Мис Југославије је било југословенско такмичење лепоте које је почело 1926. године. После Другог светског рата, до распада заједничке државе, биране су Мис Југославије и Мис Универзума Југославије (Лепотица Југославије).
Пре Другог светског рата била је намењена девојкама са сновима о каријери на филму и у позоришту. Из овог периода, најпознатија словеначка филмска глумица је Ида Кравања, која је међу свим учесницама овог такмичења постигла највећи филмски успех. Драгицу Угарковић, Мис Југославије 1933. и службеницу Дирекције железнице Београд, медији су тридесетих година 20. века описали као срећницу јер је њену фотографију са избора за Мис Европе у америчким новинама уочио богати југословенски емигрант у Мексику (тј. његов син, млади инжењер Габелић).
Мис Европе биле су Штефица Видачић (1927) и Саша Зајц (1969). На избору за мис света најуспешнији је био Никица Мариновић, која је 1966 постала прва пратиља.
Само неколико победника је успело да створи каријеру у индустрији забаве. Већина је нестала у анонимности.
Организатори и такмичари
Пре Другог светског рата Први избор за Мис Југославије и Мис Европе организовала је новооснована америчка филмска компанија Фанамет. Брачни статус такмичара тада није био препрека.Ameriška filmska družba za Jugoslavijo, str. 3 (Dnevne novice), Slovenec (1873), 8. maj 1926, letnik 54, številka 104,Zanimivosti iz naših krajev: Išče se najlepša Jugoslovenka!, str. 2, Slovenski narod, 26. oktober 1926, letnik 59, številka 243,Konkurenca filmskih lepotic, str. 3, Slovenski narod, 27. januar 1927, letnik 60, številka 21,
Каснији избор за Мис Југославије организовало је београдско Време. Избор за мис Европе у Паризу организовали су Le Journal и L'Intransigeant. На Мис Европе, девојке су се такмичиле и за Светско првенство у Галвестону у Тексасу,Kdo je najlepša ženska v naši državi?, str. 3, Ponedeljek (Ljubljana), 24. december 1928, letnik 2, številka 52, названо Pageant of Pulchritude (скраћено од „Мис Универсе“, „Мис Универсо“ или „Мис Универсум”), који је, према Јутру, био намењен „белој раси из културних земаља света”. Он је прилепио сличну етикету избору за Мис Европе, тражећи „дефиницију лепоте беле расе са избором различитих типова културних земаља“.
Учешће је омогућено неудатим, васпитаним девојкама са југословенским држављанством, од 16 до 25 година, које су редакцији Времена послале препоручено писмо са сликом лица, профила и тела, подацима о себи и родитељима, годинама, месту рођења и месту становања. Сапутница Мис Југославије на избору за Мис Европе могла би бити мајка или рођака, а путне трошкове за избор у Паризу сносио је Генерални секретаријат.
После Другог светског рата
Мис Југославије за мис света Такмичење је први организовао београдски часопис Политика Базар 1966 на позив организатора Мис света. Те године је организовала изборна такмичења у 20 југословенских градова.Najlepši Jugoslovanki v London in ZDA, str. 6, Gorenjski Glas, l. 18, št. 26, 30. marec 1966 Никица Мариновић је ове године био једини представник социјалистичке државе у светској селекцији. Селекцију је осамдесетих година 20. века организовао сарајевски таблоид Ас. Године 1981. Југославија није изабрала свог представника.
Године 1966. Југословенке од 17 до 27 година учествовале су на избору за Мис Југославије за Мис света.
Лепота Југославије за мис универзума или мис Европе Југословенски организатор овог избора био је београдски недељник Свет, који од 1957 (тада под именом Спорт и свет) бира најлепшу Југославенку, када је узнемирио конзервативни део јавности и привукао 200 девојака. Те године победила је Тонка Катунарић из Сплита. Савет се придружио међународним такмичењима лепоте 1967 . Годину дана раније, обећала је победници, „Лепотици Југославије”, мис универзума (и 20.000 нових динара). На избору за Мис Европе такмичила се и лепотица Југославије или нека од њених пратиља.
Критике и проблеми
Пре рата Када је Штефица Видачић отпутовала у Берлин на финални избор Мис Европе, Словеначки народ је конкурс је назвао амбициозном америчком рекламом. Он је описао изборе лепоте као популаран спорт досадних богатих Американаца који се проширио на Европу после Првог светског рата. Словенац је 1929 избор за мис Европе прогласио процватом паганског култа физичке лепоте, који се организује за скупе паре. Лист На мејах описао је Мис Европе као бесмислицу „одличног друштва“, што се не сматра светским проблемом и радује се што се у Словенији бирају само приплодне краве.
