мини|upright|Семјуел А. Картрајт (1793–1863) Драпетоманија (енгл. ) била је предложена ментална болест за коју је 1851. године амерички лекар Семјуел А. Картрајт изнео хипотезу да је узрок због којег су поробљени Американци бежали из заробљеништва. Ова хипотеза се заснивала на веровању да је ропство толико побољшало животе робова да би само они који пате од неког облика менталне болести желели да побегну.
Картрајт је посебно навео тенденцију робова да беже са плантажа које су их држале. С обзиром на то да робови који су задовољни својим стањем не би желели да оду, закључио је да такве особе морају бити болесне и отпорне на природни поредак ствари. Објавио је чланак о болестима и особеностима црних робова у часопису De Bow's Review.Hervé Guillemain, "Drapetomania" in Hervé Guillemain (ed.), DicoPolHiS, Le Mans Université, 2021. Иако је Картрајтов чланак у то време био прештампан на Југу, на северу Сједињених Америчких Држава био је нашироко исмеван и сатиризован. Концепт је од тада одбачен као псеудонаука и доказано је да је представљао део здања научног расизма.
Термин потиче од старогрчких речи (, ’одбегли [роб]’) и (, ’лудило, помама’).
Чак и 1914. године, треће издање Практичног медицинског речника аутора Томаса Латропа Стедмана садржало је одредницу за драпетоманију, која је дефинисана као „скитничарење, дромоманија; неконтролисани или лудачки порив за лутањем.” Такође доступно на Internet Archive
Опис мини|upright|Гравира одбеглог роба, објављена 1837. године. Картрајт је описао поремећај — који је, према његовим речима, био „непознат нашим медицинским ауторитетима, иако је његов дијагностички симптом, бекство из службе, добро познат нашим плантажерима и надзорницима” — у раду представљеном пред Медицинским удружењем Луизијане, који је потом нашироко прештампаван.
Навео је да је ова болест последица тога што су господари „постали превише присни са [робовима], третирајући их као себи равне”.Baynton, Douglas C. "Disability and the Justification of Inequality in American History". The New Disability History: American Perspectives, 2001.
У делу Болести и особености црначке расе (енгл. ), Картрајт наводи да Библија захтева од роба да буде покоран свом господару, те да због тога роб неће имати жељу за бекством:
Превенција и лечење
Поред идентификовања драпетоманије, сматрао је да се уз „одговарајући медицински савет, који се стриктно следи, ова проблематична пракса коју многи црнци имају у вези са бежањем може готово у потпуности спречити”. У случају робова који су „мрзовољни и незадовољни без разлога” — што је знак упозорења за неминовно бекство — Картрајт је препоручивао „истеривање ђавола бичем” (енгл. ) као „превентивну меру”.
Савремена критика Иако је Картрајтов чланак поново штампан на Југу, на северу Сједињених Америчких Држава био је широко исмеван. Сатирична анализа чланка појавила се у уводнику часописа Buffalo Medical Journal 1855. године. Познати пејзажни архитекта Фредерик Ло Олмстед, у делу Путовање у приморске робовласничке државе (енгл. , 1856), приметио је да је било познато да су често бежале и беле слуге под уговором, па је сатирично поставио хипотезу да је наводна болест заправо белог европског порекла и да су је у Африку донели трговци.
Стивен Џеј Гулд је идентификовао Картрајта као „истакнутог јужњачког лекара” уз упозорење да су Картрајтове одбране ропства представљале „екстрем у оквиру ’научног аргумента’” који није био типичан и можда није био подржан од стране „многих интелигентних јужњака”.
Види још Дизестезија етиопика, још једна нова дијагноза коју је поставио Картрајт у вези са оним што се сматрало менталном болешћу која је била узрок лењости међу робовима. Протестна психоза: Како је шизофренија постала црначка болест Депресија Дромоманија Политичка злоупотреба психијатрије Одбегли роб Класификација менталних поремећаја Трома шизофренија Биологија депресије Гаслајтинг
Референце
Литература
Спољашње везе
DicoPolHiS
Категорија:Научни расизам Категорија:Псеудонаука Категорија:Историја психологије Категорија:Робовласништво у САД