Корсунско-черкаска операција (, ), или битка за Корсунско-черкаски џеп, била је битка у Другом светском рату која се водила од 24. јануара до 16. фебруара 1944. током совјетске Дњепарско-карпатске офанзиве у Украјини. У бици, 1. и 2. украјински фронт, којима су командовали Николај Ватутин и Иван Коњев, опколили су немачке снаге Групе армије Југ у џепу близу реке Дњепар. Током недеља борби, два фронта Црвене армије покушала су да затворе џеп. Опкољене немачке јединице покушале су да се пробију у координацији са покушајем помоћи других немачких снага, што је резултирало тешким жртвама, чије процене варирају.
Совјетска победа у офанзиви Корсун-Шевченковски означила је успешно спровођење совјетских дубоких операција. Совјетска доктрина дубоке борбе предвиђала је разбијање предње одбране непријатеља како би се омогућило свежим оперативним резервама да искористе пробој убијањем у стратешку дубину непријатељског фронта. Долазак великог броја америчких и британских камиона и полугусеничара дало је совјетским снагама много већу мобилност него што су имале раније. Ово, заједно са совјетским капацитетом да држи велике формације у резерви, дало је Црвеној армији могућност да се изнова и изнова напредује дубоко иза немачке одбране.
Иако совјетска операција на Корсуну није резултирала колапсом на немачком фронту којем се надала совјетска команда, она је означила значајно погоршање снаге расположиве немачкој војсци на том фронту, посебно тешког наоружања, од којих је скоро све је изгубљен током пробоја. Током остатка рата, Црвена армија би довела велике немачке снаге у опасност, док су Немци били исцрпљени и непрестано покушавали да се извуку из једне кризе у другу. Мобилне совјетске офанзиве биле су обележје Источног фронта до краја рата.
Јануар 1944. године У јесен 1943. године, немачке снаге Групе армије Југ под командом фелдмаршала Ериха фон Манштајна, укључујући 8. армију генерала Велера пале су на линију Пантер-Вотан, одбрамбени положај који је у Украјини пратио реку Дњепар. Међутим, када су немачке снаге стигле, приступило се само планирању и изградњи, а одбрамбени положаји у суштини нису постојали.
До 1. децембра 1943. линија је била прекинута и совјетска армија је прешла Дњепар. Само два корпуса, XI под командом генерала Вилхелма Штемермана, XLII под командом генерала-потпуковника Теобалда Либа и придружени корпусни одред БCorps Detachment B was organized as an infantry division with six infantry battalions and normal supporting divisional units. The unit had been formed from elements contributed by the 112th, 255th, and 332nd Infantry Divisions. Tessin, из 8. армије, држали су истурени део на новој совјетској линији. Избочина западно од Черкасија простирала се око 100 километара до насеља Канев на реци Дњепар, са градом Корсуном који се отприлике налазио у центру испупчења, са 1. украјинским фронтом са леве стране и 2. украјинским фронтом са десне стране.
Маршал Совјетског Савеза Георгиј Жуков је схватио потенцијал за уништење Велерове 8. армије, користећи тактику сличну оној која је коришћена за опкољавање и уништавање Паулусове 6. армије у бици за Стаљинград. Жуков је препоручио совјетској Врховној команди (Ставка) да распореди 1. и 2. украјински фронт да формирају два оклопна прстена: унутрашњи прстен око џепа, након чега следи уништавање снага које је садржао, и спољашњи прстен за спречавање доласка нових формација до опкољених јединица. Упркос поновљеним упозорењима Манштајна и других, Адолф Хитлер је одбио да дозволи да се изложене јединице повуку назад.
Генерал Коњев је 15. јануара одржао конференцију у свом штабу у Болтушком са својим командантима и њиховим политичким комесарима да пренесу наређења добијена од Ставке. Почетни напад је требало да изведе Коњевов 2. украјински фронт са југоистока од стране 53. армије и 4. гардијске армије, са 5. гардијском тенковском армијом да искористи продоре, уз подршку 5. ваздушне армије, којој ће се придружити 52. армије, 5. гардијског коњичког корпуса и 2. тенковске армије. Поред тога, са Ватутиновог 1. украјинског фронта, 27. и 40. армија је требало да буду распоређене са северозапада, са 6. тенковском армијом за експлоатацију продора, уз подршку 2. ваздушне армије. Многе од ових формација добиле су прилив новог особља. Планирање Црвене армије је даље укључивало опсежне операције обмане за које су Совјети тврдили да су успешне, међутим, немачки ратни дневник 8. армије јасно показује да су немачки штабови били забринути због претње.
