Тестамент госта Радина је српски средњовековни рукопис у облику тестамента. Ова опорука од 5. јануара 1466. заведена је ћирилицом у дубровачким Testamenta Notarie.
Тестамент почиње знаком крста, а затим следе подаци о подели имовине госта Радина Бутковића. Од шест стотина дуката, које је гост Радин одредио „за своју душу” и „за службу божију”, три стотине дуката припало је његовом нећаку, госту Радину Сеоничанину са обавезом да их подели „крштенима” који су „праве вере апостолске”. „Крштени” су дужни да „у сваки велики дан и свету недељу и свету петку” на земљи клече за душу госта Радина и да „говоре свету молитву божију, да „крштенима” који су „праве вере апостолске”. „Крштени” су дужни да „у сваки велики дан и свету недељу и свету петку” на земљи клече за душу госта Радина и да „говоре свету молитву божију, да би нас господ избавио од наших грехова и помиловао на страшном суду”. Осталих три стотине дуката Радин је оставио двојици Дубровчана, Андрушку Саркочевићу и Тадијаку Маројевићу да их поделе „мрсним људима” и то „прокаженим, слепим, хромим, гладним и жедним, старцима и старицама”.
И једнима и другима новац да се дели „у свету недељу и у свету петку”, а нарочито „на дан светог рођења Христова, на свете Благовести, на Васкрсеније Господње, на дан светог Петра и на дан светога Павла, на дан светог Стефана Првомученика, на дан светога Арханђела Михаила, на дан свете Деве Марије и на дан Свих светих”. Осим дељења милостиње на ове свете дане „имају се и свеће палити за душу моју, госта Радина, у храмовима божијим”.
Гост Радин је одређујући остатак новца својим ближим и даљим сродницима, оставио и сто четрдесет дуката „за храм и за гроб где ми кости буду”.
Радин је историјска личност Радин Бутковић. У црквеном чину госта Цркве босанске (ранг архиепископа и митрополита), пред крај свог живота био је службеник хумског властелина Стјепана Вукчића Kосаче, познатог и као херцег Стефан (1404-1466) . Иако поједини истраживачи сврставају госта Радина у богумиле, у његовом тестаменту нема ни једне речи која би се у ма чему противила догмама православне цркве, а нема ни једне чињенице која би га убрајала у припадника неке јеретичке или богомилске цркве. Оно што се једино може закључити јесте да је гост Радин, високи представник једне осамостаљене епископије, чије се учење ни језички ни терминолошки није разликовало од учења Српске православне цркве.
Текст
Референце
Категорија:Рукописне књиге Категорија:Старословенски језик Категорија:Српске рукописне књиге Категорија:Српска књижевност у средњем веку