Мајстор Теодорик

Мајстор Теодорик (; * пре 1328? − Праг, пре 8. марта 1381), активан око 1360. до 1380. године, најбоље је документован бохемијски готички сликар. Био је омиљени дворски сликар Карла IV, цара Светог римског царства Fajt J, и први бохемијски сликар чије се име може повезати са делом.Vítovský, Několik poznámek k problematice Karlštejna, Zprávy památkové péče 11, Теодорик се сматра главним представником фазе међународне готике познате као „меки стил“. Његово ремек-дело је капела Светог крста у Карловом ново-завршеном замку Карлштејн у близини Прага, која садржи велику серију портрета светаца и других значајних личности на златној позадини. Целокупна декорација капеле наручена је 1359. године и завршена током низа година. Декорација капеле Часног крста била је јединствена и невиђена северно од Алпа.V. Kramář, in: Fajt J, Теодориков опус није упоредив ни са чим у европској уметности после средине 14. века (1360).A. Matějček, in: Fajt J,

Живот У Праг је највероватније дошао из Рајнске области (радионица Вилијама Келнског?) Jiří Fajt, in: Drake Boehm B, Fajt J, 2005, p. након студијског путовања у северну Италију 1350-их. Пујманова Pujmanová O., 1982, наводи да су око 1309. године на двору Карла II Напуљског деловали вајар описан као „Магистер Теодорик из Алеманије“, који је могао да буде његов предак и његов брат – сликар Ђилето.Vinni Lucherini, La Cappella di San Ludovico nella Cattedrale di Napoli, le sepolture dei sovrani angioini, le due statue dei re e gli errori della tradizione storiografica moderna, Zeitschrift für Kunstgeschichte 70. Bd., H. 1 Период чекања на грађанска права у Прагу био је три године, и новопридошли није могао одмах да постане члан братства сликара. Датум уписа у списак прашког сликарског братства (Братство Светог Луке, основано 1346), где је описан као претпостављени („primus magister“) и као „malerius imperatoris“,Barbara Drake Boehm, in: Drake Boehm B, Fajt J, је неизвестан. Раније се претпостављало да је то 1348. године, али је могуће да му је почасна функција понуђена тек када је 1360. урадио осликавање краљевске палате у Прашком дворцу.Ferdinand Tadra - Josef Patera, Pražské malířské bratrstvo a jeho cechovní kniha

Године 1359. помиње се као "malerius imperatoris" и власник куће у Храдчанима у Записима града Храдчана.Fajt J, Његова кућа се још једном помиње 1368. године (кућа бр. 185/IV изнад Úvoz-а на Храдчанском тргу.Fajt J, Између 1359. и 1367. радио је као водећи дворски сликар Карла IV у Прагу и замку Карлштејн. Цар је свог сликара и дворјанина назвао Pictor noster et familiaris. У посебном документу од 28. априла 1367. године Карло IV је потврдио да ће Теодориков двор и њиве у селу Моржина бити ослобођени свих пореза и других дажбина. Ова привилегија важила је и за Теодорикове наследнике и додељена је као признање за његово осликавање краљевске капеле у Карлштејну.Fajt J, Теодориков двор се поново помиње 1381. године, када је продат, у писму Вацлава IV. Микулаш Мендл из Јиловеа, отац златара Јорга, и златар Јан Ваченсер, продали су двор Здени, удовици Јешека Мраза из Лажевица. Овај документ је једини који потврђује Теодорикову смрт пре 8. марта 1381. године и указује да није оставио потомке.Josef Teige, Listiny děkanství karlštejnského, Praha 1906, s.24-25, č.14.Aleksandr Mikhaĭlovich Prokhorov. Great Soviet encyclopedia, .

Рад Теодориков магнум опус је збирка паноа и зидних слика насталих по наруџби Карла IV за капелу Светог крста у Карлштејну. Све заједно има 129 дела, све су слике светаца, пророка или анђела. Национална галерија у Прагу саопштила је да је „мало таквих на свету: сматрамо да није претерано рећи да су упоредиви са таквим уметничким споменицима и феноменима као што су Арена у Падови, цркве у Асизи или Ста, Кроче у Фиренци и папинска палата у Авињону“.