Окружење thumb|250px|left|Опсежни совјетски напредак који је створио џеп. Совјетски напад је почео 24. јануара када је Коњевов 2. украјински фронт напао исток са југоистока. Пробој је брзо постигнут, а продор су искористили 5. гардијска тенковска армија и 5. гардијски коњички корпус следећег дана. Упркос свести немачког штаба 8. армије да је напад неизбежан, били су изненађени појавом новоформиране 6. тенковске армије 1. украјинског фронта.The 6th Tank Army had been formed on 20 January 1944. Dunn, Hitler's Nemesis Међутим 6. тенковска армија, са 160 тенкова и 50 самоходних топова, је била неискусна и требало јој је више времена него што се очекивало да продре на западни бок истуреног дела. „Мобилна група“ из састава 233. тенковске бригаде 5. механизованог корпуса, под командом генерала Савељева, са 50 тенкова и 200 наоружаних митраљезом пешадије, заузела је Лисјанку и до 28. јануара прешла у предграђе Звенигородке. Овде су се ове трупе 6. тенковске армије сусреле са 20. тенковским корпусом 2. украјинског фронта. Током наредна три дана, две тенковске армије су формирале спољни прстен са слабом посадом око онога што је сада био Корсунски џеп, док су други, унутрашњи, формирале совјетске 27., 52. и 4. гардијске армије.and Frieser,
Совјетски команданти су били оптимисти у погледу напретка операције. Стаљину је обећан други Стаљинград и он је то очекивао. Коњев је јавио: "Нема разлога за бригу, друже Стаљине. Опкољени непријатељ неће побећи.", quoted in У џепу је било скоро 60.000 људи из шест немачких дивизија, са око 55% њихове овлашћене снаге, заједно са неким мањих борбених јединица. Међу заробљеним немачким снагама били су 5. СС оклопна дивизија Викинг, са придодатом 5. СС пешадијском бригадом "Валонци", естонски СС пешадијски батаљон "Нарва" и неколико хиљада руских помоћника. Генерал Вилхелм Штемерман, командант XI корпуса, постављен је за команду снага у џепу. Ове снаге су назване "Група Штемерман". Пета СС тенковска дивизија, са око 11.400 људи, је имала 30 оперативних тенкова Панцер III/IV и јуришних топова, и још шест у ремонту. Дивизија је даље имала 47 артиљеријских оруђа, од чега 12 самоходних топова.a total of 242 artillery pieces were inside the pocket.
Немачки напади thumb|right| Тенкови и полугусенице 1. тенковске дивизије почињу кретање ка џепу, почетком фебруара 1944.Image description abbreviated from nearly same image in Nash, Манштајн се брзо кретао и почетком фебруара III и XLVII оклопни корпуси су били окупљени за помоћ. Хитлер је, међутим, интервенисао и наредио да се напад трансформише у покушај да се противокруже две совјетске армијске групе.
Генерал Херман Брајт, командант III оклопног корпуса, затражио је да се формације за помоћ уједине како би покушале да пробију коридор опкољеној Групи Штемерман. Овај захтев је одбијен и покушано је контраокружење совјетских снага. Напад 11. тенковске дивизије XLVII оклопног корпуса на југоисточни бок џепа брзо је застао, пошто је имала само 27 тенкова и 34 јуришна топа у функцији. Покушај III оклопног корпуса настављен је до 8. фебруара, када је постало непобитно да је покушај пропао. Манштајн је наредио корпусу да се одвезе директно до положаја Групе Штемерман. Повлачење III оклопног корпуса и реорганизација за нови напад 15 километара јужно од Бојарке трајало је три дана.
