Избор домаћина за Свјетска првенства 2018. и 2022. Спорт Фудбал Домаћин ФИФА Број учесника 4 за првенство 2018. 5 за првенство 2022. Процес почео 15. јануар 2009. Процес завршен 2. децембар 2010. Чланови комитета 22 Изабрани домаћини Русија (првенство 2018) Катар (првенство 2022) Добијено гласова Русија 13 (у другом кругу) Катар 14 (у четвртом кругу) ◄ 2014. 2026. ► Избор домаћина за Свјетска првенства у фудбалу 2018. и 2022. је процес у којем је ФИФА, владајуће тијело свјетског фудбала, изабрала државе домаћине Свјетских првенстава 2018. и 2022. Процес је званично почео у јануару 2009; достављено је 11 кандидатура од 13 држава, укључујући једну која се повукла и једну коју је ФИФА одбила прије гласања извршног комитета у децембру 2010. Двије од преосталих девет кандидатура биле су само за првенство 2022, док су остале биле за оба првенства. Током процеса, све кандидатуре држава ван Европе су повучене, што је значило да су све кандидатуре држава из Европе за првенство 2022. отпале јер ће организовати првенство 2018. До састанка комитета, за организацију првенства 2018. остале су кандидатуре Енглеске, Русије, заједничка кандидатура Белгије и Холандије, као и заједничка кандидатура Португалије и Шпаније. За првенство 2022. остале су кандидатуре Јапана, Аустралије, Катара, Јужне Кореје и САД. Кандидатура Индонезије је одбачена због недостатка подршке Владе, док је Мексико своју кандидатуру повукао из финансијских разлога.
На дан 2. децембра 2010. Русија је изабрана за домаћина првенства 2018. док је Катар изабран за домаћина првенства 2022. Процес су пратиле бројне контроверзе. Двојици чланова извршног комитета је суспендовано право гласа након оптужби да ће прихватити новац у замјену за глас, а након побједе Катара, појавиле су се бројне друге оптужбе о куповини гласова. Од 22 члана комитета који су гласали на избору за домаћине првенстава 2018. и 2022. 11 је кажњено новчано, суспендовано, кажњено доживотном суспензијом из фудбала или кривично гоњено због корупције.
Позадина
У октобру 2007. ФИФА је окончала своју политику континенталне ротације организације првенства. Умјесто тога, државе које су чланице исте конфедерације као држава која је била домаћин једног од претходна два првенства, не могу да се кандидују за првенство, због чега државе из Африке (из КАФ конфедерације) нису могле да се кандидују за првенство 2018. док државе из Јужне Америке (из КОНМЕБОЛ конфедерације) нису могле да се кандидују ни за првенство 2018. ни за првенство 2022. Остали фактори у процесу избора укључују број одговарајућих стадиона и њихову локацију у земљама кандидатима. Гласање се врши коришћењем вишеструког исцрпног гласачког листића, система при чему се кандидат који добије најмање гласова у сваком кругу елиминише све док већина не изабере једног кандидата.
Политика ротирања
thumb|ФИФА конфедерације.
Након избора домаћина Свјетског првенства 2006, ФИФА је на састанку комитета донијела одлуку о политици одређивања домаћина будућих издања. Шест свјетских конфедерација, што одговара броју континената, смјењивало се у редосљеду давања кандидатура, за одређено издање, унутар својих националних удружења чланица. Тај систем је коришћен само за избор домаћина Свјетског првенства 2010. (Јужна Африка) и 2014. (Бразил), који је био отворен само за чланове конфедерација КАФ и КОНМЕБОЛ.
У септембру 2007. године, расправљало се о систему ротације и предложен је нови систем, који чини неподобним за надметање само двије последње конфедерације домаћина Свјетског првенства. Тај приједлог је усвојен на састанку извршног комитета ФИФА, 29. октобра 2007. у Цириху. Према новом правилу, кандидатуре за првенство 2018. су могле да поднесу државе из конфедерација КОНКАКАФ, АФК, УЕФА и ОФК, док државе из конфедерација КАФ и КОНМЕБОЛ нису могле да се кандидују. Такође, државе из конфедерације КОНМЕБОЛ нису могле да се кандидују ни за првенство 2022. док за првенство 2022. нису могле да се кандидују ни државе из исте конфедерације као држава која добије организацију првенства 2018.
