Мартин Шпегељ

Мартин Шпегељ (Стари Градац,11. новембар 1927 — Загреб,11. мај 2014) био је генерал ЈНА, а затим политичар који је био други министар одбране Хрватске, касније и начелник Генералштаба новооформиране Хрватске војске и генерал-инспектор војске. Његови напори да организује и опреми војску од нуле сматрани су кључним за помоћ Хрватској током прве године рата у Хрватској. Делимично због несугласица са председником Фрањом Туђманом пензионисан је 1992. године. Виновник је афере Шпегељ из 1991. у којима разговара са помоћником о наоружавању Хрвата у припреми за отцепљење Хрватске и предстојећем грађанском рату.

Биографија

Југословенски период Мартин Шпегељ је рођен 11. новембра 1927. у Старом Градцу, Питомача. Био је партизански борац током Другог светског рата. Након рата, током војне каријере у ЈНА, постао је генерал-пуковник и командант тадашње Пете армијске области са седиштем у Загребу. Са те функције је и отишао у пензију - активна служба је престала 31. децембра 1989. (наследио га је заменик, ген-потпук. мр Конрад Колшек).Борба 1989-09-22, стр. 1

Припреме за отцепљење Хрватске Након првих вишестраначких избора у Хрватској 1990, на којима је победио ХДЗ, био је други министар одбране у министарству које је формирано у оквиру Владе Републике Хрватске, док је још Република Хрватска била део СФР Југославије. Ово је период, када Република Хрватска отпочиње активности које су водиле до њене сецесије и изласка из Југославије. Шпегељ је један од највиших руководиоца Хрватске који је надолазећи рат доживљавао као неизбежан. Заједно са тадашњом словеначком владом, Шпегељ је формулисао заједнички план одбране у случају да било коју од ове две републике нападне ЈНА. Истовремено је кријумчарио оружје у Југославију, наоружавао тадашње хрватске паравојне трупе и организовао их за нападе на још увек легитимне снаге ЈНА.

Пред почетак националних сукоба у Хрватској средином 1990. године, Срби из Хрватске су покренули побуну (познату као Балван револуција), одбијајући да прихвате власт хрватске владе. Због присуства ЈНА, као једине легитимне војне формације у том тренутку у Југославији, слабо наоружане хрватске полицијске снаге нису биле у могућности да савладају побуну локалних Срба, те је Шпегељ организовао илегалну набавку оружја путем црног тржишта, набављајући оружје из бивших земаља Варшавског пакта попут Мађарске и Румуније.

Афера Шпегељ Тајно је сниман октобра—децембра 1990, од стране агената Контраобавештајне службе ЈНА, како разговара са помоћником који је заправо био тајни оперативац КОС-а. У то време рат у Хрватској још није почео. У разговорима Шпегељ говори о наоружавању Хрвата у припреми за отцепљење Хрватске за пада на објекте ЈНА наводећи термин „да ће покасапити”. Овај снимак покренуо је у Југославији аферу Шпегељ, након што је ЈНА емитовала документарни филм Заставиног војног филмског центра, који је емитован на телевизијама у Југославији у јануару 1991. Снимци су пуштени како би се јавност у Југославији упознала са активностима тадашњег хрватског врха. Осим Мартина Шпегеља, пуштени су и тајно снимљени разговори Јосипа Бољковца, тадашњег министра унутрашњих послова Републике Хрватске, који је говорио о истим активностима, наводећи физички обрачун „уз употребу свих средстава”.

Хрватско руководство, у почетку је брзо одбацило снимке као лажне, тврдећи да су наводно безазлени снимљени разговори накнадно синхронизовани. Њихову аутентичност, међутим, касније је потврдио и Стипе Месић, Председник председништва СФРЈ из Хрватске, који је међу првима на хрватској страни признао да су снимци аутентични, иако је тврдио да су неке од реченица извучене из контекста.

Након обелодањивања афере Мартин Шпегељ је напустио земљу, сколнивши се у Аустрију. ЈНА је тражила је да се Шпегељу суди за издају. Као резултат афере, и ради смиривања тензија, Фрањо Туђман, председник Хрватске га је разрешио дужности. Остало је до данас предмет многих дискусија, због чега ЈНА није прво ухапсила Шпегеља, па тек онда открила јавности његове активности, већ је пуштањем филма, дала могућност да он побегне. ЈНА је детаљно пратила безнедносну ситуацију у тадашњој Хрватској, али због пасивности Председништва СФР Југославије, којем је била подређена није имала мандат да самостално делује према политичким личностима.

Рат у Хрватској С обзиом на растуће тензије и прве оружане сукобе, Шпегељ је чекао погодан моменат да се врати у Хрватску како би постао начелник штаба нове војске која је била у процесу формирања.

Када је у јуну 1991. избио Рат у Словенији, између словеначких територијалаца и полиције против ЈНА. Шпегељ се залагао за активирање заједничког одбрамбеног плана, који би увео Хрватску у рат против ЈНА нападом на њене касарне у Хрватској (Шпегељев план). Међутим, Туђман се тада плашио раног сукоба и одбијао је да подржи Словенце.

У јулу 1991. Шпегељ се враћа у Хрватску, на место главног командата новоформираног Збора народне гарде (ЗНГ), паравојне формације ХДЗ-а из кога ће се временом формирати ХВ. Да би већ у августу 1991. са места команданта ЗНГ прешао на место члана Кризног штаба РХ, тела које је управљало одбраном Хрватске. Само неколико месеци касније Рат у Хрватској распламсао се у пуном обиму, а Шпегељев план за напад на касарне ЈНА у Хрватској је спроведен и резултирао заузимањем појединих гарнизона (попут Вараждинске касарне) што је Хрватској донело потребно тешко наоружање.

Од 22.септембра био је на функцији главног инслектора одбране, и ту функцију је обављао током најжешћих борби, попут Битке за Вуковар. Рат у Хрватској је ушао у фазу слабијег интензитета након потписивања примирја уз посредовање УН почетком 1992. године. Притиснут незадовољавајућим односом Министарства одбране Хрватске, Шпегељ тада званично одлази у пензију.

Послератни период Након рата, Шпегељ је постао жестоки критичар Туђманове политике, оптужујући њега и његове следбенике за ратно профитерство. Године 2001. објавио је своју аутобиографију у којој је био врло критичан према Туђмановом ХДЗ-у и његовим политичким маневрима, за које је тврдио да су беспотребно ескалирали рат. Оптужио их је и да подржавају сепаратизам босанских Хрвата, што је довело до њиховог сукоба са Бошњацима током рата у БиХ.

Шпегеља су заузврат критиковали протуђмановски елементи хрватске војске, посебно Давор Домазет-Лошо, који сматра да је јунски рат у Словенији 1991. био само изговор да се Хрватска увуче у сукоб.

Референце

Додатна литература Шпегељ, Мартин: Сјећање Војника (Сећања једног војника), 2001.

Категорија:Рођени 1927. Категорија:Умрли 2014. Категорија:Хрватски генерали Категорија:Хрватски политичари Категорија:Министри одбране Хрватске Категорија:Генерал-пуковници ЈНА Категорија:Југословенски партизани Категорија:Омладина у Народноослободилачкој борби Категорија:Личности Рата у Хрватској