Владимир Ј. Конечни

Владимир Ј. Конечни (рођен 27. октобра 1944.Vladimir J. Konečni Biographical InformationWorldCat Identities) је амерички и српски психолог, естетичар, песник, драматург, писац белетристике и уметнички фотограф, тренутно професор психологије на Калифорнијском универзитету у Сан Дијегу.

У психологији, извршио је утицајан рад у неколико различитих области, међусобно повезаних снажним методолошким проблемима. Конечни је спровео лабораторијске и теренске студије људских емоција и (физичке и вербалне) агресије, као и алтруистичког понашања, које су цитиране у бројним уџбеницима социјалне психологије.

Доношење одлука је била још једна велика истраживачка област у којој је Конечни био у великој мери укључен (у блиској сарадњи са др Еббе Б. Еббесен, дугогодишњим колегом на Универзитету Калифорније, Сан Дијего). Већина њиховог рада посвећена је судским одлукама у систему кривичног правосуђа, али су такође спровели низ често цитираних студија о одлукама возача у стварном свету.Konečni, V. J., Ebbesen, E. B., & Konečni, D. K. (1976). Decision processes and risk taking in traffic: Driver response to the onset of yellow light. Journal of Applied Psychology, 61, 359–367.Ebbesen, E. B., Parker, S., & Konečni, V. J. (1977). Laboratory and field analyses of decisions involving risk. Journal of Experimental Psychology: Human Perception and Performance, 3, 576–589.

Конечни је четрдесетак година радио у вишеструким интердисциплинарним доменима емпиријске естетике, психологије уметности и музичке психологије . Значајне групе његових студија у овим областима бавиле су се високо специјализованим и техничким проблемима „ златног пресека“ (или „златног пресека“) у визуелној уметности, значајем макроструктуре у музици, врхунским естетским одговорима и односом између музике и емоција.

Биографија Владимир Конечни је одрастао у Београду. Родитељи су му били Дора Д. Конечни (рођена Васић), економиста и банкар, и др Јосип Ј. Конечни, професор медицине на Универзитету у Београду.

Конечни је српског, чешког и аустријског порекла. Конечни је ожењен и има два сина.

Каријера Конечни је дипломирао експерименталну и клиничку психологију и филозофију на Универзитету у Београду 1969. године; као студент је објавио три рецензирана чланка.Konecni, V. J. (1968). Psychological bases of application of the item-hierarchy procedure in behavior therapy. Psihološki Bilten (Yugoslavia), 1, 7–26.Konecni, V. J. (1969). Interaction in the clinical interview: Manipulation of certain formal variables. Psihologija (Yugoslavia), 2, 308–323.Konecni, V. J. (1971). Piaget's concept of egocentrism and some related issues. Psihologija (Yugoslavia), 4, 197–210.

Године 1970. започео је постдипломске студије експерименталне и социјалне психологије на Универзитету у Торонту, Канада, где је 1971. магистрирао и докторирао. 1973. године. Наслов његове дисертације је био „Експерименталне студије људске агресије: катарзички ефекат“.Konečni, V. J. (1975). Annoyance, type and duration of postannoyance activity, and aggression: The , 76–102. Такође 1973. године, Конечни је именован за доцента и тако је започео своју 35-годишњу непрекидну сарадњу са Одсеком за психологију Универзитета Калифорније у Сан Дијегу (ванредни професор 1978; професор 1982; професор емеритус 2008).

У периоду после 1973. године био је гостујући професор на бројним реномираним универзитетима ван Сједињених Држава, укључујући Лондонску школу економије, Универзитет у Сиднеју, Хебрејски универзитет у Јерусалиму, Универзитет у Кејптауну, Университеит ван Амстердам и Фреие. Университат Берлин. У досадашњој каријери Конечни је одржао колоквијуме о свом истраживању на око 150 универзитета на свим континентима.

