Константин Сергејевич Лопушански (; Дњепар, 12. јун 1947) совјетски и руски je филмски редитељ, теоретичар филма и писац. Познат је по режији апокалиптичних и постапокалиптичких филмова Писма покојника (1986), Посетилац музеја (1989), Руска симфонија (1994) и Ружни лабудови (2006).
Године 1997. Лопушански је добио титулу почасног уметника Руске Федерације а 2007. добио је почасну титулу Народног уметника Русије, највише руско цивилно признање за извођачку уметност.
Биографија
Рани живот Рођен је у Дњепропетровску, Украјинска ССР. Његов отац је био Сергеј Тимофејевич Лопушански, војник на фронту који је умро 1953. од задобијених рана у рату.
Образовање и почетак каријере Константин Лопушански је 1970. године дипломирао на Казанском конзерваторијуму као виолиниста, а 1973. је завршио постдипломски курс на Лењинградском конзерваторијуму са звањем доктора наука са дисертацијом на тему ликовне критике. Након тога, Лопушански је неколико година предавао на Казанском и Лењинградском конзерваторијуму. Он е похађао више курсеве за сценаристе и филмске редитеље на редитељском одсеку у радионици Емила Лотеануа.
По завршетку курсева за режију 1979. године, Лопушански је помогао Андреју Тарковском у режији легендарног филма Сталкер, заснованог на роману Пикник поред пута Бориса Стругацког.
Дипломски филм Лопушанског Соло снимљен 1980. године. Говори о музичару који свира свој последњи концерт током опсаде Лењинграда.
Од 1980. Лопушански је радио као директор продукције у биоскопском студију Ленфилм.
Писма покојника и развитак каријере Године 1986. Константин Лопушански је дебитовао као редитељ дугометражног филма са постапокалиптичним филмом Писма покојника, чији је косценариста Борис Стругацки. Филм је приказан је на Филмском фестивалу у Кану 1987. и добио је награду ФИПРЕСЦИ на 35. Међународном филмском фестивалу у Манхајму-Хајделберг.
Лопушанксијев филм Посетитељ музеја из 1989. уврштен је на 16. Московски међународни филмски фестивал где је освојио награду сребрни Свети Ђорђе и награду екуменског жирија.
Филм Лопушанског Руска симфонија из 1994. приказан је у оквиру форума 45. Берлинског међународног филмског фестивала где је добио награду екуменског жирија.
Лопушански је снимио филм Ружни лабудови из 2006. по роману Аркадија и Бориса Стругацког. Научно-фантастични филм је био о писцу који посећује интернат за даровиту децу где су учитељи мутанти.
Драмски филм Улога Лопушанског из 2013. приказао је причу о глумцу који одлучује да глуми преминулог команданта Црвене армије. Приказан је у конкурентском делу 35. Московског међународног филмског фестивала. Филм је добио награду Ника за најбољи сценарио.
Драмски филм Константина Лопушанског Кроз црно стакло објављен је 2019.
Филмографија Година Филм 1978 Сузе у ветровитом времену (Слиози в ветренуу погоду) (кратки филм) 1980 Соло (кратки филм) 1986 Писма покојника (Писма миортвого цхеловека) 1989 Посетилац музеја ( Посетител музеиа) 1994 Руска симфонија (Руска симфонија) 2001 Преокрет века (Конетс века) 2006 Ружни лабудови (Гадкие лебеди) 2013 Улога (Рол) 2019 Кроз црно стакло (Сквоз чорное стекло)
Референце
Категорија:Рођени 1947. Категорија:Украјински редитељи Категорија:Руски редитељи