Дана 11. фебруара, Брејт је започео напад са 16. и 17. оклопној дивизијом које су кренуле ка реци Гнилој Тикич. У почетку су добро напредовали. 1. оклопна дивизија и 1. СС оклопна дивизија Телесна гарда Адолфа Хитлера покривале су северни бок положаја. Како су улазили све дубље у совјетске положаје, Жуков је наредио Ватутину да састави четири тенковска корпуса са циљем да заустави немачки напад. Време је отоплило, претварајући путеве у мекано блато и успоравајући немачки напредак. Овде су постали видљиви проблеми немачких возила. Совјетске снаге су добиле на лизинг камионе америчке производње са погоном на сва четири и шест точкова. Они су углавном могли да прођу, док немачка возила са погоном на два точка нису.
Коњев је издао наређење 4. гардијској армији и 5. гардијском коњичком корпусу да покушају да разбију џеп у ноћи између 5. и 6. фебруара. Удар је требало да падне на границу између два немачка корпуса. Како су борбе одмицале, совјетски циљ је постао јасан Штемерману и Либу. Штемерман је наредио да 5. СС оклопна дивизија дође на лице места. Заједно са 72. пешадијском дивизијом зауставила је совјетски напад чиме је Немцима купила време. Напори Црвене армије су обновљени између 7. и 10. фебруара. Овај напор је спутан недостатком снабдевања. Продори III оклопног корпуса ка реци Гнилој Тикич допринели су да линије снабдевања совјетским формацијама као што је Ватутинова 6. тенковска армија буду много дуже. Совјетско ваздухопловство је покушало да допуни неке јединице користећи авионе Поликарпов По-2. Упркос логистичким потешкоћама, јединице 2. украјинског фронта успеле су да се приближе Корсуну до 10. фебруара.
Немачки маневар у џепу Дана 11. фебруара, III оклопни корпус је наставио кретање на исток. Снаге су стигле до реке Гнилој Тикич и успоставиле мали мостобран на источној обали. Нису могли да напредују даље, што је значило да Група Штемерман мора сама да се избори за излаз.Group Stemmermann consisted of first divisions: the 57th, 72nd, 88th and 389th Divisions, Corps Detachment B (Division Group 112), all infantry formations with no armored components; and the 5th SS Panzer Division with the attached 5th SS Infantry Brigade and the Narwa Battalion. The only units considered still capable of offensive operations were the 72nd Infantry and 5th SS Divisions. (Department of the Army Pamphlet 20–234, pp. 19–20)
Обе стране су схватиле да су напори Вермахта за помоћ достигли критичну фазу. Упркос тешким подстицајима совјетске пропаганде Немци се нису предавали. Жуков је стога одлучио да пошаље посланике под белом заставом са захтевима за предају. Изасланици Црвене армије представили су писма и за Штемермана и за Либа која су потписали маршал Жуков и генерали Коњев и Ватутин.DA Pamphlet 20–234, После срдачних разговора, освежења и руковања, совјетска делегација је отишла без позитивног одговора.
thumb|Ју 52 на аеродрому Корсун, Ју 87 у формацији изнад (јануар 1944). Немачке ваздухопловне снаге су извеле операцију снабдевања из ваздуха и за опкољене снаге и немачке помоћне снаге. Дана 28. јануара VIII ваздухопловни корпус је распоредио 832 транспортна авиона, 478 бомбардера (са којих су залихе бачене са мале висине), 58 ловачких бомбардера и 168 ловаца. Током операције изгубљена су 32 транспортна авиона, 13 бомбардера и пет ловаца. Након што је аеродром Корсун напуштен 12. фебруара, испоруке су испоручене падобранима.
Луфтвафе је испоручио 82.948 галона горива, 868 тона муниције и четири тоне санитетског материјала опкољеним снагама и 325 тона муниције, 74.289 галона горива и 24 тоне хране помоћним формацијама, и евакуисао је 4.161 рањеног војника док је аеродром Корсун био у функцији.Nash, Appendix 8, Операција је задовољила само половину (78 тона) дневних потреба (150 тона) опкољених трупа према процени немачког штаба 8. армије.