250p|мини|Козја ћуприја
Козја ћуприја јесте камени мост који се налази на путу који води из Сарајева долином Миљацке на Прачу и Дрину, око 3 км источно од града.
Пут који је водио преко Козје ћуприје у Сарајеву је почињао на лијевој обали Миљацке, ишао преко Алифаковца и овдје прелазио на десну страну, а био је, у ствари, дио познатог цариградског друма, или такозване с тамболске џаде. Он је, дакле, преко Сарајева, Праче и Горажда везао читаву Босну са Санџаком, Србијом, Македонијом, Цариградом и цијелим Истоком. Била је то, у доба Турака, основна саобраћајна артерија у распону од XV до XIX вијека. Према томе, Козја ћуприја има, првенствено, значај објека на саобраћајној окосници царства, као што га је имао и вишеградски мост и многи други, док је њен локални значај сасвим споредан. У овај мост се развијају и извјесна излетишта, вежу обичаји са праћењем, дочецима и слично, али се уз њега никад није развило ни минимално насеље будући да за било какву урбану или руралну агломерацију на овом мјесту није било одговарајућих друштвено-економских услова. Можда баш у самој чињеници да су људи, долазећи у Сарајево, код Козје ћуприје били већ толико уморни од пута и хитали да се што прије одморе и смјесте лежи разлог зашто је овај мост у приличној мјери остао незапажен, како од путописаца и пјесника, тако и од сликара, иако би по својој архитектоници заслуживао далеко већу пажњу него неки други објекти исте врсте.R. Michael, Fharten - Alte Brucken. str. 16-20 Још прије осамдесет година, због изградње данашњег пута од Сарајева према Мокром, постао је стари пут који лијевом обалом Миљацке води на Козју ћуприју сувишан, сасвим споредног и локалног значаја, а у вези с тим и Козја ћуприја остаје изван промета и постаје претежно циљ излетника. Од тада се на овом мосту, углавном, одвијао сам пјешачки и локални колски промет, па се усљед тога није ни посвећивала потребна пажња одржавању овог објекта. Мали је број историјских података који се односе на Козју ћуприју, па је тако доста тешко реконструисати њен историјат, а посебно конкретније говорити о њеном настанку, о утемељитељу и градитељу.
Настанак моста Као и многе друге мостове, и за овај се тврди да је дјело Римљана, иако за то нема никаквих опипљивих аргумената. Тако Станојевић биљежи: ,,На Миљацки, води студеној, има неколико мостови, од којих је најстарији онај који се зове Козја ћуприја, за који причају да су га Римљани зидали, а козе прелазиле."М. Станојевић, Кроз Босну и Херцеговину, с. 106 Међутим, као одговор на ову Станојевићеву тврдњу, Роберт Михел уопштено каже: ,,То да су скоро сви стари мостови у земљи означени као римски, није базирано на легендама, већ на површним оцјенама путника који такве грађевине нису хтјели да припишу Турцима."R. Michel, Fharten - Alte Brucken. str. 11
Донекле индиректан податак се јавља из 1550. године у путопису Катарина Зена, који је из Сарајева ишао даље на исток уз Миљацку и преко брда на њеној обали изашао на Пале. Зено том приликом уопштено спомиње мостове на МиљацкиП. Матковић, Два талијанска путописца по Балканском полуострву, стр. 95-96 преко којих је морао да пређе, а конкретно тврђаву Ходидјед, коју је уз пут видио. Иако нам не даје директне податке о Козјој ћуприји, из његове биљешке можемо непобитно закључити да су на овом путу били већ подигнути мостови за обезбјеђење саобраћаја, мада не знамо какви су били и да ли су међу њима и они који су се до данас сачували.
