључује коришћење инсеката у исхрани, у медицини, за вриједне текстиле као што је свила, за боје као што је кармин, у науци, гдје је винска мушица важан моделни организам у генетици, а користе се и у рату, гдје је употреба инсеката испитивана још од средњег вијека, а први пут су коришћени у Другом свјетском рату за ширење болести међу непријатељском популацијом. Један инсект — медоносна пчела, обезбјеђује мед, полен, матични млијеч, прополис и антиинфламаторни пептид мелитин, а њене ларве се једу у неким друштвима. Медицинска употреба инсеката укључује терапију црвима за чишћење ране. Преко хиљаду породица протеина је идентификовано у пљувачки инсеката који се хране крвљу; они могу да обезбиједе корисне лекове као што су антикоагуланси, вазодилататори, антихистаминици и анестетици.
Симболична употреба укључује коришћење у умјетности, у музици, у филму, у књижевности, у религији и у митологији. Костими инсеката користе се у позоришним представама и носе се на забавама и карневалима.
контекст Култура
Култура се састоји од друштвеног понашања и норми које се налазе у људским друштвима и које се преносе путем друштвеног учења. Културне универзалије у свим људским друштвима укључују изражајне форме као што су умјетност, музика, плес, ритуал, религија и технологије као употреба алата, кување, склониште и одјећа. Концепт материјалне културе обухвата физичке изразе као што су технологија, архитектура и умјетност, док нематеријална култура укључује принципе друштвене организације, митологије, филозофије, књижевности и науке.
Културна ентомологија и етноентомологија
Етноентомологија се развила од 19. вијека раним радовима аутора као што су Алфред Расел Валас (1852) и Хенри Волтер Бејтс (1862). Књига Ханса Зинсера — „Пацови, вашке и историја“ (1935), показала је да су инсекти важни у људској историји. Писци као што су Вилијам Мортон Велер, Морис Метерлинк, и Жан Анри Фабр, описали су живот инсеката и пренијели њихово значење људима „са маштом и бриљантношћу“. Фредерик Сајмон Боденхајмер, у књизи „Инсекти као људска храна“ (1951), скренуо је пажњу на обим и потенцијал ентомофагије и указао на позитивне аспекте инсеката. Храна је тема која се највише проучава у етноентомологији, а слиједе медицина и пчеларство.
thumb|десно|Бубе пронађене у Симунџону, Борнео, које је у својој књизи, „Малајски архипелаг“, описао Алфред Расел Валас, зачетник етноентомологије.
Године 1968, Ервин Шимитшек је истакао да је културна ентомологија грана проучавања инсеката, у прегледу улога које инсекти играју у фолклору и култури укључујући религију, храну, медицину и умјетност. Године 1984. Чарлс Хоге је покривао ову област на енглеском, а од 1994. до 1997. основао је удружење „Кратак преглед културалне ентомологије“, које је служило као форум на терену. Он је тврдио да људи троше своју интелектуалну енергију у три основне области активности: преживљавање, коришћење практичног учења (примјена технологије); тражење чистог знања кроз индуктивне менталне процесе (наука) и трагање за просвјетљењем да би се осјетило задовољство естетским вјежбама које се могу назвати „хуманистичким наукама“. Ентомологија се дуго бавила опстанком (економска ентомологија) и научним проучавањем (академска ентомологија), али грана истраживања која се бави утицајем инсеката (и других копнених зглавкара, укључујући пауколике зглавкаре и стоноге) у књижевности, језику, музици, умјетности, интерпретативној историји, религији и рекреацији, постала је препозната као посебна област кроз Шимичеков рад. Хоге је поставио границе области изјавивши: „наративна историја науке о ентомологији није дио културне ентомологије, док би се утицај инсеката на општу историју сматрао културном ентомологијом.“ Због тога што је појам културно уско дефинисан, неки аспекти који се обично укључују у проучавање људских друштава су искључени.
Дарел Адисон Пози, напомињући да је границу између културне ентомологије и етноентомологије тешко повући, наводи изјаву Хогеа да се културна ентомологија ограничава на утицај инсеката на „суштину човјечанства изражену у умјетностима и хуманистичким наукама”. Такође, Пози је написао и да је културна антропологија обично ограничена на проучавање напредних, индустријализованих и писмених друштава, док етноентомологија проучава „ентомолошке проблеме примитивних или нецивилизованих друштава“. Истакао је да је подјела вјештачка, употпуњена неоправданом пристрасношћу „ми или они“. Брајан Морис је на сличан начин критиковао начин на који антрополози третирају незападне ставове према природи као монадске и спиритуалистичке, сматрајући их гностичким са поједностављеним третманом западног, механистичког става, често из 17. вијека. Морис то сматра „прилично бескорисним, ако не и обмањујућим“ и умјесто тога нуди своје истраживање о вишеструким начинима на које се људи Малавија односе према инсектима и другим животињама, наводећи да су „прагматични, интелектуални, реалистички, практични, естетски, симболички и сакраментални“.
Предности и трошкови Услуге екосистема инсеката
thumb|лево|Пчеле врше опрашивање рода авокада, као примјер услуге екосистема.