Познат по свом смелом и снажном стилу, сматра се централном фигуром у развоју бохемијске уметности. Као и многи други готички сликари, користио је веома светле боје и смеле линије које привлаче пажњу. Сликао је моћне фигуре у малим оквирима, испуњавајући гледаоца представом о монументалности. Познат по употреби светлости и рефлексије, створио је илузију бескрајног простора у свом раду дозвољавајући светлости да путује изван оквира. Историчари уметности се не слажу око неколико аспеката Теодорикове каријере. Један историчар је приметио да је Теодорик био „јединствени феномен” чија дела се не могу објаснити стилском еволуцијом, јер није било преседана за његово уметничко дело, што је навело да се верује да је можда био самоук. Други научник има супротно мишљење — да је на њега утицала и италијанска и француска савремена уметност.

Теодорик је наставио са радом свог претходника у служби Карла IV, мајстора Луксембуршке генеалогије,Jiří Fajt, in: Drake Boehm B, Fajt J, који је насликао декорацију царског замка-палате у Карлштејну и "реликвијалне сцене" у капели Богородице Марије између 1356. и 1357.Jiří Fajt, Jan Royt, in: Fajt J, Овај мајстор је био упознат са француско-фламанском уметношћу 1350,Jiří Fajt, in: Drake Boehm B, Fajt J, и донео је велике иновације у зидно сликарство у Бохемији. Неколико панелних слика приписаних Теодориковој радионици понављају типологију лица и образаца кретања у фигурама генеалогије. Према речима Хомолке, два тешко оштећена паноа светог Петра и Павла из капеле Светог крста могле су директно настати у радионици мајстора Луксембуршке генеалогије, јер је технологија њихових темељних слојева типичнија за зидно сликарство и чиме се значајно разликује од осталих слика.Homolka J, Hana Blochová, The medieval art techniques of the painted decoration of Karlštejn, in: Fajt J,

Теодорикова радионица је између 1360. и 1365. године извела јединствено свеукупно украшавање капеле Часног крста у замку Карлштејн. Капела припада традицији раскошно украшених реликвијарних капела које укључују царску капелу у Константинопољу, Sancta Sanctorum у Латеранској палати у Риму или Сен Шапел у Паризу. Декорација се састоји од 129 (првобитно 130) паноа у четири реда, на којима су допојасне фигуре светитеља, светица и пророка који су представљали „Војску небеску“ која чува мошти које се чувају у капели. Неколико рамова за слике имало је мале отворе у које су се могли убацити реликвијари. Приказивање светитеља у капели Часног крста било је директно повезано са поштовањем њихових моштију. Присуство моштију Страдања Христовог је можда служило као гаранција да ће Христос по повратку сићи у капелу.

Стилизацијом фигура, напуштањем готичког линеарног стила и моделовањем лица и драперије светлошћу и сенком, Теодорикове слике превазилазе претходни уметнички стил. Јасно је да је био упознат са француским grisaille сликарством.Homolka J, Слике се могу приписати Теодорику на основу анализе доњих цртежа и поређења извођења слике. Теодорику су приписани цртежи композиција, детаљи лица и драперије, као и целокупна довршеност најзначајнијих портрета у капели Часног крста. Теодориков цртеж кистом на главама слика је деликатан и чврст. На драперијама је јак и енергичан и преклапа се са оквиром.Věra Frömlová, Notes on the decoration of the Chapel of the Holy Cross, in: Fajt J,

Проучавање типологије глава показало је да су облик главе и детаљи лица, односно очи, нос, у великом броју случајева потпуно идентични, као да су настали прецртавањем.Radana Hamsíková, Variations of preparatory drawings and questions of workshop practice, in: Fajt J, Ипак, неки од ликова светаца привлаче пажњу посматрача својим истакнутим, наизглед индивидуализованим цртама и психологизованим изразима, који антиципирају портретно сликарство 15. века. Портрет светог Јеванђелисте Луке би могао бити чак и аутопортрет самог Теодорика.Fajt J,

Специјализовани мајстори су обављали низ споредних послова као што су припрема паноа, пластичне декорације и златарски елементи.Mojmír Hamsík, Master Theodoric technique, in: Fajt J, Нема података о сликарима који су били запослени у Теодориковој радионици, али их је морало бити неколико, судећи по обиму наруџбине и кратком року извођења, као и по констатованим врстама доњих цртежа, што потврђује и инфрацрвена рефлектографија.Fajt J, Неки историчари уметности чак претпостављају да је у питању било неколико мајстора и њихових сарадника у радионицама.

