Коле Неделковски, (рођен као Никола Крстев Неделков) (16. децембар 1912 - 2. септембар 1941) био је истакнути македонски пјесник и комуниста између два свјетска рата.
Животопис Рана младост и образовање thumb|Кућа у родном мјесту thumb|Коле Неделковски Коле Неделковски је рођен у селу Војници, код Велеса, 16. децембра (према другим изворима 1. октобра) 1912. године. Био је син сиромашне земљорадничке породице. Четворогодишње основно образовање завршио је у школи у Војници и био одличан ђак. Гимназију је започео у Велесу,али вођен сиромаштвом, морао је да напусти школу током првог квартала прве године. Затим се преселио у Скопље и почео да учи сликарски занат. Међутим, жеља да обогати своје знање није га напустила и уписао је вечерњу трговачку школу. При томе је показао посебно интересовање за македонски језик и писао му непознате ријетке ријечи.Коле Неделковски, Стихови. Кочо Рацин, Скопје, .Тодор Димитровски, „Коле Неделковски (1912 — 1941)“, во: Коле Неделковски, Песни. Македонска книга, Скопје, .„Македонска енциклопедија“, МАНУ, Скопје, 1040 стр.
Прогон и пресељење у Бугарску Живјећи и преживљавајући као диоо радничке класе у тадашњој Македонији, Неделковски је испољавао своје симпатије према радницима уопште, и учествовао је у неколико радничких акција. Као резултат тога, био је стављен на црну листу од стране полиције, проглашен државним непријатељем и стално под надзором власти. Неделковски је вјеровао да ће боље услове за живот наћи у сусједној Бугарској, а на врхунцу свјетске економске кризе, 1933. године, преко Атине се преселио у Софију. Потајно се надао да ће моћи слободније да ради у Бугарској. Међутим, Неделковски је био преварен и у једној и у другој ствари, а највише га је разочарала чињеница да је већина македонских емиграната у Бугарској показивала склоност ка денационализацији, преварена многим лажним обећањима и под утицајем политичке пропаганде.Коле Неделковски, Стихови. Кочо Рацин, Скопје, . По ријечима Димитра Митрева: „Македонац у њему брзо је схватио грешку, Македонац у њему жестоко је доживео заблуду. Добровољац-емигрант је схватио да су његова браћа у емиграцији створила другачији облик свог живота, и да су му били страни.“ Тодор Димитровски, „Коле Неделковски (1912 — 1941)“, во: Коле Неделковски, Песни. Македонска книга, Скопје, . У Бугарској се Неделковски запослио као декоратер, а у међувремену је похађао разне курсеве, настојећи да надокнадиш изгубљено вријеме у свом образовању. Истовремено се повукао, постао интроверт, али је и тада био сумњичав према бугарској полицији, и једном је био приведен. Међутим, брзо је пуштен из притвора јер није било доказа против њега. Они који су га лично познавали описали су Неделковског као „тихог, ћутљивог, њежног, са дјетињастим осмјехом, изнутра гордог, болно осјетљивог, достојанственог и увјек хуманог“ (М. Зафировски) и као „без премца по својој скромности“ и „рједак пример истрајност и доследност у поетској конструкцији“ (Д. Митрев)
Књижевни и политички рад Убрзо је Коле Неделковски почео интензивније да се бави поезијом, а прекретница је наступила 1937. године када је постао члан Македонског књижевног круга, спријатељивши се са Николом Вапчаровим, Антоном Пановом, Ђорђијем Абаџијевим, Венком Марковским и другим македонским револуционарима. -револуционарни.Тодор Димитровски, „Коле Неделковски (1912 — 1941)“, во: Коле Неделковски, Песни. Македонска книга, Скопје, 1967 У то вријеме је интензивно учио и много читао (Пушкин, Љермонтов, Ботев, Јаворов, Дебељанов, Смирненски итд.), посебно му је помагао Вапцаров. Расправе у Колу су Неделковском много помогле у његовим првим пјесничким покушајима. Тако је постепено почео да објављује своју поезију, објављујући прву пјесму у мјесечнику „Илустрација Илинден“. Шест пјесама објављених у том часопису биле су увод у његово стваралаштво, чији је резултат убрзо забиљежен објављивањем његове прве збирке пјесама „М'скавици” 1939. године.Коле Неделковски, Стихови. Кочо Рацин, Скопје, 1958, стр. 26-27
Са том збирком пјесама био је дио тренда писања македонске поезије са македонском тематиком и употребом македонског језика. Након објављивања прве збирке поезије, Неделковски је почео интензивно да проучава историју Македоније. Цијелу ноћ је читао Зборник Миладиноваца и сатима у Народној библиотеци у Софији трагао за грађом о македонском фолклору и оживљавању 19. века, а управо је он открио и заборављену Мисиркову књигу „О македонским пословима“ коју је прочитао са великом радошћу.Коле Неделковски, Стихови. Кочо Рацин, Скопје, 1958, стр. 26Тодор Димитровски, „Коле Неделковски (1912 — 1941)“, во: Коле Неделковски, Песни. Македонска книга, Скопје, . Неделковски је био укључен у рад Кола, ширећи видике пратећи књижевност и крећући се у кругу напредних књижевних личности. Поред тога, Неделковски је припремио за објављивање своју другу збирку поезије. У међувремену, 1940. године постаје члан диверзантске групе „Млади антифашистички борци” и тако се одлучује на конкретне акције против фашизма.Тодор Димитровски, „Белешки“, во: Коле Неделковски, Стихови. Кочо Рацин, Скопје, .
