Роберт Бадентер (; Париз, 30. март 1928 — Париз, 9. фебруар 2024) био је француски адвокат, политичар и писац који је донео укидање смртне казне у Француској 1981. године. Такође је служио на високим позицијама у националним и међународним телима која раде за правду и владавину права. Био је шеф Бадентерове комисије у вези с решавањем сукоба у СФРЈ.

Биографија Роберт Бадентер је рођен 30. марта 1928. у Паризу у породици Симона Бадентера и Шарлоте Розенберг. Његова бесарабска јеврејска породица емигрирала је у Француску 1921. да би избегла погроме. Током Другог светског рата након нацистичке окупације Париза, његова породица је потражила уточиште у Лиону. Његов отац је ухваћен 1943. године и депортован је са другим Јеврејима у логор за истребљење Собибор, где је убрзо умро.

Бадентер је дипломирао право на Париском Правном факултету Универзитета у Паризу. Затим је отишао у Сједињене Државе да настави студије на Универзитету Колумбија у Њујорку где је магистрирао. Поново је наставио студије на Сорбони до 1954. Године 1965. Бадентер је постављен на место професора на Универзитету Сорбона. Као професор емеритус наставио је да ради до 1996. године.

Политичка каријера Бадентер је започео каријеру у Паризу 1951. године, као адвокат у заједничком раду са Анријем Торесом. Године 1965, заједно са Жан-Денисом Бредином, основао је адвокатску канцеларију Badinter, Bredin et partenaires "Best Friends", bredinprat где се бавио адвокатуром до 1981. године.

Бадентеров активизам против смртне казне започео је након погубљења Роџера Бонтемса 28. новембра 1972. године.

Године 1981. Франсоа Митеран, претходни самопроглашени противник смртне казне, изабран је за председника, а Бадентер је постављен за министра правде. Међу његовим првим акцијама је уношење закона у француски парламент којим се предлаже укидање смртне казне за све злочине, како цивилне тако и војне. Предлог закона је усвојио Сенат након бурне расправе 30. септембра 1981. године. 9. октобра званично је ступио на снагу закон којим је у Француској ступило на снагу укидање смртне казне.

Од марта 1986. до марта 1995. био је председник Уставног савета Француске. Од 1995. до 2011. служио је као сенатор, представљајући департман Сенски висови. Robert Badinter, senat.fr

Године 1989. учествовао је у француском телевизијском програму Апострофи, посвећеном људским правима, заједно са 14. Далај Ламом. Расправљајући о нестанку тибетанске културе са Тибета, Бадентер је употребио израз „културни геноцид“.Les droits de l'homme Apostrophes, A2 – 21 April 1989 – 01h25m56s, Web site of the INA Он је похвалио пример тибетанског ненасилног отпора., lexpress.fr;,.

Бадентера је 1991. године Савет министара Европске заједнице именовао за члана Арбитражне комисије Мировне конференције о Југославији. Арбитражна комисија је дала једанаест савета у вези са "главним правним питањима" која су настала распадом СФРЈ., un.org;,.

Бадентер се противио приступању Турске Европској унији, на основу тога што Турска можда неће моћи да поштује правила Уније. Такође је био забринут због положаја нације, рекавши: „Зашто би Европа била сусед са Грузијом, Јерменијом, Сиријом, Ираном, Ираком, бившим Кавказом, односно најопаснијим регионом ових времена?“.

Као шеф Арбитражне комисије, стекао је велико поштовање међу Македонцима и другим етничким групама у Републици Македонији јер је препоручио „да употреба назива 'Македонија' не може да имплицира било какву територијалну претензија према другој држави”. Подржао је пуно признање републике 1992. године Због тога је био укључен у израду Охридског споразума у Републици Македонији. Овај споразум се заснивао на принципу да предлоге који се односе на етничку припадност које доноси Народна скупштина треба да подржи већина и македонских и албанских етничких група. Ова друга мањина чини око 25% становништва. Ово се често назива „Бадентеров принцип“.

Бадентер је изабран у Америчко филозофско друштво 2009. године.

Лични живот Бадентер се оженио филозофкињом и феминистичком списатељицом Елизабет Блоштајн-Бланше.

Библиографија L'exécution (1973) Condorcet, 1743–1794 (1988) Une autre justice (1989) Libres et égaux: L'émancipation des Juifs (1789–1791) (1989) La prison républicaine, 1871–1914 (1992) C.3.3 – Oscar Wilde ou l'injustice (1995) Un antisémitisme ordinaire (1997) L'abolition (2000) Une constitution européenne (2002) Le rôle du juge dans la société moderne (2003) Contre la peine de mort (2006) Abolition: One Man's Battle Against the Death Penalty, L'abolition (2000) Les épines et les roses (2011)

Референце

Спољашње везе Official page of Robert Badinter in the French Senate La page de Robert Badinter sur le site du Sénat Vidéo: Robert Badinter en 1976, il motive son engagement contre la peine de mort, une archive de la Télévision suisse romande : Autour de l'oeuvre de Robert Badinter: Éthique et justice. Synergie des savoirs et des compétences et perspectives d'application en psychocriminologie. "journées d'étude les 22 et 23 mai 2008 à l'université Rennes 2, sur le thème 'Autour de l'œuvre de Robert Badinter: Éthique et justice'"], uhb.fr;,.

Категорија:Рођени 1928. Категорија:Умрли 2024. Категорија:Парижани Категорија:Француски политичари Категорија:Француски адвокати