У капели Часног крста налазе се два места која сведоче о супротстављању различитих сликарских стилова. Налазе се у савршено изведеним припремним цртежима на олтарском зиду који се потом понављају у једноставнијој форми или у доњим цртежима слика.Hana Hlaváčková, Теодориков претходник, мајстор Луксембуршке генеалогије, по свој прилици, креирао је нацртане цртеже на зиду капеле Светог крста. Теодорик је вероватно осмислио концепт целе капеле око 1360. године, успостављајући композицију и палету свих слика. Његов препознатљив стил сликања може се идентификовати у неколико портрета пророка, краљева и витезова који су део целокупне серије.

Иновације у виду сликаних мртвих природа јављају се у паноима Црквених отаца који потичу из Теодорикове радионице (Свети Августин, Свети Амброзије, Свети Гргур). Очигледно направљене од стране другог талентованог уметника, ове слике се истичу својим необичним степеном реализма, просторним дизајном мртвих природа и софистицираном шемом боја. Овим квалитетима антиципирају развој сликарства који напредује ка раном 15. веку и северноевропској ренесанси.Homolka J, in: Fajt J (ed.) Fajt J,

Мајстор Бертрам, који је касније био активан у Хамбургу, очигледно је радио у Теодориковој радионици. Из Теодорикове радионице највероватније је изашао и мајстор Требонског олтара и уметник који је осликао Заветни пано Јана Очка од Влашима. По својој технологији и композицији, мурал Поклонство три краља у саксонској капели катедрале Светог Вида сличан је Теодориковим сликама.Homolka j, in: Fajt J (ed.), Према Хомолки, илуминатори Библија, поглавља А2 и А3, имали су много заједничког са Теодориком или су изашли из његове радионице.Homolka J, in: Fajt J (ed.), Иако међународни готички „меки стил” није имао директних наследника, контекст саме радионице утицао је на наредне генерације бохемијских готичких сликара.

Техника Теодориковог осликавања паноа Припрема панела (буково дрво), укључујући двослојну подлогу од силицијума и креде, идентична је пракси у Француској и Немачкој, али се не појављује у Италији. Припремни црни доњи цртеж у четкици је линеаран и на местима веома детаљан. У завршној слици, међутим, нађена су бројна одступања, на пример у положају руку. Припремни цртеж је прекривен слојем оловне беле боје на бази уља. Овај слој такође рефлектује дифузну светлост која пада на њега кроз прозирне слојеве лазура и сија кроз најгорње делове драперије. Сама слика је изведена јајчаним темперама наизменично са слојевима уља. Уљна база је омогућила како слагање контрастних слојева боја, тако и постепено моделирање запремине. Теодориково сликарство карактерише наношење полу-лазурних слојева уз помоћ споро-сушеће уљне (могуће орахове) подлоге која је омогућила сликање мокро-на-мокро. У меснатим тоновима, влажна уљна база омогућава моделовање глатких прелаза у један слој додавањем пигмента alla prima (Карло Велики).Blochová H, in: Fajt J (ed.),

Било је неопходно да други специјализовани уметници, који су креирали сложен систем украса, сарађују на коначној форми слика. То је укључивало рељефну декорацију позадине и рама слика (pastiglia), лепљену пластичну декорацију, мале златарске апликације ливене од калаја и олова у калупе, позлату позадине и златарске производе као, на пример, причвршћене крстове за панел са сребрним ексерима.Hamsík M, in: Fajt J (ed.),

Зидне слике у капели Часног крста у замку Карлштејн мини|Поклонство краљева