Смрт Августа 1941. објављена му је збирка пјесама „На шетњи око свијета“, а дванаест дана касније, Неделковског је полиција открила као достављача летака. Полиција је 2. септембра 1941. блокирала шестоспратницу у којој је живио. Неделковски је уништио сав материјал који је могао да компромитује његове саборце, пружајући оружани отпор прогонитељима. А када више није било наде у спас, бацио се кроз прозор свог тавана на тротоар улице и умро.одор Димитровски, „Белешки“, во: Коле Неделковски, Стихови. Кочо Рацин, Скопје, 1958, стр. 75 Постоје сумње да ли је Неделковског бацила полиција или је сам искочио кроз прозор своје собе. Свједоци инцидента само су потврдили да су чули експлозију бомбе у згради, а затим видјели Неделковског како пада на тротоар. После Другог свјетског рата на мјесту догађаја је постављена спомен-плоча, која је касније нестала. thumb|Мемориална плоча Колета Неделковског у Софији Последњи дан живота Неделковског описао је његов пријатељ Волче Наумчевски:,,1. септембра увече на таван гдје је живио Наумчевски стигло је четворо људи: студент из Чехословачке Коста Рацин (уморан, обучен у радну одећу), студент из Чехословачке Кукуски и сам На самиотум. Касније, око поноћи, дошао је Коле Неделковски и пробудио ученика Атанаса из Килкиса, и почео да буди Рацина, али га је Наумчевски спречио у томе и предложио Рацину да остане на тавану, јер је био веома уморан. Око 4 сата ујутро, 2. септембра, полиција је почела да куца на врата станова у поткровљу, да виче, да трчи уз степенице, да разваљује врата, а потом и пуца. Када је свануло, полиција је дошла у стан Наумчевског и сви присутни су сишли доле и полиција их је постројила уза зид. Неделковски је лежао на тротоару, мртав, покривен ћебетом, а крв је још текла по њему. Наумчевски и Рацин се погледаше и тихо шапну:,,Збогом Коле!“. Неколико дана после овог догађаја, Наумчевски је успео да уђе у собу Неделковског и узео је двије књиге – једну Пушкину и једну Љермонтову – натопљене крвљу Неделковског, али су касније уништене.Коле Неделковски, Стихови. Кочо Рацин, Скопје, . Креативност Коле Неделковски се сматра једним од најреволуционарнијих пјесника у македонској књижевности. Његова пјесма Глас Македоније је једна од најпознатијих револуционарних пјесама у македонској књижевности. Познато је да је почетком 1932. године, поводом погибије једног свог пријатеља, написао песму „Опроштајно писмо“, али она није сачувана.одор Димитровски, „Коле Неделковски (1912 — 1941)“, во: Коле Неделковски, Песни. Македонска книга, Скопје, . Прве пјесме Неделковски је објавио у часопису „Илустрација Илинден“ (Иллустратион Илинден), а сарађивао је са збирком „Илинден 1903“ (Илинден 1903). Тако је Неделковски 1938. године објавио своје прве пјесме у Илустрацији Илинден гдје је у књ. 6/96 од јуна 1938. године на уводном мјесту (на страни 1) објављена је његова пјесма „Стоан Војвода” (на страни 1), која је касније била дио његове прве збирке пјесама Муња(Молскавици), али са насловом Стоан на. Војвода Ордановци. Пјесму је пратила и следећа напомена редакције: „Велесанин Кољо Неделковски, млади пјевач народних идеала који, упркос борби са животним тешкоћама, ипак налази времена да велича своја осјећања и оданост домовини и народу.,жудећи за слободом.“ Затим је,до јуна 1939. у овом часопису Неделковски објавио још пет пјесама: Раткина невоља(Радкина невоља) – књ. 2/102, год КСИ, фебруар 1939, стр. 7; Богдан и Гроздана (Богдан и Гроздана) – књ. 2/102, год КСИ, фебруар 1939; Мајка (Мајка) - књ. 6/106, год КСИ, јун 1939, стр. 8; Дефинитивно ... - књ. 6/106, год КСИ, јун 1939;и Мој ујак... - књ. 6/106, год КСИ, јун 1939. Не зна се када су ове пјесме написане, али Тодор Димитровски претпоставља да потичу из 1938. године и да је Неделковски у часопис доставио неколико пјесама одједном. Сарадња Неделковског са Илустрацијом Илинден окончана је бројем 6/106 из јуна 1939. године, а није познато да ли је у међувремену и друге пјесме из Муње објавио негдје другдје. Неделковски је објавио и пјесму Стоан на Ордановци и у збирци Илинден 1903. Шест пјесама објављених прије Муње разликују се од дефинитивних верзија у његовој првој збирци пјесама, при чему су неке разлике минималне, док су неке потпуно прерађене. Библиографија За живота Неделковски је објавио двије збирке пјесама: Муња (1940) Ходање по свету (1941) Послије његове смрти, поезија Неделковског је више пута објављивана, и то: Коле Неделковски, Песме- Друштво умјетника, новинара и научника, Скопље, 1945. Књига има 78 страна и садржи предговор Митка Зафировског Тодор Димитровски, „Белешки“, во: Коле Неделковски, Стихови. Кочо Рацин, Скопје, .. Коле Неделковски, Стихови- „Кочо Рацин“, Скопље, 1958. Књига садржи 23 пјесме из двије пјесничке збирке Неделковског Муња и Пјешке око свијета, предговор Лирика Колета Неделковског, чији је аутор Димитар Митрев; Белешке о Тодору Димитровском, као и ликовни прилози (факсимили дијелова пјесничких збирки Неделковског).Коле Неделковски, Стихови. Кочо Рацин, Скопје, 1958. Коле Неделковски, Песме- Македонска књига, Скопље, 1967. Уредник књиге је Тодор Димитровски, а садржи пјесме из две збирке Недлековског.Коле Неделковски, Песни. Македонска книга, Скопје, 1967 Осврт на стваралаштво Неделковског