Забиљежена је легенда која градњу овог моста приписује неком сиромашном пастиру Мехи, коме су родитељи рано умрли од куге, а комшије га узели под своје. Као дјечак ишао је сеоском хоџи у мектеб и ту понешто чуо о сјају Стамбола, султану и царској свити; касније је, чувајући козе око Лапишнице, читао књиге које би му његов бивши учитељ посудио и сањарио о далеком граду на Златном рогу. Једног дана примијети да једна коза нешто упорно копка, те тамо нађе више ћупова блага. Остварио се његов сан, отишао је у Цариград, гдје је учио на највишим школама, ступио у царску службу и постао паша. Колиба његова поочима прометну се у богату кућу, а у сјећање на козе и нађено благо на Миљацки, Мехо подиже мост који назва Козја ћуприја.R. Michel, Fharten - Alte Brucken, str. 17-19
У једној другој верзији легенда говори о два брата, Синану и Мехмеду, који су чувајући козе по Јарчедолу једног дана нашли скривено благо у једној пећини. Од тог блага Мехмед је подигао мост на Миљацки, а брат му Синан подиже џамију, која и данас постоји у улици Драгице Правице на Бистрику под називом Кечеџи Синанова џамија.С. Кемура, Сарајевске џамије, стр. 73Х. Шабановић, Постанак Сарајева, стр. 107
Према тумачењу Сејфудина Кемуре, Кечеџи Синанова џамија подигнута је 1544. године. Надимак ,,Кеџечи" он изводи од козара (кеци - коза), а чињеница да се Козја ћуприја (Кеци купру) налази, такође, у близини Сарајева и протиче из приближно истог времена је основ за легенду о два брата козара. Према новијим истраживањима настанак споменуте џамије треба пребацити педесетак година раније: 1515. године спомиње се махала месџида Кекеки Јусуфа, а 1541. године махала месџида Кекеки Синана. Како се ни у том, а ни у каснијим изворима више не јавља име Кекеки Јусуфа, и како имена Јусуф и Синан носе често иста лица, Х. Шабановић сматра да се ради о истом човјеку, истом објекту и истој махали. Кекеки као надимак изведен је од именице кеке (што значи кука за тргање и савијање грана воћки), а у народу је трансформисан у надимак кечеџи.
Према једном податку из 1682. године, који објављује А. Бејтић,А. Бејтић, Јарчедоли, ,,Ослобођење" од 30. маја 1966 каже се да село Јарчедол носи своје име свакако већ у XVII вијеку, да се ради о старој насеобини, чији је облик имена изведен од јарца или јарчева, које су становници тог села сигурно гајили, јер су овдје имали изванредно повољну испашу. Испод овог села на Миљацки налази се Козја ћуприја, па је занимљиво да је по истој животињи настало име како села тако и моста. Имамо разлога за претпоставку да се уз цариградски друм у близини Козје ћуприје налазио трг на коме се продавала стока; такав сеоски трг у турским документима се обично назира ,,Koy pazari". Ако се поред таквог трга налазио мост, доста је логично да се мост назове Koy kupru, а ако су козари из Јарчедола преко тог моста на пазар доводили своје козе, то је лако могуће да Koy pazari kupru постане у народном језику Козја ћуприја, да би се то ,,Козја" касније почело преводити са Keci kupru. У том моменту могла је настати легенда, која је помијешала оснивача моста, легендарног Меху, са Кекеки Синаном, односно Јусуфом. Тешко је вјеровати на основу архитектонских карактеристика овог објекта да је он настао у вријеме када и Кекеки Синанова џамија, односно прије друге половине шеснаестог вијека. Ако Катарино Земо и спомиње мостове на Миљацки, не значи да то нису могли бити, евентуално, и првобитне градње од дрвета, које су касније замијењене каменим, као што је то био случај и у Вишеграду, гдје је Курипешић у свој цртежу приказао дрвени мост, а гдје је у другој половини шеснаестог вијека саграђен познати Мост Мехмед-паше Соколовића Високог. Раније поменути