Негативне емоције, физиолошко узбуђење и агресивно понашање У периоду од 1972. до 1984. Конечни је паралелно изводио теренске експерименте о алтруистичком понашању,Konečni, V. J. (1972). Some effects of guilt on compliance: A field replication. Journal of Personality and Social Psychology, 23, 30–32.Konečni, V. J., Libuser, L., Morton, H., & Ebbesen, E. B. (1975). Effects of a violation of personal space on escape and helping responses. Journal of Experimental Social Psychology, 11, 288–299.Konečni, V. J., & Ebbesen, E. B. (1975). Effects of the presence of children on adults' helping behavior and compliance: Two field studies. Journal of Social Psychology, 97, 181–193.Konečni, V. J. (1976). Altruism: Methodological and definitional issues. Science, 194, 562. и лабораторијске и теренске студије о физичкој и вербалној агресији људи .Konečni, V. J., & Doob, A. N. (1972). Catharsis through displacement of aggression. Journal of Personality and Social Psychology, 23, 379–387.Konečni, V. J. (1974). Self-arousal, dissipation of anger, and aggression. Personality and Social Psychology Bulletin, 1, 192–194.Ebbesen, E. B., Duncan, B., & Konečni, V. J. (1975). Effects of content of verbal aggression on future verbal aggression: A field experiment. Journal of Experimental Social Psychology, 11, 192–204.Konečni, V. J. (1975). The mediation of aggressive behavior: Arousal level versus anger and cognitive labeling. Journal of Personality and Social Psychology, 32, 706–712.Konečni, V. J. (pp. 230–267). New York: Random House.Konečni, V. J., Crozier, J. B., & Doob, A. N. (1976). Anger and expression of aggression: Effects on aesthetic preference. Scientific Aesthetics, 1, 47–55.Konečni, V. J., & Ebbesen, E. B. (1976). Disinhibition versus the cathartic effect: Artifact and substance. Journal of Personality and Social Psychology, 34, 352–365.Konečni, V. J. (1984). Methodological issues in human aggression research. In R. M. Kaplan, V. J. Konečni & R. W. Novaco (eds) (pp. 1–43). The Hague, The Netherlands: Martinus Nijhoff Publishers.Konečni, V. J. (1979). The role of aversive events In: (pp. 85–102). Monterey, California: Brooks/Cole.Konečni, V. J. (2013). Revenge: Behavioral and emotional consequences. Behavioral and Brain Sciences, 36, 25–26.Konečni, V. J. (1991). Psychological aspects of the expression of anger and violence on the stage. Comparative Drama, 25, 215–241.Konečni, V. J. (2002). Psihološki aspekti ekspresije gneva i nasilja na sceni (V. Radovanović Trans.). [Psychological aspects of the expression of anger and violence on the stage]. Psihologija u Svetu, 7, 29–45.

Када је у питању агресија, Конечни је на основу експерименталних налаза разликовао физичку, вербалну, игру, фантазију и друге врсте агресије и предложио постојање двосмерне узрочности (бихејвиоралне и психофизиолошке) између степена беса (висока узбуђења, антагонистички означена). ) и количину изражене физичке агресије.

Чини се да овај теоријски модел, који је наглашавао раније непризнате повратне спреге, решава класично питање „катарзе“. Помоћу јасноће дефиниције и експерименталне прецизности, модел помера дебату на многе импликације теоријски здравог и емпиријски уочљивог „катарзичног ефекта“,Kaplan, R. M., Konečni, V. J., & Novaco, R. W. (Eds.). . замењујући нефокусирано позивање на изворе који су различити као што су Аристотелова поетика, Клајнијанска терапија игром и теорија социјалног учења Алберта Бандуре.. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall. Овај теоријски модел двосмерне узрочности љутње-агресије (ААБЦ ) штедљиво објашњава стотине експерименталних налаза у литератури. Ове идеје су такође примењене на улогу аверзивних догађаја у развоју међугрупног сукоба. Потом је Конечнијево писање о агресији проширено на концепт освете и изражавања беса и насиља на сцени и у књижевности.

Правна психологија и судско одлучивање Од 1973. до 2011. године (година смрти професора емеритуса Еббе Б. Еббесена), Еббесен и Конечни су радили на доношењу судских одлука у систему кривичног правосуђа. Користећи квантитативне методе, проучавали су како различити учесници у систему – судије, тужиоци, браниоци, полицајци, извршиоци и други – комбинују информације које су им доступне у одлуке које потом постају информације за друге доносиоце одлука у систему.