Сједињене Америчке Државе, које су остале једини кандидат за првенство 2018. ван Европе, повукле су кандидатуру, због чега је првенство морало да буде одржано у Европи, што је аутоматски значило да државе из конфедерација УЕФА и КОНМЕБОЛ не могу да буду домаћини првенства 2022.
Процедура гласања
За оба првенства, извршни комитет ФИФА је гласао како би одлучили ко ће бити домаћини првенстава. За одређивање домаћина турнира коришћен је систем вишеструког исцрпног гласања; сви чланови комитета су могли да гласају по једном, а у сваком кругу је елиминисана по једна држава са најмање гласова, све док од двије преостале није изабран домаћин апсолутном већином. У случају да није постигнута апсолутна већина, предсједник ФИФА — Сеп Блатер би имао одлучујући глас. Комитет је имао 24 члана у вријеме гласања, али су два члана била суспендована због оптужби за продају гласова.
Распоред
ДатумПроцедура15. јануар 2009.Званично истицање намјере за организацију првенства 2. фебруар 2009.Последњи рок за подношење пријаве за надметање16. март 2009.Рок за подношење попуњених образаца за регистрацију понуда14. мај 2010.Рок за достављање свих детаља понуде19. јул 2010.почетак четвородневне индивидуалне инспекције кандидата17. септембар 2010.Завршетак инспекције2. децембар 2010.Именовање домаћина Свјетских првенстава 2018. и 2022.
Кандидатуре за првенство 2018.
До марта 2009, достављено је 11 кандидатура од стране 13 држава, девет појединачних и двије заједничке: Белгије и Холандије, као и Португалије и Шпаније. Мексико је такође поднио кандидатуру, али је повукао 28. септембра 2009, док је кандидатура Индонезије одбијена 19. марта 2010. због недостатка подршке Владе. Пет од преосталих девет кандидатура, Јапан, Јужна Кореја, Катар, Аустралија и Сједињене Америчке Државе, повукле су кандидатуру за првенство 2018. и остале су само у трци за организацију првенства 2022. док су све остале кандидатуре биле за оба првенства. Ипак, због тога што су све кандидатуре за првенство 2018. биле од стране држава из Европе, а према правилима ФИФА, државе које су из исте конфедерације као држава домаћин не могу да буду домаћини наредна два првенства, све кандидатуре држава из УЕФА конфедерације морале су да буду само за првенство 2018. Четири кандидатуре су поднесене из Азије, четири из Европе и једна из Сјеверне Америке. Такође је објављено на сајту ФИФА да је Египат поднио кандидатуру, али је предсједник фудбалског савеза Египта — Самир Захер, изјавио да су се само распитивали да ли могу да поднесу кандидатуру, а због тога што је Јужноафричка Република организовала првенство 2010. државе из Африке могле су да поднесу кандидатуру само за првенство 2022.
Кандидатуре. Белгија и Холандија 600px|middle Португалија и ШпанијаКандидатуре. Сједињене Америчке Државе Повучене кандидатуре Индонезија Мексико
Белгија и Холандија
Члан парламента Белгије — Ален Куртоа, објавио је у октобру 2006. да ће три државе Бенелукса — Белгија, Холандија и Луксембург, поднијети заједничку кандидатуру за организацију првенства 2018. У јуну 2007. три државе су започеле кампању, али не као заједничку какву су водили Јапан и Јужна Кореја у кандидатури за првенство 2002, али су је истицали као заједничку политичку организацију. У случају добијања организације, Луксембург не би био домаћин ниједне утакмице нити би се пласирао директно на првенство, већ би само био домаћин конгреса ФИФА.
thumb|лево|upright|Лого кандидатуре Белгије и Холандије за Свјетска првенства 2018. и 2022.
Белгија и Холандија су истакли намјеру да поднесу заједничку кандидатуру, након чега се делегација коју су предводили предсједници фудбалских савеза Белгије и Холандије, састала са предсједником ФИФА — Сепом Блатером, 14. новембра 2007. гдје су истакли намјеру за заједничку кандидатуру. На дан 19. марта 2008, делегација се састала са предсједником УЕФА — Мишелом Платинијем, како би га убиједили да је њихова понуда озбиљна и да је под једним менаџментом. Након састанка, из делегације су истакли да је Платини био импресиониран и да је подржао идеју да се Свјетско првенство врати у Европу. У фебруару 2009. поднијели су званичну кандидатуру, која је представљена 23. јуна 2009. а бивши француски фудбалер — Кристијан Карамбе, био је званични савјетник.