Након избора за мис Цеља 1934, цељски академици протестовали су против Олафа Баруа, наводног члана одбора Међународне лиге за лепоту и културу. Сарајевска полиција га је протјерала из земље. Огорчен избором Олге Дињашке за мис Југославије 1938, лист Јутро је ово такмичење описао као једно од мноштва сличних на које девојке будаласто наседају.Ko je ovo?, str. 9, Politika (Beograd), 20. september 1938, l. 35, št. 10888 (srbščina, cirilica), Digitalna Narodna biblioteka Srbije
Тридесетих година 20. века неке европске земље забраниле су такмичења лепоте, која су такође изгубила интересовање у Европи због економске кризе. Број такмичарки за Мис Европе се из године у годину смањује, а неке не представљају своје земље већ емигрантске (руски емигранти у Паризу). Године 1941. такмичења лепоте су била „ван моде“.
После рата Приморски дневник се 1950. згрозио италијанским комунистичким листом Il Lavoratore, јер је на првој страни детаљно писао о новој мис Европе, а на другој страни мизоманију је прогласио хроничном болешћу италијанских комуниста и њихових тршћанских изданака. Засавски весник је на „четиристогодишњици” највећих такмичења (Мис Европе, Мис Америке и „Мис Универзума“) поменуо је истраживање које је показало да је од милион учесница ових такмичења само око 40 девојака успело да постане права филмска звезда. Овакви конкурси стога имају само за циљ да привуку јефтину филмску радну снагу. Према његовим речима, девојке треба да остану чврсто на земљи, па да имају мужа и професију. Приморски дневник је 1968. навео Софију Лорен, Ивет Лабрус и Нађу Тилер као успешне бивше „краљице лепоте“ које су успеле због своје интелигенције и талента.
Носиоци титуле Пре Другог светског рата
Мис Југославије (1927–1933 и 1938) У квалификацијама за Мис Европе и светском избору Интернатионал Pageant of Pulchritude. Такмичење Мис Југославије 1927 Штефица Видачић (ХР) Мис Европе 1927. 1928 Соња Хернеј (СЛО) 1929 Станислава Матијевић (СРБ) 1930 Штефка "Цеца" Дробњак (СРБ) 1931 Катарина "Катица" Урбан (ХР) 1932 Олга Ђурић (СРБ) 1933 Драгица Угарковић (СРБ) 1938 Олга Дињаски (Дињашки, Дињански) (СРБ)
После Другог светског рата
Такмичење за најлепшу Југословенку (1957–1965) Такмичење Мис Југославије 1957 Тонка Катунарић (ХР) 1958 Саша Дабетић (ХР) 1959 Романа Милутин (ХР) 1961 Душанка Нестровић (СРБ) 1962 Светлана Матић (СРБ) 1963 Слободанка Клисура (ЦГ) 1964 Љиљана Сурдиловић (СРБ) Svet (Beograd), 11. avgust 1964, št. 407, (srbščina, cirilica)
Мис света и мис универзума (1966—1991)
ТамичењеМис Југославије ТакмичењеМис Универзума Југославије (Лепотица Југославије)1966Никица Мариновић † (ХР) 1. пратиља 1966Славенка Веселиновић (пратиља на Мис Европе) 1967Александра Мандић (БИХ)1967Далиборка Стојшић (СРБ) топ 15 (али топ 7) на мис фотогеничности на Мис универзума пратиља на Мис Европе 1968Ивона Пухиера (ХР) топ 151968Наташа Кошир (СЛО) (топ 15 на Мис универзума) (1. пратиља Саша Зајц (СЛО): Мис Европе 1969Радмила Живковић (СРБ)1969Снежана Џамбас (СРБ) (пратиља Мис Универзум) (2. пратиља Викторија Викица Екарт Мајда Јазбец (СЛО): Мис Европе1970Тереза Ђелмиш (СРБ) топ 151970Силвана Каназир (ХР) (1. пратиља Мајда Јазбец (СЛО): Мис Европе 1971Злата Петковић † (СРБ)1971?1972Биљана Ристић (СРБ) top 151972Данијела Крајчиновић (разболела се и није ишла на Мис универзума, али јесте на Мис Европе)1973Атина Голубова 1973?1974Јадранка Бањац мис фотогеничности 1974Нада Јовановски 1975Лидија Велковска (МК) 5. место 1975Лидија Манић 1976Славица Стефановић (СРБ) 1976Светлана Радојчић 1977Светлана Вишњић 1977Љиљана Шобајић 1978Љиљана Ђоговић † (СРБ) (дисквалификована)1978?1979? (није учестовала)1979?1980Зорица Песек (није учестовала)1980?1981?1981?1982Ана Сасо (ХР) топ 151982?1983Бернарда Маровт (СЛО) топ 15 1983?1984Динка Делић † (БИХ)1984Ксенија Боројевић 1985Александра Косановић (СРБ)1985Динка Делић † (БИХ)1986Маја Кучић (ХР) топ 151986Татјана Спасић (премлада)1987Матилда Саздова (МК)1987?1988Сузана Жунић (ХР)1988?1989Александра Добраш (БИХ)1989?1990Ивона Брнелић (ХР)1990?1991Славица Трипуновић (СРБ)1991Наташа Павловић (топ 10)