Овај рад је био веома утицајан Lösel, F., Bender, D., & Bliesener, T. (Eds.). . Berlin, Germany: Walter de Gruyter. Pacific Grove, CA: Brooks/Cole Publishing Company... и описан је као „напоран“ и „пионирски“.

Једна од његових главних карактеристика било је поређење података из експерименталних симулација са подацима добијеним из архивске документације и судских расправа, често укључујући исте учеснике или исте класе учесника (чак су и судије Вишег суда учествовале у симулацијама). Након свог много цитираног првог чланка, 1975. године, упоређујући одлуке судија о одређивању кауције у симулацији са онима које су донели у судници,Ebbesen, E. B., & Konečni, V. J. (1975). Decision making and information integration in the courts: The setting of bail. Journal of Personality and Social Psychology, 32, 805–821. Еббесен и Конечни су објавили низ критичких методолошких чланака о кључном питању спољне ваљаности на многе тачке у постојећем истраживању правног процеса, са посебним освртом на симулације пороте.Konečni, V. J., & Ebbesen, E. B. (1979). External validity of research in legal psychology. Law and Human Behavior, 3, 39–70.Ebbesen, E. B., & Konečni, V. J. (1980). On the external validity of decision-making research: What do we know about decisions in the real world? In: (pp. 21–45). Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.Konečni, V. J., & Ebbesen, E. B. (1981). A critique of theory and method In: (Vol. 2, pp. 481–498). Perspectives in law and psychology. New York: Plenum.Konečni, V. J., & Ebbesen, E. B. (1984). The mythology of legal decision-making. International Journal of Law and Psychiatry, 7, 5–18.Ebbesen, E. B. & Konečni, V. J. (1985). Criticisms of the criminal justice system: A decision-making analysis. Behavioral Sciences & the Law, 3, 177–194.Konečni, V. J., & Ebbesen, E. B. (1992). Methodological issues in research on legal decision-making, with special reference to experimental simulations. In F. Lösel, D. Bender & T. Bliesener (eds) (pp. 413–423). Berlin, Germany: Walter de Gruyter.Konečni, V. J., & Ebbesen, E. B. (1991). Methodische Probleme in der Forschung über juristische Entscheidungsprozesse – unter besonderer Berücksichtigung experimenteller Simulation (F. Lösel Trans.). [Methodological issues in research on legal decision-making, with special reference to experimental simulations]. Gruppendynamik, 2, 175–188. То је довело и до отпора . и критика отпора.Shah, A. S. (1988). A critique of legal psychology. Contemporary Psychology, 33, 586–588.

Године 1982, Конечни и Ебезен су уредили књигу (посвећену Егону Брунсвику и Курту Левину), Систем кривичног правосуђа: социјално-психолошка анализа, којој су допринели пет поглавља која су изложила њихово теоријско и методолошко гледиште и бавила се неколико важних емпиријских питања.Konečni, V. J., & Ebbesen, E. B. (Eds.). . San Francisco, CA: W. H. Freeman.

Једно од поглавља представило је резултате великог пројекта (преко хиљаду случајева) о судском изрицању казни за кривична дела у Калифорнији; између осталих налаза, укључивала је узрочну анализу која је елиминисала неколико популарних погледа на казну и истакла одлучујућу улогу службеника за условну казну.Ebbesen, E. B., & Konečni, V. J. (Vol. 2, pp. 413–458). Perspectives in law and psychology. New York: Plenum.Konečni, V. J., & Ebbesen, E. B. (1982). An analysis of the sentencing system. In V. J. Konečni & E. B. Ebbesen (eds) (pp. 293–332). San Francisco: W. H. Freeman.

Конечни и Ебезен, са неколико студената, такође су спровели емпиријска истраживања „ментално поремећених сексуалних преступника“, одлука о старатељству над децом и другим питањима од друштвеног значаја.. New York: Van Nostrand Reinhold.Kunin, C. C., Ebbesen, E. B., & Konečni, V. J. (1992). An archival study of decision-making in child custody disputes. Journal of Clinical Psychology, 48, 564–573.Konečni, V. J., & Ebbesen, E. B. (1986). Courtroom testimony by psychologists on eyewitness identification issues: Critical notes and reflections. Law and Human Behavior, 10, 117–126.