Роберт Михел прилично самоувјерено, иако без документације, повезује ова два објекта и говори да легендарни Мехо, који је саградио Козју ћуприју, није нико други до Мехмед-паша Соколовић.R. Michel, Fharten - Alte Brucken, str. 20 Свакако ова тврдња не би била нарочито увјерљива да један други индиректни доказ не упућује и на ту могућност. То је сачувани текст натписа са киоска који се налазио крај самога моста, а који је на основу записа био врло лијеп објекат, саграђен, вјероватно, у вријеме довршавања самог моста, као надомјестак софи која се нормално појављује на средишњем стубу мостова са више лукова (вишеградски мост). Сачувани текст натписа даје нам годину постављања 1577-1578, тј. исто вријеме када је постављен и млађи натпис на вишеградској ћуприји.М. Мујезиновић, Турски натписи XVI вијека у Сарајеву, Прилози II, страна 110-111 Турски мостови, првенствено, објекти стратешко-економског значаја, које гради држава осигуравајући транспорт на значајним магистралама царства. Управо Соколовићево доба било је доба реализације магистралних путева на најширем плану и том плану се може приписати не само градња моста у Вишеграду, већ и овог, као следећег објекта на уређењу магистрале, једнако као и моста на Жепи, као објекта на одвојку од цариградског друма низ Дрину. С обзриом на тако широко засновану концепцију, а посебно зато што се имају докази да је и Арсланагића мост Соколовићево дјело, може се сматрати и да је тај објекат на Требишњици саставни дио једне магистрале, те да на њој још један диван објекат ове врсте - Везиров мост у Подгорици, такође припишемо овом оснивачу.
Горња хипотеза о Соколовићу као иницијатору не само вишеградске већ и Козје ћуприје, као и моста на Жепи, јесте довољан разлог да градитеље објекта вежемо за градитеља вишеградског моста. Легенда говори да је један ученик градитеља вишеградског моста саградио мост на Жепи. Било би сасвим вјероватно да је други ученик саградио овај мост, а архитектонске квалитете говоре да се радило о мајстору великих квалитета и о добром познаваоцу мостоградње и стила. Тако би, дакле, и овај објекат припадао цариградској Дарул-хендесе поред наших најважнијих мостова, мостарског и вишеградског.
Поправке моста Сигурни историјски подаци који говоре о Козјој ћуприји, потичу углавном из осамнаестог и деветнаестог вијека и претежно се односе на поправке изведене на мосту или на уређења у околини моста. Због поправке моста које је изводио Земаљски завод за заштиту споменика културе Босне и Херцеговине у току 1956. и 1957. године стручњаци овог Завода прикупили су, углавном, сву доступну грађу, која је објављена у годишњаку ,,Наше старине" 1958. године у чланку Љиљане Краљевић: ,,Козја ћушрија на Миљацки".
Мула Мустафа Башескија године 1771. биљежи да је из задужбине хаџи Османа Хаџибекташевића саграђен камени зид од Козје ћуприје до Алифаковца. Ово је, колико је до сада познато, најстарији писани спомен о Козјој ћуприји, иако се на сам мост директно не односи, будући да се градњом тог зида осигуравао пут до моста.Башескија, љетопис, стр. 148. и сиџил 11, страна 61-63 Први податак о поправци моста налази се у такситу (разрез пореза за везирски двор) који је расписан на села сарајевског кадилука за вријеме босанског везира Хусамудин-паше. Ту се налазе и следећи подаци за поправак Козје ћуприје: за клесани камен за поправку Козје ћуприје клесару Ахмед-баши се даје 87,5 гроша: дунђерима се даје 290 гроша и 36 пара; радницима се даје 117 гроша и 14 пара; за дрвену грађу и жељезо се даје 115 пара; за пренос грађе на руке мутеселим-аги се даје 15 гроша; пословођи Хасан-аги за радове на мосту се даје 40 гроша; за надзор на споменутом мосту се даје 40 гроша.