Фактор који није ишао у прилог њиховој кандидатури јесте што немају стадион капацитета од 80.000 мјеста за финале. Градски савјет Ротердама је у марту 2009. дао дозволу за реновирање Де Којпа или изградњу новог стадиона, који би имао капацитет од око 80.000 мјеста и који би требало да буде завршен на вријеме за првенство 2018. У новембру 2009. представљени су градови домаћини и стадиони. У Белгији, утакмице би се играле у седам градова: Антверпену, Брижу, Бриселу, Шарлрои, Генку, Генту и Лијежу, док би се у Холандији утакмице играле у пет градова, али на седам стадиона: два у Амстердаму и Ротердаму, као и по један у Ајндховену, Енсхедеу и Херенвену; Ајндховен би био пријестоница Свјетског првенства. Претходно су Белгија и Холандија заједнички организовали Европско првенство 2000.
Амбасадори кандидатуре били су Јохан Кројф и Руд Гулит, док су међу осталим амбасадорима били Дирк Којт, Марко ван Бастен, Кларенс Седорф и Еди Меркс.
Енглеска
На дан 31. октобра 2007. фудбалски савез Енглеске објавио је да ће се кандидовати за организацију првенства. На дан 24. априла 2008. Енглеска је представила кандидатуру за првенство 2018. на 63 стране, у којем је главни фокус био развој фудбала широм свијета. Званичну кандидатуру поднијели су 27. јануара 2009, а Ричард Каборн је био на челу одбора за кандидатуру, након што се повукао са функције министра спорта на којој је био шест година. На дан 24. октобра 2008. фудбалски савез Енглеске је именовао извршни одбор за припрему кандидатуре, чији је предсједник био Дејвид Трисман. Трисман се повукао са функције 16. маја 2010. након што су објављени коментари у којима је сугерисао да ће Шпанија одустати од своје кандидатуре ако Русија помогне у подмићивању судија на Свјетском првенству 2010. након чега га је замијенио Џеф Томпсон.
thumb|десно|upright|Лого кандидатуре Енглеске за Свјетско првенство 2018.
Влада Уједињеног Краљевства је подржала кандидатуру Енглеске. У новембру 2005. канцелар благајне Уједињеног Краљевства — Гордон Браун и министар спорта — Теса Џауел, први пут су објавили да ће истражити могућност кандидатуре. Истог мјесеца, директор комуникација фудбалског савеза Енглеске, најавио је подршку Владе и Благајне у могућој кандидатури, али је одложио конкретне приједлоге. Браун је поновио своју подршку кандидатури у марту 2006. године, а затим поново у мају, пред почетак наступа Енглеске на Свјетском првенству 2006. Влада Уједињеног Краљевства објавила је свој званични извјештај 12. фебруара 2007. године, у коме је наглашено да је њена подршка кандидатури само за Енглеску и да ће се све утакмице играти на стадионима у Енглеској. На дан 16. децембра 2009. у склопу кандидатуре, изабрани су стадиони у 11 градова: три у Лондону, два у Манчестеру, а по један у Бирмингему, Бристолу, Лидсу, Ливерпулу, Милтон Кинсу, Њукаслу, Нотингему, Плимуту, Шефилду и Сандерланду.
Званичници ФИФА су такође истакли интересовање за кандидатуру Енглеске. Потпредсједник ФИФА — Дејвид Вил, наговијестио је могућност кандидатуре Енглеске већ у мају 2004. Франц Бекенбауер, члан извршног комитета ФИФА, који је предводио кандидатуру Њемачке за првенство 2006. двапут је јавно подржао кандидатуру Енглеске, у јануару и јулу 2007. Предсједник ФИФА — Сеп Блатер, изјавио је да пожељети добродошлицу кандидатури за првенство 2018. од стране „домовине фудбала“. Блатер се двапут састао са премијером Уједињеног Краљевства — Дејвидом Камероном, како би разговарали о кандидатури, за вријеме његових посјета Енглеској. Камерон је подржао кандидатуру и истакао је да се нада да ће „домовина фудбала“ организовати првенство.