Ђорђо Париси (Рим, 4. август 1948) италијански је теоријски физичар, чија су истраживања била усмјерена ка квантној теорији поља, статистичкој механици и сложеним системима. Његов најпознатији допринос су еволуционе једначине за густине партона у квантној хромодинамици, које је извео уз помоћ Гвида Алтарелија, познате као Алтарели-Паризијеве или ДГЛАП једначине, тачно рјешење Шерингтон-Киркпатриковог модела спин стакла, Кардар-Паризи-Занг динамичка једначина која описује скалирање растућих интерфејса и проучавање вртложних јата птица. Parisi awarded the Nobel prize in physics in 2021. Добио је Нобелову награду за физику 2021. године, заједно са Клаусом Хаселманом и Сјукуром Манабеом за револуционарне доприносе теорији сложених система, посебно „за откриће узајамног дејства нереда и флуктуација у физичким системима од атомских до планетарних размјера“.
Каријера Ђорђо Паризи је дипломирао на римском универзитету Сапијенца 1970. године, под менторством Николе Кабиба. Био је истраживач у Националној лабораторији у Фраскату (1971—1981) и гостујући научник на Универзитету Колумбија (1973—1974), на француском институту Institut des Hautes Études Scientifiques (1976—1977) и Вишој нормалној школи (1977—1977).
Од 1981. до 1992. био је редовни професор теоријске физике на римском универзитету Тор Вергата, а тренутно је професор квантне теорије на Универзитету Сапијенца у Риму. Члан је Симонсове колаборације „Проблем пуцања стакла”.
Одабране публикације
Референце
Категорија:Рођени 1948. Категорија:Италијански нобеловци Категорија:Нобеловци за физику Категорија:Чланови Француске академије наука