Такмичења
Пре Другог светског рата
Мис Југославије 1927
Конкурс У октобру 1926 Фанамет је преко својих представништава у Чехословачкој, Аустрији, Мађарској, Пољској, Југославији, Румунији, Грчкој и Турској расписао конкурс за филмску лепоту. Заинтересоване девојке су морале да им пошаљу пријаве, а затим би се две недеље приказивале слике најлепших у биоскопима, где би публика одабрала 5 девојака које би жири састављен од уметника, филмских глумаца и новинара (или из изабране публике) оцењивао изабрану мис).
Избор за Мис Југославије и Мис Европе Грациозност седам девојака оцењена је на балском плесу у хотелу Еспланаде у Загребу 16. децембра 1926 . Међу њима је била и Ида Кравања, функционерка Љубљане из Рожне долине, која је у последњем тренутку отказала учешће јер није сматрала да је ствар озбиљна. Заменила ју је Осјечанка. Следећег дана изабране су три за пут у Берлин, Штефица Видачић (Загреб), Даница Живановић (Београд) и Нада Погачник (Горичанка, живи у Загребу), које ће бити фотографисане, стручно оцењене итд. Победнику је обећан амерички уговор. Испод портрета кандидата, београдски часопис Жена и свет питао се који ће отићи у Холивуд. Јануара 1927. Видачићева је постала Мис Југославије у Берлину.Koja će u Holivud, str. 4, Žena i svet, št. 1, 15. januar 1927 (srbščina), Digitalna Narodna biblioteka Srbije
Фанаметови европски изабраници окупили су се у Бечу фебруара 1927 . Ту су Видачићеву на станици дочекали југословенски студенти. Прва селекција међу осам девојака била је на великом Калигари редуту, где су такмичарке прошетале поред жирија. Не могавши да се одлуче, одлучили су да тестирају свој глумачки таленат у студију Шенбрун. Чекали су да се снимак развије како би могли да га виде на екрану. Генерално, чланови жирија су били незадовољни девојкама. Недељу дана касније у Берлину је изабрана Мис Европе између Штефице Видачић и Анијеле Богуцке (Мис Пољске), које би требало да буду привремено ангажоване као филмске глумице након курса за филм и филмски рад (6 месеци). На Фанаметов позив, Видачићева је требало да оде у Берлин до 15. фебруара 1927, али се разболела од грипа. Видачић је освојила титулу (према словеначкој нацији, освојила је због рекламирања загребачких и београдских новинара). За награду би требало да добије ангажман од 25.000 динара месечно. Добила је недељну плату од 100 долара од Фанамета, првог јула 1927. по доласку у Берлин. Словеначки народ је као највероватнијег победника у овом мечу навео Ани Ондру из Чехословачке, која је већ била у филму и популарна у Аустрији. Погодио је да Фанамет, који је имао ниске трошкове адаптације селекције, користи наивне девојке из централне Европе за сопствену рекламу, што се види по све мањим понудама и потцењивању. Фанамет је неколико европских кандидата обећао ангажман у Холивуду, а касније само Мис Европе, у Бечу или Берлину. Холивуд би ушао у игру ако би се глумица доказала.
Видачићева се није такмичила на светској селекцији у Америци. Разлог је био непознат.
Ида Кравања Кравању су прихватили берлински представници филмске куће Универсал, када је примећена на такмичењу. Рекла је мајци да у недељу иде код другарице у Корушку, а затим је 27. маја 1927. увече кренула брзим возом за Берлин са најнужнијим стварима. Мислила је да ће само отићи на турнеју, али је остала јер је била верена.
Штефица Видачић