Извјештај организације Миленијумска процјена екосистема (МЕА) из 2005. године, дефинише услуге екосистема као користи које људи добијају од екосистема и разликује четири категорије: обезбјеђивање, регулисање, подршка и култура. Основно начело је да је неколико врста зглавкара добро познато због њиховог утицаја на људе (као што су пчеле, мрави, комарци и паукови), али и инсекти нуде еколошка добра и услуге. Друштво Ксерцес израчунава економски утицај четири еколошке услуге које пружају инсекти: опрашивање, рекреација (тј. „важност буба за лов, риболов и посматрање дивљих животиња, укључујући посматрање птица"), сахрањивање балеге и контрола штеточина. Вриједност је процијењена на 153 милијарде долара широм свијета. Као стручњак за мраве, Едвард Озборн Вилсон је изјавио: „ако би читаво човјечанство нестало, свијет би се поново вратио у богато стање равнотеже које је постојало прије десет хиљада година. Ако би инсекти нестали, окружење би се срушило у хаос.“ Телевизија Нова, на америчкој -{PBS}- мрежи уоквирила је однос са инсектима у урбаном контексту: „ми људи волимо да мислимо да ми управљамо свијетом. Али чак и у срцу наших великих градова, ривалска суперсила напредује; Ова сићушна створења живе свуда око нас у огромном броју, иако их ми и не примјећујемо. Али на много начина, они су ти који заиста воде емисију.“ Часопис The Washington Post објавио је: „летимо слијепи у многим аспектима очувања животне средине, и зато смо толико изненађени када врста попут пчеле почне да опада или да се инсект кога ми не желимо, као што су азијски тиграсти комарац или ватрени мрав, појављује у нашој средини. Другим ријечима: Почните да размишљате о грешкама."
Штеточине и пропаганда
thumb|десно|Млади из Источне Њемачке убијају кромпирову златицу.
Људски ставови према инсектима су често негативни, појачани сензационализмом у медијима. То је створило друштво које покушава да елиминише инсекте из свакодневног живота. Скоро 75 милиона фунти инсектицида широког спектра се производи и продаје сваке године за употребу у америчким домовима и баштама. Годишњи приходи од продаје инсектицида власницима кућа премашили су 450 милиона долара 2004. године. Од отприлике милион врста инсеката описаних до сада, око хиљаду може да се сматра озбиљним штеточинама, а мање од 10.000 (око 1%) су повремене штеточине. Ниједна врста инсеката није трајно искоријењена употребом пестицида, умјесто тога, најмање хиљаду врста је развило отпорност на пестициде у пољу, а велика штета је учињена корисним инсектима, укључујући опрашиваче као што су пчеле.
Током Хладног рата, земље Варшавског пакта су покренуле обиман рат против кромпирове златице, окривљујући ЦИА за уношење врсте из Америке, демонизујући врсту на пропагандним постерима и позивајући дјецу да скупе бубе и убију их.
Практична употреба У исхрани
thumb|лево|Ларве које у исхрани користи народ Аранте из Аустралије.
Ентомофагија је једење инсеката. Многи јестиви инсекти се сматрају кулинарским специјалитетом у неким друштвима широм свијета. Књига „Инсекти као људска храна“, коју је написао Фредерик Сајмон Боденхајмер 1951. скренула је пажњу на обим и потенцијал ентомофагије, али је пракса неуобичајена, па чак и табу у другим друштвима. Понекад се инсекти сматрају погодним само за сиромашне у трећем свијету, али је 1975. Виктор Мејер Рошоу сугерисао да би инсекти могли да помогну у ублажавању глобалне несташице хране у будућности и заговарао је промјену западњачких ставова према културама у којима су инсекти цијењени као храна. Етнолози Пенелопе Гулан и Питер Кренстон, сматрали су да би лијек за то могао да буде оглашавање јела од инсеката као прикладно егзотичних и скупих, како би их учинила прихватљивим. Они такође истичу да нека друштва у подсахарској Африци воле гусјенице више него говедину, док Гош Чакраворти и остали у свом истраживању 2011. истичу да су инсекти као храна високо цијењени у сјевероисточној Индији и да су скупљи од меса. Економију, односно трошкове који укључују сакупљање инсеката за храну и новац зарађен продајом таквих инсеката, проучавали су у окружењу у Лаосу Мејер Рошоу и други 2008. године. У Мексику, гастрономи траже ларве мрава и јаја стеница веслачица као облик кавијара. У Гуангдунгу, водене бубе постижу довољно високу цијену да би могле да се узгајају. Посебно високе цијене се на Тајланду постижу за џиновску водену бубу -{Lethocerus indicus}-.
Инсекти који се користе у храни укључују ларве и лутке медоносних пчела, црве мопане, свилене бубе, магуи црве, ларве личинке, цврчке, као и двије врсте скакаваца — -{Chapulines}- из рода -{Sphenarium}- и -{Locust}-. На Тајланду постоји око 20.000 фармера који узгајају цврчке, производећи око 7.500 тона годишње.
У медицини